Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Starinska rum torta nije obična poslastica – ona je most između generacija, čuvar porodične tradicije i mirisa domaće kuhinje koji prate svečane trenutke. U pravoslavnim domovima, gde su slava i porodična okupljanja trenutci posebne radosti i zajedništva, ova torta zauzima posebno mesto na trpezi. Njene bogate, penaste kore natopljene aromatičnim rumom, osvežene slojem kajsijinog džema i prekrivene nežnom glazurom, nisu samo ukusan desert, već simbol pažnje, ljubavi i poštovanja prema tradiciji. U nastavku otkrivamo detaljan recept koji će ovu starinsku poslasticu učiniti zvezdom slavske trpeze ili bilo koje svečane prilike.
Kore
• 13 jaja
• 13 kašika šećera
• 13 kašika brašna
• 1 kesica praška za pecivo
Fil
Glazura
Napravite tri kore-patišpanja, dve od 4 jaja i jednu od 5 jaja. Umutite jaja sa šećerom, a na kraju lagano umešajte brašno sa malo praška za pecivo. Pecite u podmazanom i pobrašnjenom plehu na 180 stepeni oko 15 minuta. Koru od pet jaja iskidajte na komadiće i prelijte sirupom od ušpinovanih 200 ml vode i 200 g šećera. Dodati 200 ml ruma i sok od jednog limuna.
Prvu koru filujte džemom od kajsija, nanesite masu od iskidanog patišpanja, pa opet premažite džemom od kajsija. Poklopite trećom korom. Za glazuru dobro umešajte 200 g šećera u prahu sa dve kašike vruće vode. Dodajte nekoliko kapi arome maline i 2–3 kapi ulja, pa brzo premažite tortu. Ostavite preko noći u frižideru do seluženja.
Za savršen rezultat koristite sveža jaja sobne temperature kako bi kore bile vazdušaste, a džem od kajsije neka bude gust i blago kiseo – domaći je najbolji izbor. Obavezno koristite kvalitetan rum, jer on nosi glavni ukus torte, a šećer u prahu za glazuru prosejte kako ne bi ostale grudvice. Jaja i šećer mutite najmanje 8–10 minuta dok masa ne udvostruči zapreminu, a brašno dodajte postepeno i lagano mešajte kako bi kore ostale penaste. Kore možete peći u jednom većem plehu pa seći ili peći tri odvojene kore, a sirup od ruma dodajte kašikom ravnomerno, pazeći da se kora ne raspadne.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom. Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju. Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti. Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
• 200 g šećera u prahu
• 2 kašike vruće vode
• 4–5 kapi arome maline
• 2–3 kapi ulja
shutterstock.com/PosiNote
Priprema
Savet
Mrsni recepti
11:16 | 02.11.2025
JEDNA SMESA - OSAM RAZLIČITIH SLAVSKIH KOLAČA: Recept koji spaja tradiciju, maštu i miris doma
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Mrsni recepti
12:52 | 11.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ĆE SVAKOJ DOMAĆICI OSVETLATI OBRAZ NA KRSNOJ SLAVI: Recept iz bakine sveske koji ne može da ne uspe
Posni recepti
13:23 | 12.11.2025
STARINSKI POSNI KOLAČ OD JABUKA I CIMETA KOJI VRAĆA MIRISE IZ DETINJSTVA: Toplina doma u hladnim danima
Mrsni recepti
11:54 | 19.11.2025
KADA PROBATE ČIKA DIŠINE PALAČINKE, ZABORAVIĆETE NA SVE OSTALE SLATKIŠE: Zaboravljena vojvođanska poslastica iz starih kuhinja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
