Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Za katolike širom Balkana, Božić je više od praznika - porodično okupljanje u kome hleb zauzima posebno mesto. Od Slovenije do Grčke, različite zajednice na svoj način prepliću verske i kulturne prakse kroz svečano pečene hlebove koji stoje na božićnoj trpezi kao znak gostoprimstva, blagoslova i nade.
U pravoslavnim domaćinstvima, tradicionalna česnica - okrugli božićni hleb često obogaćen skrivenim novčićem – deli se među članovima porodice uz molitvu i simboliku zajedništva i blagostanja u godini pred nama; veruje se da onaj ko nađe novčić u svom parčetu dočekuje sreću i obilje.
U katoličkoj tradiciji, iako se običaji razlikuju po regijama, Božić je takođe vreme kada se hleb kao univerzalni znak hrišćanske gozbe i zajedništva posvećuje i deli, dok obredi poput deljenja božićnih opłatki (tanašnih hlebnih oblata) simbolizuju pomirenje i jedinstvo unutar porodice i zajednice.
150 g lešnika
Lešnike grubo iseckajte, a smokve i suve šljive naseckajte na kockice. Grožđice i brusnice potopite u rum. Jaja, šećer, vanilin šećer i limun šećer umutite penasto, a zatim dodajte cimet, brašno pomešano sa skrobom i praškom za pecivo. Dodajte pripremljeno suvo voće i sve polako sjedinite. Duguljasti kalup (30×11 cm) obložite papirom za pečenje i sipajte pripremljenu smesu. Odmah stavite u prethodno zagrejanu rernu na 180°C i pecite oko 60 minuta. Ohlađen božićni hleb po želji ukrasite, narežite na kriške i poslužite.
Božićni hleb odlično se dopunjuje limunskom glazurom.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu. Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji. Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
120 g suvih smokava
120 g suvih šljiva
150 g grožđica (svetlih)
70 g suvih brusnica
2 kašike ruma ili voćnog likera
3 jaja
1 kesica vanilin šećera
120 g šećera
1 kesica limun šećera
1 kašičica praška za pecivo
50 g finog jestivog skroba
120 g pšeničnog oštrog brašna
¼ kašičice mlevenog cimeta
Foto: Freepik
Priprema
Savet
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:21 | 09.10.2025
NAJJEDNOSTAVNIJI STARINSKI JOGURT KOLAČ: Mekana i sočna poslastica koja unosi toplinu u svaki dom
Posni recepti
13:04 | 12.10.2025
STARINSKA PITA-PEKMEZARA - OMILJENA POSLASTICA KOJA BUDI USPOMENE: Jednostavan recept iz bakine sveske okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
11:59 | 25.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ČUVA TOPLINU DOMA: Recept zbog kog cela kuća zamiriše čim otvorite rernu
Posni recepti
12:31 | 24.12.2025
STARINSKO JELO KOJE OKUPLJA PORODICU UOČI BOŽIĆA: Tradicionalni recept, korak po korak, ne može da ne uspe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Jednostavna riba iz atonskih kuhinja otkriva kako se od nekoliko osnovnih namirnica pravi jelo koje spaja post, tradiciju i miris Mediterana
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
