U crkvi se nalaze brojni sveti predmeti, čija upotreba je nužna tokom određenih službi, a antimins je neizostavan pri služenju liturgije.
U hrišćanskoj crkvenoj tradiciji, antimins je jedinstven predmet koja ima ključnu ulogu u obavljanju bogosluženja. Kao laneno platno na kojem je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob, antimins je neizostavni predmet u služenju liturgije i zamena za časnu trpezu.
Antimins (umesto stola) je četvorougaono platno, obično laneno, na kojem je predstavljeno polaganje Isusa Hrista u grob.
Oko umrlog Hrista su Presveta Bogorodica, žene mironosice, Josif Arimatejski i Nikodim, tajni Hristovi učenici. Na prvim, najstarijim antiminsima, bio je izobražen samo Časni krst. Antiminsi vode poreklo iz vremena gonjenja hrišćana, koji su liturgiju, i uopšte svoja bogosluženja, vršili u katakombama i na grobovima hrišćanskih mučenika.
Sveštenik prima antimins od svoga episkopa, čiji potpis garantuje ne samo postojanje evharistijske zajednice, nego i zajedništva koje postoji između njega i sveštenika.
Osveštani antimins apsolutno je potreban za vršenje tajne evharistije, mada sveto predanje pominje vanredni slučaj mučenika Lukijana, antiohijskog sveštenika, koji, budući u tamnici, služi liturgiju na svojim grudima.
Kao platno koje se lako moglo ukloniti, antimins je služio kao zamena za časnu trpezu, i uklanjao se za vreme opasnosti zajedno sa evharistijskim darovima kako bi se sačuvali od obesvećenja. Shodno sedmom kanonu sedmog vaseljenskog sabora, arhijerej prilikom osvećenja antiminsa stavlja u njega delić moštiju.
Antiminsi se osvećuju pre ili u toku liturgije, po činu izloženom u arhijerejskom činovniku i ostaju na časnoj trpezi sedam dana, s tim što se na njima služi svaki dan liturgija.
U natpisu koji se nalazi na donjem delu antiminsa, spominje se hram u kojem je antimins osvećen, datum osvećenja, ime arhijereja koji ga je osvetio, a takođe i naziv hrama kome se antimins daje.
Duga tradicija upotrebe antimatisa ukazuje na njegovu važnost u bogosluženju, a ujedno je i simbol vere koji ne bledi kroz vreme.
Otvara se za vreme svete liturgije radi preobraćanja hleba i vina u telo i krv Gospodnju.
Obraćanje Bogu vršimo putem molitva, a usredsređujući se na reči i komunikaciju sa Svevišnjim u našim srcima stvaramo osećaj mira i neizmerne zahvalnosti.
Ova molitva je poziv na smirenje i pokajanje, kroz koje se predajemo Bogu i tražimo oprost, milost i snagu da nastavimo svojim putem sa čistim srcem i dušom.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik Svete Trojice, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio je Božanstvenu liturgiju u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri i uputio snažne reči vernicima o jačini i moći vere, njenoj ulozi u savremenom svetu i važnosti molitve za budućnost.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
