Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Kada dani postaju kraći, a zima sve čvršće obavija kuću, mirisi iz kuhinje postaju više od običnog uživanja – oni postaju deo doma, deo tradicije i topline koja povezuje generacije. U pravoslavnim domovima meseci posta i hladnih večeri često su bili vreme kada su se starinske posne poslastice pripremale s ljubavlju i strpljenjem, kao simbol skromnosti, ali i radosti koju delimo sa najmilijima. Među tim receptima, jedan starinski, jednostavan, a ipak bogat ukusima, izdvajao se iz mnogih: starinski posni kolač od jabuka i cimeta, koji mami mirisom i podseća na vrednosti doma, vere i zajedništva u najhladnijim danima godine.
200 g brašna
200 g šećera
100 ml ulja
2 veće jabuke
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica cimeta
U posudu narendajte dve veće jabuke. Dodajte kašičicu sode bikarbone i 200 g šećera. Dobro promešajte i ostavite da odstoji jedan sat.
Nakon što je smesa odstajala, dodajte kašičicu cimeta, 100 ml ulja i 200 g brašna. Sve dobro izmešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
U silikonski kalup za mafine stavite papirne korpice. Svaku korpicu napunite smesom do oko tri četvrtine visine kako kolač ne bi prekipio prilikom pečenja.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni: prvih pet minuta na 250°C, zatim smanjite temperaturu na 200°C i pecite još 15 minuta.
Kada su kolači pečeni, izvadite ih i ostavite da se malo prohlade. Po želji pospite prah šećerom za dekoraciju.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma. Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake. Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka. Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
shutterstock.com/rzucamokiem
Priprema:
Posni recepti
09:46 | 19.09.2025
ČUDO OD UKUSA BEZ MLEKA I JAJA: Posni “kolač iz šerpe” koji su bake spremale kad ništa drugo nije bilo u kući
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 28.09.2025
BAKIN KOLAČ SA ŠLJIVAMA KOJI JE NEKADA OSVAJAO CEO BALKAN: Ovaj starinski recept vraća miris detinjstva – morate ga probati
Posni recepti
13:04 | 12.10.2025
STARINSKA PITA-PEKMEZARA - OMILJENA POSLASTICA KOJA BUDI USPOMENE: Jednostavan recept iz bakine sveske okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
11:06 | 16.10.2025
LUKSUZNA POSLASTICA SA BALKANA KOJA VRAĆA U PROŠLA VREMENA: Starinski recept za desert koji danas retko ko pravi oduševljava i goste i ukućane
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
