Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Na posnim slavskim trpezama, kolač nikada nije bio samo desert, već tihi svedok pažnje, gostoprimstva i zahvalnosti Bogu. Ova posna poslastica nosi u sebi duh starinskih recepata koji su se prenosili iz ruke u ruku, iz sveske u svesku, bez žurbe i bez suvišnog raskoša.
Reč je o receptu iz vremena kada se pripremalo od onoga što se imalo, ali sa jasnom namerom - da se post ispoštuje, da se domaćinstvo obraduje i da se gost dočeka s toplinom. Danas, kada ove starinske posne kuglice ponovo nalaze mesto i na savremenim trpezama, ostaju iste po svojoj suštini: skromne po sastojcima, bogate po ukusu i duboko ukorenjene u pravoslavnom shvatanju da je ljubav najvažniji začin svake trpeze.
200 ml vode
U šerpu sipajte vodu, dodajte šećer i iseckan posni margarin. Kuvajte na laganoj vatri dok smesa ne provri, a zatim je sklonite sa ringle. U vruću smesu umešajte mlevene orahe i mleveni keks, dobro sjedinite i masu podelite na dva jednaka dela.
U jedan deo dodajte otopljenu posnu čokoladu i umesite dok ne dobijete čvrstu, ali podatnu smesu. Po potrebi dodajte još malo mlevenog keksa. Obe smese stavite u frižider da se dobro ohlade i stegnu.
Suve smokve potopite u toplu vodu i ostavite da omekšaju 15 do 20 minuta. Nakon toga uklonite im peteljke i u svaku smokvu pažljivo ubacite po jedno celo jezgro oraha. Od čokoladne smese uzmite manji deo i njime obložite smokvu sa orahom, oblikujući kuglu. Zatim kuglu obložite svetlom smesom i uvaljajte je u mleveni keks, tako da bude potpuno prekrivena. Postupak ponavljajte dok ne utrošite sav materijal.
Gotove posne kuglice ostavite u frižideru, najbolje preko noći, da se lepo stegnu. Sutradan ih oštrim nožem isecite na četvrtine i poslužite.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
Kolač od oraha, kakaoa i domaćeg pekmeza nekada je bio omiljena poslastica u danima posta na vodi.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Bez jaja i mlečnih proizvoda, ovaj kremasti namaz može biti idealan izbor za dane posta na ulju, kao predjelo ili dodatak omiljenim jelima.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
