U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Tradicija za Vaskrs je farbanje jaja i odvajanje jednog kao "čuvarkuća", jaja se farbaju različitim bojama a pretežno je zastupljena crvena, bordo ili boja lukvine - koja nalikuje zagasitim crvenim tonovima.
Kako je za portal religija.rs rekao sveštenik Nenad Stojanović crvena boja simbolizuje stradanje.
- Crvena boja je boja krvi Isusa Hrista, koja je prolivena kada je razapet - kratko je komentarisao sagovornik, a sa tim se složio i Aleksandar Bojanić, teolog.
Teorija o bojama i njihovom značenju iz biblijskog ugla je opisana u odvojenom tekstu, kao i značenje boje odore koju sveštenik nosi u određene praznike - a kada je reč o crvenoj boji, konkretno, ona je simbol žrtve, ali i radosti.
Crvena je boja krvi Gospodnje i mučenika koji su stradali za njega. To je boja žrtvovanja. Sveštenici je nose na praznike Svetih mučenika, ali isto tako se može nositi i na velike praznike kako bi označili svečanost i radovanje tog dana jer crvena jeste i radost.
Crvena predstavlja i krv Isusa, ljubav Božiju, krv jagnjeta, pomirenje, spasenje..
Iza ove tvrdnje se provlači jedna legenda o susretu Marije Magdalene i Rimljanina.
Prema njoj, Marija Magdalena pojavila se pred rimskim vojnikom sa punom korpom jaja tvrdeći da je Isus Hristos Vaskrsao.
Sveštenik Stevan Jovanović istakao je da je ta legenda više deo narodnog predanja, nego crkvenog.
- Hrišćani koriste crvena jaja da se njihovim razbijanjem pozdrave na Vaskrs. To je deo narodnog predanja i nije deo sveštenih spisa i nije deo Sveteog pisma - istakao je sveštenik Jovanović.
Jaja su oduvek simbolizovala novi život, rađanje, plodnost, obilje i proleće, a već stari Egipćani, Persijci, Grci i Rimljani međusobno su darivali jaja kao simbol novog života koji stiže nakon zime.
Ta simbolika ponovnog rađanja idealno se uklopila i u praznik kojim hrišćani slave Isusovo vaskrsnuće, odnosno novi život.
Podrobnije je za religija.rs o Vaskrsu i danima koji mu prethode pričao poznati verski analitičar Predrag Đokić.
- Čovek nije stvoren za smrt, nego za život. Bog je stvorio čoveka iz ljubavi, a ne da ga kažnjava i prepusti da nad njim vlada smrt. Na Veliki petak Hristos je sebe prineo zarad ljudi, čime je sklopljen Novi zavet između Boga i čoveka. Velikim petkom počinje period čekanja na Hristovo vaskrsenje koje predstavlja najveći i najvažniji praznik u Hrišćanstvu kojim se obeležava pobeda života nad smrti - istakao je naš sagovornik.
Običaj je da se na Veliki petak u svim pravoslavnim hramovima iznosi plaštanica - specijalno platno na kome je izvezena ili naslikana scena skidanja Hrista sa krsta. Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, koji predstavlja Hristov grob, ispred oltara.
- Iznošenje plaštanice simbolično prikazuje polaganja Hrista u grob, koji je zapečaćen velikom stenom. Taj pečat je još jedan dokaz vaskrsenja koje se desilo jer on sam kao čovek nije mogao da pomeri tu stenu da bi izašao iz pećine - objasnio je Đokić.
Prema njegovim rečima, Hristova žrtva je putokaz za svakog Hrišćanina kako da po Božjim zapovestima ide kroz život.
- Hristos je svojom žrtvom pokazao da će svako kroz život morati da nosi svoj krst stradanja. Ali, posle stradanja sledi vaskrsenje i pobeda dobrog nad zlom. Bog ne dopušta nikome da trpi više nego što može da podnese - naveo je Đokić.
Na kraju objašnjava da ljudi imaju pogrešnu ideju o simbolu Vaskrsa.
- Zec nikako ne može da bude simbol Vaskrsa i vasksenja zato što to nema veze sa hrišćanstvo - zaključuje naš sagovornik ,a zašto zec nije simbol Vakrsa, pročitajte u našem odvojenom tekstu.
Nedoumica oko toga - kada se farbaju uskršnja jaja, je rešena u našem posebnom tekstu.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak. Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću. Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
printskrin
Praznici i sveci
07:00 | 15.04.2025
DAN STROGOG POSTA! Obeležavamo Veliki utorak!
Duhovna riznica
19:14 | 14.04.2025
NE FARBAJTE JAJA NA VELIKI PETAK, NE ČINITE GREH! Popadija Višnja Kostić upozorava: To je najtužniji praznik, tada se ništa ne radi!
Duhovna riznica
16:24 | 15.04.2025
"ZEC NIJE SIMBOL VASKRSA, VEĆ NEČEG STRAŠNOG": Otac Predrag upozorava šta ne treba, a šta treba da imate na vaskršnjoj trpezi
Duhovna riznica
09:15 | 16.04.2025
ZAŠTO FARBAMO JAJA I KAKO SE TO PRAVILNO ČINI: Sveštenik sve do tančina objasnio!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi.
Do poslednjeg daha on spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
