Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Za svakim stolom za kojim se okuplja porodica, u tišini koja prethodi prvom zalogaju, postoji jedan starinski kolač koji priziva detinjstvo bolje od svake fotografije. Đul pita, skromna po sastavu, a raskošna po ukusu - upravo je takva poslastica. U nekim krajevima Balkana ovaj kolač se naziva ružica, ili ružice, i čuva toplinu doma, miris prženih oraha i zvuk korica koje se zavijaju u uredne rolate, pa zatim pretaču u slatke "ružice", kako ih zovu u nekim krajevima, a koje pune tepsiju kao mali znak pažnje domaćice. Ovaj starinski kolač, vekovima pripreman za praznike i velika porodična okupljanja, spaja jednostavne sastojke u ono što se pamti dugo nakon što poslednji komad nestane sa stola. Muslimani ga pripremaju za Bajram, hrišćani za Vaskrs, a često se može viteti i na slavskim trpezama u domaćinstvima u kojima se neguje tradicija.
• kg gotovih kora za pitu
Rastopiti puter. Po četiri kore premazivati ovlaš puterom, pa posuti orasima. Kore čvrsto urolati, zatim seći na komade širine 3–4 cm. Ovako spremljene rolate poslagati u tepsiju isečenom stranom nagore, preliti sa malo putera i peći dok ne porumene.
Za to vreme skuvati sirup od 800 g šećera i 600 ml vode, a na kraju dodati limun isečen na kolutove. Ispečene, još tople ružice preliti vrućim sirupom i ostaviti da se ohlade.
Za najbolji ukus, birajte sveže samlevene orahe - daju intenzivniji miris i bogatiju teksturu fila. Možete koristiti i orahe lagano pržene na tavi, što dodatno pojačava aromu. Ako želite puniji ukus, birajte puter. Za lakšu ili posnu varijantu, možete koristiti ulje ili posni margarin. Kolač će u oba slučaja ostati sočan, ali puter daje onu prepoznatljivu domaću punoću.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom. Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti. Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo. Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
• 500 g samlevenih oraha
• 250 g putera ili ulja
• 800 g šećera
• 600 ml vode
• limun
Shutterstock/Mapa kulture
Priprema
Savet
Mrsni recepti
11:03 | 11.10.2025
ZABORAVLJENI BOSANSKI KOLAČ KOJI BUDI SEVDAH I NOSTALGIJU: Miris detinjstva i tradicije u svakom zalogaju
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Posni recepti
13:23 | 12.11.2025
STARINSKI POSNI KOLAČ OD JABUKA I CIMETA KOJI VRAĆA MIRISE IZ DETINJSTVA: Toplina doma u hladnim danima
Mrsni recepti
11:54 | 19.11.2025
KADA PROBATE ČIKA DIŠINE PALAČINKE, ZABORAVIĆETE NA SVE OSTALE SLATKIŠE: Zaboravljena vojvođanska poslastica iz starih kuhinja
Mrsni recepti
10:57 | 20.11.2025
STARINSKA RUM TORTA KOJA VRAĆA U DETINJSTVO: Savršen izbor za slavsku trpezu punu domaćih ukusa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
