U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Tradicija za Vaskrs je farbanje jaja i odvajanje jednog kao "čuvarkuća", jaja se farbaju različitim bojama a pretežno je zastupljena crvena, bordo ili boja lukvine - koja nalikuje zagasitim crvenim tonovima.
Kako je za portal religija.rs rekao sveštenik Nenad Stojanović crvena boja simbolizuje stradanje.
- Crvena boja je boja krvi Isusa Hrista, koja je prolivena kada je razapet - kratko je komentarisao sagovornik, a sa tim se složio i Aleksandar Bojanić, teolog.
Teorija o bojama i njihovom značenju iz biblijskog ugla je opisana u odvojenom tekstu, kao i značenje boje odore koju sveštenik nosi u određene praznike - a kada je reč o crvenoj boji, konkretno, ona je simbol žrtve, ali i radosti.
Crvena je boja krvi Gospodnje i mučenika koji su stradali za njega. To je boja žrtvovanja. Sveštenici je nose na praznike Svetih mučenika, ali isto tako se može nositi i na velike praznike kako bi označili svečanost i radovanje tog dana jer crvena jeste i radost.
Crvena predstavlja i krv Isusa, ljubav Božiju, krv jagnjeta, pomirenje, spasenje..
Iza ove tvrdnje se provlači jedna legenda o susretu Marije Magdalene i Rimljanina.
Prema njoj, Marija Magdalena pojavila se pred rimskim vojnikom sa punom korpom jaja tvrdeći da je Isus Hristos Vaskrsao.
Sveštenik Stevan Jovanović istakao je da je ta legenda više deo narodnog predanja, nego crkvenog.
- Hrišćani koriste crvena jaja da se njihovim razbijanjem pozdrave na Vaskrs. To je deo narodnog predanja i nije deo sveštenih spisa i nije deo Sveteog pisma - istakao je sveštenik Jovanović.
Jaja su oduvek simbolizovala novi život, rađanje, plodnost, obilje i proleće, a već stari Egipćani, Persijci, Grci i Rimljani međusobno su darivali jaja kao simbol novog života koji stiže nakon zime.
Ta simbolika ponovnog rađanja idealno se uklopila i u praznik kojim hrišćani slave Isusovo vaskrsnuće, odnosno novi život.
Podrobnije je za religija.rs o Vaskrsu i danima koji mu prethode pričao poznati verski analitičar Predrag Đokić.
- Čovek nije stvoren za smrt, nego za život. Bog je stvorio čoveka iz ljubavi, a ne da ga kažnjava i prepusti da nad njim vlada smrt. Na Veliki petak Hristos je sebe prineo zarad ljudi, čime je sklopljen Novi zavet između Boga i čoveka. Velikim petkom počinje period čekanja na Hristovo vaskrsenje koje predstavlja najveći i najvažniji praznik u Hrišćanstvu kojim se obeležava pobeda života nad smrti - istakao je naš sagovornik.
Običaj je da se na Veliki petak u svim pravoslavnim hramovima iznosi plaštanica - specijalno platno na kome je izvezena ili naslikana scena skidanja Hrista sa krsta. Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, koji predstavlja Hristov grob, ispred oltara.
- Iznošenje plaštanice simbolično prikazuje polaganja Hrista u grob, koji je zapečaćen velikom stenom. Taj pečat je još jedan dokaz vaskrsenja koje se desilo jer on sam kao čovek nije mogao da pomeri tu stenu da bi izašao iz pećine - objasnio je Đokić.
Prema njegovim rečima, Hristova žrtva je putokaz za svakog Hrišćanina kako da po Božjim zapovestima ide kroz život.
- Hristos je svojom žrtvom pokazao da će svako kroz život morati da nosi svoj krst stradanja. Ali, posle stradanja sledi vaskrsenje i pobeda dobrog nad zlom. Bog ne dopušta nikome da trpi više nego što može da podnese - naveo je Đokić.
Na kraju objašnjava da ljudi imaju pogrešnu ideju o simbolu Vaskrsa.
- Zec nikako ne može da bude simbol Vaskrsa i vasksenja zato što to nema veze sa hrišćanstvo - zaključuje naš sagovornik ,a zašto zec nije simbol Vakrsa, pročitajte u našem odvojenom tekstu.
Nedoumica oko toga - kada se farbaju uskršnja jaja, je rešena u našem posebnom tekstu.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak. Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću. Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
printskrin
Praznici i sveci
07:00 | 15.04.2025
DAN STROGOG POSTA! Obeležavamo Veliki utorak!
Duhovna riznica
19:14 | 14.04.2025
NE FARBAJTE JAJA NA VELIKI PETAK, NE ČINITE GREH! Popadija Višnja Kostić upozorava: To je najtužniji praznik, tada se ništa ne radi!
Duhovna riznica
16:24 | 15.04.2025
"ZEC NIJE SIMBOL VASKRSA, VEĆ NEČEG STRAŠNOG": Otac Predrag upozorava šta ne treba, a šta treba da imate na vaskršnjoj trpezi
Duhovna riznica
09:15 | 16.04.2025
ZAŠTO FARBAMO JAJA I KAKO SE TO PRAVILNO ČINI: Sveštenik sve do tančina objasnio!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana – kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi.
Do poslednjeg daha on spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
