shutterstock.com/Andrey_NikitinZiloti smatraju da su sve crkve poklekle pod modernim dobom
Ziloti se, kako naglašavaju, bore za čistotu pravoslavne vere. Sve pravoslavne pomesne crkve, osim njihovih koje nazivaju „istinskim pravoslavnim crkvama“, po njihovom mišljenju su početkom 20. veka poklekle pred iskušenjima.
„Kakvi su to ’istiniti hrišćani’ u Esfigmenu, može svako od poklonika Svete gore i Hilandara da vidi kad naiđe pokraj Esfigmena i kaže tim ’zilotima’ jedno ljudsko: Kali mera! – a oni vas pogledaju ’kao krme sekiru’”, piše u svojoj knjizi o zilotima u Srbiji umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi zilote nazivaju raskolnicima, jereticima, ratobornim i isključivim. Ziloti, što na grčkom znači „revnitelji“, gotovo istim rečima opisuju SPC koju nazivaju „državna crkva“. Sveštenik Stefan Nikolić je jednom prilikom objasnio da monaštvo i vernici „revnitelji“ u Srbiji ne priznaju SPC.
– S njima smo prekinuli svako crkveno opštenje, ali to nikako ne znači da smo s njima prekinuli ljudske ili čak prijateljske odnose. U liku današnje zvanične ekumenističke SPC ne prepoznajemo onu predratnu srpsku crkvu kojom su načalstvovali poslednji srpski kanonski patrijarsi: Dimitrije, Varnava i Gavrilo – rekao je otac Stefan.
Ziloti se, kako naglašavaju, bore za čistotu pravoslavne vere. Sve pravoslavne pomesne crkve, osim njihovih koje nazivaju „istinskim pravoslavnim crkvama“, po njihovom mišljenju su početkom 20. veka poklekle pred iskušenjima: napadima komunističkih vlasti, promenom crkvenog kalendara, ekumenizmom i „crkvenim modernizmom“.
Shutterstock/Tsuguliev
Ziloti smatraju da su sve crkve poklekle pod modernim dobom
Za sagovornika „Politike” iz Srpske pravoslavne crkve, koji nije želeo da bude imenovan, zilotizam i „istinsko pravoslavlje“ je više društveni fenomen, pre borba protiv savremenog sveta, modernizma i globalizma i strah od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane.
– Razlika u učenju između SPC i njih gotovo da i nema. Oni, na primer, pogrešno tumače da je ispravno samo krštenje pogružavanjem, potapanjem krštavanoga u vodu, a ne priznaju krštenje oblivanjem, koje se češće primenjuje u SPC, ali koje je isto tako kanonsko i drevno, kao i krštenje potapanjem u vodu. Za SPC, kao i za druge pravoslavne crkve, oni su raskolnici i mi s njima nemamo nikakvih kontakata, ali ne zbog nas, nego zbog njih, jer oni odbijaju da se vrate u okrilje Crkve. Svako ko ne prihvata ustrojstvo crkve je u raskolu, pa tako i oni. U narodu imaju mali uticaj – navodi naš sagovornik.
Seme zilotskog pokreta u Srbiji posejano je iz svetogorskog manastira Esfigmena, koji se, inače, nalazi u susedstvu Hilandara. Esfigmenski monasi odvojili su se od Vaseljenske patrijaršije sedamdesetih godina prošlog veka, kada je nekoliko pravoslavnih pomesnih crkava prešlo na gregorijanski kalendar. „Revniteljima“ su se pridružila trojica srpskih monaha 1995. godine, u vreme kada su svetogorski ziloti protestovali zbog odlaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Rim, u posetu papi. Jedan od ove trojice srpskih monaha, otac Akakije, 1996. godine vratio se u Srbiju i na Fruškoj gori, u blizini manastira Nova Ravanica, osnovao prvu monašku porodicu. Danas postoji i ženski manastir, na Kučajskim planinama, nekoliko parohija s paraklisima i nekoliko stotina vernika. Svoju crkvu nazivaju Srpska istinski pravoslavna crkva (SIPC) i ona je, kako je objasnio otac Stefan, pod privremenim okriljem Grčke istinski pravoslavne crkve.
