Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Kada dani postaju kraći, a zima sve čvršće obavija kuću, mirisi iz kuhinje postaju više od običnog uživanja – oni postaju deo doma, deo tradicije i topline koja povezuje generacije. U pravoslavnim domovima meseci posta i hladnih večeri često su bili vreme kada su se starinske posne poslastice pripremale s ljubavlju i strpljenjem, kao simbol skromnosti, ali i radosti koju delimo sa najmilijima. Među tim receptima, jedan starinski, jednostavan, a ipak bogat ukusima, izdvajao se iz mnogih: starinski posni kolač od jabuka i cimeta, koji mami mirisom i podseća na vrednosti doma, vere i zajedništva u najhladnijim danima godine.
200 g brašna
200 g šećera
100 ml ulja
2 veće jabuke
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica cimeta
U posudu narendajte dve veće jabuke. Dodajte kašičicu sode bikarbone i 200 g šećera. Dobro promešajte i ostavite da odstoji jedan sat.
Nakon što je smesa odstajala, dodajte kašičicu cimeta, 100 ml ulja i 200 g brašna. Sve dobro izmešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
U silikonski kalup za mafine stavite papirne korpice. Svaku korpicu napunite smesom do oko tri četvrtine visine kako kolač ne bi prekipio prilikom pečenja.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni: prvih pet minuta na 250°C, zatim smanjite temperaturu na 200°C i pecite još 15 minuta.
Kada su kolači pečeni, izvadite ih i ostavite da se malo prohlade. Po želji pospite prah šećerom za dekoraciju.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma. Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake. Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka. Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
shutterstock.com/rzucamokiem
Priprema:
Posni recepti
09:46 | 19.09.2025
ČUDO OD UKUSA BEZ MLEKA I JAJA: Posni “kolač iz šerpe” koji su bake spremale kad ništa drugo nije bilo u kući
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 28.09.2025
BAKIN KOLAČ SA ŠLJIVAMA KOJI JE NEKADA OSVAJAO CEO BALKAN: Ovaj starinski recept vraća miris detinjstva – morate ga probati
Posni recepti
13:04 | 12.10.2025
STARINSKA PITA-PEKMEZARA - OMILJENA POSLASTICA KOJA BUDI USPOMENE: Jednostavan recept iz bakine sveske okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
11:06 | 16.10.2025
LUKSUZNA POSLASTICA SA BALKANA KOJA VRAĆA U PROŠLA VREMENA: Starinski recept za desert koji danas retko ko pravi oduševljava i goste i ukućane
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
