DA LI JE KRŠTENJE VALIDNO AKO NISTE POGRUŽENI? Evo u čemu je razlika i koji je stav crkve po tom pitanju

Da li zbog brzog tempa života sa namerom da čin krštenja učine "praktičnijim" ili u nedostatku krstionica sveštenici brojne vernike krštavaju kropljenjem umesto pogružavanjem, što nameće pitanje: šta da rade oni koji su kršteni na taj način?

Protojerej Saša Petrović, izgovarajući reči pune duhovne utehe, osvetljava put onima koji su suočeni s ovom dilemom:

- Šta će biti sa stotinama hiljada ili milionima duša koji su kršteni na nepravilan način – kropljenjem. Mišljenje mnogih duhovnika preovladava da ukoliko ta osoba koja je krštena na nepravilan način, a da za to nije kriva, ne snosi odgovornost za nepravilno krštenje, ako nastavi da živi crkvenim svetotajinskim životom: da posti, ispoveda se, pričešćuje se – onda će blagodat Božja izgladiti i nadomestiti taj nedostatak nepravilnog krštenja - ističe otac Saša i jednoj od svojih beseda.

Profimedia

Sveta tajna krštenja predstavlja prvi korak na putu spasenja, uvodeći dušu u zajednicu s Bogom. Ovim činom, duša se osvećuje i dobija novi život u Hristu. Kroz trostruko uranjanje u vodu, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, vernik se povezuje s Hristovom smrću i vaskrsenjem, obnavljajući se u duhu i telu. Voda postaje izvor pročišćenja, brišući sve grehe, uključujući prvorodni, i vodi krštenika ka svetlosti novog života.

U čemu je razlika između kropljenja i pogružavanja?

Ako je krštenje izvršio pravoslavni sveštenik, krštenje je sasvim ispravno. Patrijarh Pavle je o tome govorio: “Ako bi čak sveštenik, izostavio neku molitvu ili je pogrešno pročitao, krštenje bi ipak bilo potpuno. Bog bi poslao svog anđela da dopuni krštenje, a sveštenik će pred Bogom odgovarati za sve što je propustio.”

Tanjug

Kropljenje znači prskanje vodom, a pogružavanje potapanje pod vodu. Svetim ocima nije bilo glavno pitanje sa kolikom količinom vode je neko kršten, nego da li je uopšte korišćena voda za krštenje ili ne. Ako bi krštenje zavisilo od količine vode, onda bismo došli u situaciju da sumnjamo u legitimitet gotovo celokupnog sveštenstva. Vrlo bi teško bilo dokazati da je neki od naših današnjih episkopa bio kršten potapanjem u vodu, i ne samo on, nego i svi oni koji su krstili njegove prethodnike s generacije na generaciju. Da je to pitanje bilo značajno, svakako bi se u crkvi s generacije na generaciju prenosila i ta informacija koliko je vode bilo upotrebljeno u nečijem krštenju.

Ako bi se ispostavilo da je bilo koji u nizu episkopa od apostola do danas, kršten samo kropljenjem i ako bi to bilo neispravno, onda bi i sva rukopoloženja koja je takav episkop izvršio bila nevažeća. Onda bi i svi oni koje su tako rukopoloženi sveštenici dalje krštavali, bili nekršteni i tako bi smo došli do toga da danas ne bi mogli sa sigurnošću ustanoviti da uopšte ima ikog ko je ispravno kršten.

Hvala Bogu, takve sumnje naravno, nemaju nikakvog osnova u kanonima svetih otaca. Krštenje je validno čak i ako bi se upotrebila samo vodena para iz vazduha, tamo gde nema vode. Voda sama po sebi nije tako bitna. Bitno je da verujemo da je Bog tvorac vode, da je Bog domaćin u ovom materijalnom svetu i da se sve potčinjava Njegovoj vlasti. Da verujemo da se voda osvećuje molitvom i da tako osveštana učestvuje u svetoj tajni krštenja. 

Ukoliko vas zanima kako izgleda čin pogružavanja, pogledajte video-snimke ispod teksta.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara