Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Za katolike širom Balkana, Božić je više od praznika - porodično okupljanje u kome hleb zauzima posebno mesto. Od Slovenije do Grčke, različite zajednice na svoj način prepliću verske i kulturne prakse kroz svečano pečene hlebove koji stoje na božićnoj trpezi kao znak gostoprimstva, blagoslova i nade.
U pravoslavnim domaćinstvima, tradicionalna česnica - okrugli božićni hleb često obogaćen skrivenim novčićem – deli se među članovima porodice uz molitvu i simboliku zajedništva i blagostanja u godini pred nama; veruje se da onaj ko nađe novčić u svom parčetu dočekuje sreću i obilje.
U katoličkoj tradiciji, iako se običaji razlikuju po regijama, Božić je takođe vreme kada se hleb kao univerzalni znak hrišćanske gozbe i zajedništva posvećuje i deli, dok obredi poput deljenja božićnih opłatki (tanašnih hlebnih oblata) simbolizuju pomirenje i jedinstvo unutar porodice i zajednice.
150 g lešnika
Lešnike grubo iseckajte, a smokve i suve šljive naseckajte na kockice. Grožđice i brusnice potopite u rum. Jaja, šećer, vanilin šećer i limun šećer umutite penasto, a zatim dodajte cimet, brašno pomešano sa skrobom i praškom za pecivo. Dodajte pripremljeno suvo voće i sve polako sjedinite. Duguljasti kalup (30×11 cm) obložite papirom za pečenje i sipajte pripremljenu smesu. Odmah stavite u prethodno zagrejanu rernu na 180°C i pecite oko 60 minuta. Ohlađen božićni hleb po želji ukrasite, narežite na kriške i poslužite.
Božićni hleb odlično se dopunjuje limunskom glazurom.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu. Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji. Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
120 g suvih smokava
120 g suvih šljiva
150 g grožđica (svetlih)
70 g suvih brusnica
2 kašike ruma ili voćnog likera
3 jaja
1 kesica vanilin šećera
120 g šećera
1 kesica limun šećera
1 kašičica praška za pecivo
50 g finog jestivog skroba
120 g pšeničnog oštrog brašna
¼ kašičice mlevenog cimeta
Foto: Freepik
Priprema
Savet
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:21 | 09.10.2025
NAJJEDNOSTAVNIJI STARINSKI JOGURT KOLAČ: Mekana i sočna poslastica koja unosi toplinu u svaki dom
Posni recepti
13:04 | 12.10.2025
STARINSKA PITA-PEKMEZARA - OMILJENA POSLASTICA KOJA BUDI USPOMENE: Jednostavan recept iz bakine sveske okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
11:59 | 25.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ČUVA TOPLINU DOMA: Recept zbog kog cela kuća zamiriše čim otvorite rernu
Posni recepti
12:31 | 24.12.2025
STARINSKO JELO KOJE OKUPLJA PORODICU UOČI BOŽIĆA: Tradicionalni recept, korak po korak, ne može da ne uspe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
