Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi.
Pravoslavne sveštenike uglavnom viđamo u crnoj odori, što je takođe uobičajena boja odeće katoličkih sveštenika, a gotovo uvek i monaha.
Za portal religija.rs Aleksandar Bojanić, mladi teolog, otkriva zašto je to tako.
- Crna boja poseduje sve boje u sebi i ne razdražuje - objasnio je kratko sagovornik.
Dublju analizu za portal religija.rs dao je otac Marko Jeftić, ulazeći u suštinu boje koja se najčešće viđa na sveštenicima i gotovo uvek na odeždi monaha.
- Postoje dve verzije. Prva se tiče Vizantije i govori da je crna boja bila svakodnevna i nije se povezivala sa žalošću, kako se to danas percipira. Bila je svakodnevna i razlikovala se od drugih boja koje u Crkvi imaju simboliku. Nije označavala ništa posebno - započinje sveštenik Marko.
Za naše čitaoce, kratkim osvrtom na boje, otac Marko je pojasnio njihovo značenje u Crkvi:
Ljubičasta – boja žalosti
Bela – boja vaskrsenja
Crvena – boja koja simbolizuje praznike posvećene mučenicima i svetiteljima
Zlatna – boja vaskrsenja
Plava – boja Bogorodice
Zelena – boja Svetog Duha
Kako dalje navodi sveštenik druga verzija je povezivanje crne boje sa skromnošću i monaštvom, koje je preuzelo vodeći značaj u Crkvi nakon pobede pravoslavlje nad ikonoborstvom negde u 8/9 veku.
- Crna boja je počela da označava skromnost, odvojenost od sveta i suzbijanje strasti...zato su mantije i široke. Pogrešno je mišljenje da je crna boja boja žalosti zbog smrti, jer u hrišćanstvu nema žalosti smrti, Hrist ju je pobedio Vaskrsom - navodi otac Marko.
Ističe da je Vaskrs praznik koji nas podseća na najveće čudo i pobedu života nad smrću.
- U našoj veri posebno je naglašeno iskupljenje koje je Isus podneo za nas, jer je svojom smrću uništio smrt. Kod nas je fokus na borbi sa sopstvenim strastima, a telo i duh se bore kroz post i pročišćenje. Iako tuga i žalost često dolaze do izražaja kao teološki koncept, to je zapravo stran pristup pravoslavnom tumačenju.
BONUS VIDEO: Kako sačuvati porodicu u 2025. godini - Važna poruka oca Marka Jeftića
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme. Ne negirajući da je bilo svetaca i proroka kojima je kroz snove Bog objavljavao svoju volju, otac Aleksandar naglašava da je to baš retko. Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri. Igra omogućava deci da istražuju svet oko sebe, uče o pravilima, razvijaju kreativnost i stvaralački potencijal.
Republika
Duhovna riznica
14:39 | 21.03.2025
“NISAM MOGAO DA VERUJEM ŠTA VIDIM, SVAKA DLAKA NA TELU SE PODIGLA": Svedočenje oca Ivana o čudesnom mirotočenju Časnog krsta (VIDEO)
Duhovna riznica
21:42 | 29.03.2025
AKO SANJATE BOGORODICU, SVETU PETKU I ISUSA ODMAH IDITE KOD SVEŠTENIKA: Otac Aleksandar kaže da to puno govori o vama
Duhovna riznica
09:17 | 30.03.2025
DRUŠTVENA IGRA KAKVU JOŠ NISTE VIDELI: Na kartama su sveci, svetinje i molitve, a jedan potez igrače vodi u propast
Duhovna riznica
14:00 | 30.03.2025
OVAKO ĆETE PREPOZNATI DA VAM SE DETE ZABAVLJA SA SVOJIM ANĐELOM ČUVAROM! Sveti Serafim otkrio u kojoj aktivnosti ne bi trebalo prekidati mališane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ziba je četiri godine živela u Austriji i ništa ne bi bilo neobično da kuća u kojoj je bila nije pripadala svešteniku.
Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
