Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Miris ove pite od jabuka vraća u kuhinje u kojima se znalo da je hrana više od obroka - da je to tihi nastavak molitve i brige za bližnje. Bake su je mesile strpljivo, bez žurbe, osluškujući ritam crkvenog kalendara: bogatu i raskošnu u danima kada Crkva ne propisuje post, a jednako pažljivo i u posnoj varijanti, bez jaja, zapisanoj sitnim rukopisom u starim sveskama. Ta pita je uvek bila sočna, puna jabuka i toplih začina, drugačija od drugih jer je u sebi nosila meru, skromnost i mudrost domaćinstva koje je znalo da ukusi treba da služe zajedništvu, a ne razmetanju.
260 g glatkog brašna (ili ovsenog brašna)
Jabuke operite, očistite od semenki i isecite na sitne kockice. Prelijte ih limunovim sokom kako ne bi potamnile.
U većoj posudi pomešajte jabuke s vodom, vanilin šećerom i zaslađivačem. Dobro promešajte, pa dodajte grožđice, orahe, so i malo cimeta. Ostavite da odstoji oko 10 minuta kako bi se ukusi sjedinili. U drugoj posudi umutite ulje, jaja i ekstrakt vanile dok ne dobijete glatku smesu. Postepeno dodajte brašno i prašak za pecivo, mešajući dok se sve lepo ne poveže. Pažljivo umešajte smesu s jabukama u testo, da se ravnomerno rasporedi.
Pravougaonu tepsiju premažite puterom i izlijte smesu, pa poravnajte površinu. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C oko 40–45 minuta, dok pita ne porumeni i čačkalica zabodena u sredinu ne izađe čista. Ostavite da se malo prohladi, zatim pospite šećerom u prahu. Isecite na kriške i poslužite toplo, po želji uz kuglu sladoleda od vanile.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto. Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima. Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije. Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama. Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica. Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
100 g grožđica
120 ml ulja
120 ml vode
50 g seckanih oraha
90 g stevije (ili 180 g običnog šećera)
12 g praška za pecivo
4 jabuke
3 jaja
Sok od 1 limuna
1 kašičica vanilin šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
Prstohvat soli
Malo putera (za podmazivanje)
Mleveni cimet (po ukusu)
Šećer u prahu (za posipanje)
Freepik
Priprema
Posni recepti
15:37 | 28.12.2025
POSNE KUGLICE IZ BAKINE SVESKE: Starinski recept koji je preživeo vreme i danas osvaja moderne trpeze
Mrsni recepti
10:53 | 12.01.2026
ZABORAVLJENA BAKINA PITA OD JABUKA I PUDINGA: Lagana sočna poslastica koja se jede polako, a pamti dugo
Mrsni recepti
11:43 | 20.01.2026
NAJUKUSNIJI STARINSKI ZIMSKI KOLAČ KOJI OKUPLJA PORODICU: Sve što vam treba su 3 jabuke i nekoliko minuta
Mrsni recepti
12:13 | 22.01.2026
1-2-3-4 KOLAČ MOMENTALNO OBASJA SVAKI PORODIČNI STO: Starinska poslastica koja vraća osmeh
Mrsni recepti
11:16 | 24.01.2026
STARINSKA MAJSTORSKA ŠTRUDLA SA ORASIMA: Domaća poslastica koja se čeka ceo dan, a pamti ceo život
Mrsni recepti
11:58 | 25.01.2026
BAKIN BRZI ČOKOLADNI KOLAČ MEKAN KAO PAMUK: Jednostavan recept bez vaganja, zahvalan i za početnike u kuhinji
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Recept koji se vekovima prenosi iz sveske u svesku čuva sećanje na vreme kada je jednostavno testo sa sirom bilo znak i običaja i domaće raskoši.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
