Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Za katolike širom Balkana, Božić je više od praznika - porodično okupljanje u kome hleb zauzima posebno mesto. Od Slovenije do Grčke, različite zajednice na svoj način prepliću verske i kulturne prakse kroz svečano pečene hlebove koji stoje na božićnoj trpezi kao znak gostoprimstva, blagoslova i nade.
U pravoslavnim domaćinstvima, tradicionalna česnica - okrugli božićni hleb često obogaćen skrivenim novčićem – deli se među članovima porodice uz molitvu i simboliku zajedništva i blagostanja u godini pred nama; veruje se da onaj ko nađe novčić u svom parčetu dočekuje sreću i obilje.
U katoličkoj tradiciji, iako se običaji razlikuju po regijama, Božić je takođe vreme kada se hleb kao univerzalni znak hrišćanske gozbe i zajedništva posvećuje i deli, dok obredi poput deljenja božićnih opłatki (tanašnih hlebnih oblata) simbolizuju pomirenje i jedinstvo unutar porodice i zajednice.
150 g lešnika
Lešnike grubo iseckajte, a smokve i suve šljive naseckajte na kockice. Grožđice i brusnice potopite u rum. Jaja, šećer, vanilin šećer i limun šećer umutite penasto, a zatim dodajte cimet, brašno pomešano sa skrobom i praškom za pecivo. Dodajte pripremljeno suvo voće i sve polako sjedinite. Duguljasti kalup (30×11 cm) obložite papirom za pečenje i sipajte pripremljenu smesu. Odmah stavite u prethodno zagrejanu rernu na 180°C i pecite oko 60 minuta. Ohlađen božićni hleb po želji ukrasite, narežite na kriške i poslužite.
Božićni hleb odlično se dopunjuje limunskom glazurom.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu. Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji. Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
120 g suvih smokava
120 g suvih šljiva
150 g grožđica (svetlih)
70 g suvih brusnica
2 kašike ruma ili voćnog likera
3 jaja
1 kesica vanilin šećera
120 g šećera
1 kesica limun šećera
1 kašičica praška za pecivo
50 g finog jestivog skroba
120 g pšeničnog oštrog brašna
¼ kašičice mlevenog cimeta
Foto: Freepik
Priprema
Savet
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:21 | 09.10.2025
NAJJEDNOSTAVNIJI STARINSKI JOGURT KOLAČ: Mekana i sočna poslastica koja unosi toplinu u svaki dom
Posni recepti
13:04 | 12.10.2025
STARINSKA PITA-PEKMEZARA - OMILJENA POSLASTICA KOJA BUDI USPOMENE: Jednostavan recept iz bakine sveske okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
11:59 | 25.11.2025
STARINSKI KOLAČ KOJI ČUVA TOPLINU DOMA: Recept zbog kog cela kuća zamiriše čim otvorite rernu
Posni recepti
12:31 | 24.12.2025
STARINSKO JELO KOJE OKUPLJA PORODICU UOČI BOŽIĆA: Tradicionalni recept, korak po korak, ne može da ne uspe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Smisao će se otkriti onda kada Gospod blagoslovi da ga vidimo, tvrdi otac Andrej.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
