Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Miris ove pite od jabuka vraća u kuhinje u kojima se znalo da je hrana više od obroka - da je to tihi nastavak molitve i brige za bližnje. Bake su je mesile strpljivo, bez žurbe, osluškujući ritam crkvenog kalendara: bogatu i raskošnu u danima kada Crkva ne propisuje post, a jednako pažljivo i u posnoj varijanti, bez jaja, zapisanoj sitnim rukopisom u starim sveskama. Ta pita je uvek bila sočna, puna jabuka i toplih začina, drugačija od drugih jer je u sebi nosila meru, skromnost i mudrost domaćinstva koje je znalo da ukusi treba da služe zajedništvu, a ne razmetanju.
260 g glatkog brašna (ili ovsenog brašna)
Jabuke operite, očistite od semenki i isecite na sitne kockice. Prelijte ih limunovim sokom kako ne bi potamnile.
U većoj posudi pomešajte jabuke s vodom, vanilin šećerom i zaslađivačem. Dobro promešajte, pa dodajte grožđice, orahe, so i malo cimeta. Ostavite da odstoji oko 10 minuta kako bi se ukusi sjedinili. U drugoj posudi umutite ulje, jaja i ekstrakt vanile dok ne dobijete glatku smesu. Postepeno dodajte brašno i prašak za pecivo, mešajući dok se sve lepo ne poveže. Pažljivo umešajte smesu s jabukama u testo, da se ravnomerno rasporedi.
Pravougaonu tepsiju premažite puterom i izlijte smesu, pa poravnajte površinu. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C oko 40–45 minuta, dok pita ne porumeni i čačkalica zabodena u sredinu ne izađe čista. Ostavite da se malo prohladi, zatim pospite šećerom u prahu. Isecite na kriške i poslužite toplo, po želji uz kuglu sladoleda od vanile.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto. Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima. Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije. Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama. Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica. Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
100 g grožđica
120 ml ulja
120 ml vode
50 g seckanih oraha
90 g stevije (ili 180 g običnog šećera)
12 g praška za pecivo
4 jabuke
3 jaja
Sok od 1 limuna
1 kašičica vanilin šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
Prstohvat soli
Malo putera (za podmazivanje)
Mleveni cimet (po ukusu)
Šećer u prahu (za posipanje)
Freepik
Priprema
Posni recepti
15:37 | 28.12.2025
POSNE KUGLICE IZ BAKINE SVESKE: Starinski recept koji je preživeo vreme i danas osvaja moderne trpeze
Mrsni recepti
10:53 | 12.01.2026
ZABORAVLJENA BAKINA PITA OD JABUKA I PUDINGA: Lagana sočna poslastica koja se jede polako, a pamti dugo
Mrsni recepti
11:43 | 20.01.2026
NAJUKUSNIJI STARINSKI ZIMSKI KOLAČ KOJI OKUPLJA PORODICU: Sve što vam treba su 3 jabuke i nekoliko minuta
Mrsni recepti
12:13 | 22.01.2026
1-2-3-4 KOLAČ MOMENTALNO OBASJA SVAKI PORODIČNI STO: Starinska poslastica koja vraća osmeh
Mrsni recepti
11:16 | 24.01.2026
STARINSKA MAJSTORSKA ŠTRUDLA SA ORASIMA: Domaća poslastica koja se čeka ceo dan, a pamti ceo život
Mrsni recepti
11:58 | 25.01.2026
BAKIN BRZI ČOKOLADNI KOLAČ MEKAN KAO PAMUK: Jednostavan recept bez vaganja, zahvalan i za početnike u kuhinji
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