shutterstock.com/Cortyn
Seme zilotskog pokreta u Srbiji posejano je iz svetogorskog manastira Esfigmena
Na ulazu u gotovo sve zilotske manastire istaknuta je crna zastava s krstom i natpisom „Pravoslavlje ili smrt“. Otac Stefan kaže da su takvu zastavu koristili pravoslavni ustanici u vreme turske vladavine i da je ona simbolizovala spremnost ustanika da za slobodu daju život. Slično značenje ima i zastava koja se vijori u zilotskim manastirima, a prvi su je istakli esfigmenski monasi sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se odvojili od Vaseljenske patrijaršije, zbog čega su se našli pod policijskom opsadom. Uz takvu parolu i odbijanje bilo kakvih kontakata s drugim crkvama i verskim zajednicama ne čudi što mnogi zilote nazivaju fundamentalističkim i ratobornim strujama u pravoslavlju.
– Takav naziv je neosnovan jer nema nijednog slučaja gde su istinski pravoslavni hrišćani u svojoj borbi za pravoslavnu veru upotrebili silu. Takođe, naš građanski, svetovni ili ljudski odnos prema čoveku bilo koje vere je tolerantan i prijateljski ali kao što to nalaže naša pravoslavna vera i sveti kanoni pravoslavne crkve mi ne možemo da imamo bilo kakvo crkveno – molitveno opštenje sa onima koji su nepravoslavni – tvrdi otac Stefan.
Kako se sestrinstvo manastira Stjenik odvojilo od SPC
Jedini ženski zilotski manastir, Novi Stjenik, nalazi se nedaleko od Bora, u Kučajskim planinama, na lokaciji Mikoljski kamen, a osnovalo ga je sestrinstvo manastira Stjenik iz Žičke eparhije. U oktobru 2003. godine igumanija manastira, Efrosinija, sestrinstvo i iskušenice poslale su pismo nadležnom arhijereju, vladici Hrizostomu, ali i svim drugim eparhijama SPC. „Obaveštavamo episkopat, sveštenstvo i monaštvo u jurisdikciji Srpske pravoslavne crkve da naš manastir Stjenik (celokupno sestrinstvo) prekida svako molitveno opštenje s vama“, napisale su monahinje. Ubrzo su, uz pomoć policije, izbačene iz manastira, neko vreme provode na planini Jelici i u privatnim kućama, dok na nepristupačnom terenu Kučajskih planina nije podignut njihov manastir, piše Politika.
Dok kritičari ikone nazivaju idolima, pravoslavni hrišćani u njima vide blagodatni dar koji ih približava Bogu i svetiteljima. Šta zapravo znači poštovanje ikona i zašto celivanje ikone nije puko ljudsko osećanje, već dubok izraz ljubavi i vere?
Svete tajne u pravoslavnoj Crkvi su elementi kroz koje se primaju Božja blagodat i darovi Svetoga Duha, koji omogućavaju duhovno preporođenje i spasenje vernicima.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Bez mesa i bez glutena, ali bogatiji od mnogih glavnih jela – ovaj obrok od kinoe sa svežim povrćem oduševiće čak i one koji tvrde da ne vole zdravu hranu!
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
U Nedelju svih svetih, u manastiru Glogovcu kod Šipova održan je tradicionalni Janjski sabor, na kome su vernici liturgijski proslavili svetitelje stradale u Drugom svetskom ratu, u prisustvu Vladike Sergija, sveštenstva i brojnih vernika.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Poglavar Carigradske patrijaršije je tokom liturgije uputio potresan apel za mir u svetu, pozivajući na prekid neprijateljstava u Ukrajini, Gazi, Siriji i drugim ratom razorenim krajevima.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Predstavnici bezbednosnih snaga su se obratili crkvi i insistirali da se litija odloži do kraja događaja predstavnika LGBT, navodi se u saopštenju sveštenstva
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
