Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Za svakim stolom za kojim se okuplja porodica, u tišini koja prethodi prvom zalogaju, postoji jedan starinski kolač koji priziva detinjstvo bolje od svake fotografije. Đul pita, skromna po sastavu, a raskošna po ukusu - upravo je takva poslastica. U nekim krajevima Balkana ovaj kolač se naziva ružica, ili ružice, i čuva toplinu doma, miris prženih oraha i zvuk korica koje se zavijaju u uredne rolate, pa zatim pretaču u slatke "ružice", kako ih zovu u nekim krajevima, a koje pune tepsiju kao mali znak pažnje domaćice. Ovaj starinski kolač, vekovima pripreman za praznike i velika porodična okupljanja, spaja jednostavne sastojke u ono što se pamti dugo nakon što poslednji komad nestane sa stola. Muslimani ga pripremaju za Bajram, hrišćani za Vaskrs, a često se može viteti i na slavskim trpezama u domaćinstvima u kojima se neguje tradicija.
• kg gotovih kora za pitu
Rastopiti puter. Po četiri kore premazivati ovlaš puterom, pa posuti orasima. Kore čvrsto urolati, zatim seći na komade širine 3–4 cm. Ovako spremljene rolate poslagati u tepsiju isečenom stranom nagore, preliti sa malo putera i peći dok ne porumene.
Za to vreme skuvati sirup od 800 g šećera i 600 ml vode, a na kraju dodati limun isečen na kolutove. Ispečene, još tople ružice preliti vrućim sirupom i ostaviti da se ohlade.
Za najbolji ukus, birajte sveže samlevene orahe - daju intenzivniji miris i bogatiju teksturu fila. Možete koristiti i orahe lagano pržene na tavi, što dodatno pojačava aromu. Ako želite puniji ukus, birajte puter. Za lakšu ili posnu varijantu, možete koristiti ulje ili posni margarin. Kolač će u oba slučaja ostati sočan, ali puter daje onu prepoznatljivu domaću punoću.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom. Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti. Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo. Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
• 500 g samlevenih oraha
• 250 g putera ili ulja
• 800 g šećera
• 600 ml vode
• limun
Shutterstock/Mapa kulture
Priprema
Savet
Mrsni recepti
11:03 | 11.10.2025
ZABORAVLJENI BOSANSKI KOLAČ KOJI BUDI SEVDAH I NOSTALGIJU: Miris detinjstva i tradicije u svakom zalogaju
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Posni recepti
13:23 | 12.11.2025
STARINSKI POSNI KOLAČ OD JABUKA I CIMETA KOJI VRAĆA MIRISE IZ DETINJSTVA: Toplina doma u hladnim danima
Mrsni recepti
11:54 | 19.11.2025
KADA PROBATE ČIKA DIŠINE PALAČINKE, ZABORAVIĆETE NA SVE OSTALE SLATKIŠE: Zaboravljena vojvođanska poslastica iz starih kuhinja
Mrsni recepti
10:57 | 20.11.2025
STARINSKA RUM TORTA KOJA VRAĆA U DETINJSTVO: Savršen izbor za slavsku trpezu punu domaćih ukusa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu koja je šokirala vojni vrh.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, na molbu patrijarha Porfirija i uz blagoslov igumana manastira Vatoped, u Hramu Svetog Save ostati duže nego što je planirano.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Evo šta bi trebalo da slušamo da ostanemo duhovno zdravi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Sočne pečurke punjene nadevom od tunjevine, uz miris belog vina, luka i začinskog bilja, pretvaraju nekoliko jednostavnih sastojaka u topao porodični obrok koji se lako priprema, a sa stola nestaje još brže.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
