Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava gde je granica između iskrene potrebe i pogrešnog oslanjanja na Stvoritelja kao na izvor lakog rešenja.
Ponekad se najtiše misli vernika najglasnije sudare sa pitanjem koje deluje jednostavno, a nosi neočekivanu težinu: sme li čovek da zamoli Boga za ono što mu nedostaje u svakodnevnom životu? Ne za mir, snagu ili razboritost – već baš za posao, za pristojnu platu, za krov koji neće prokišnjavati ili novac da se dete pošalje na fakultet. U tim trenucima mnogi zastanu, kao da strepe da će takva molitva odati neku duhovnu slabost, nedovoljnu uzvišenost ili preveliku vezanost za prolazno. A zapravo, iza te brige stoji nešto sasvim ljudsko: potreba da se vera uklopi u realnost u kojoj se svakodnevno živi.
Da li je greh moliti se za materijalna dobra?
Upravo o toj veoma čestoj nedoumici "da li je greh moliti se Bogu za materijalna dobra" govori protojerej Vladimir Pučkov, podsećajući vernike da Gospod poznaje čovekovu prirodu bolje nego što je mi sami razumemo.
– Ne, nije greh. Kada bi životne potrebe bile nešto što je Bogu protivno, ništa Mu ne bi smetalo da nas stvori bestelesnim. Ali mi smo telesna bića, imamo porodice, treba da jedemo, da se oblačimo, da podižemo decu i brinemo o roditeljima.
Njegove reči vraćaju molitvu u prostor iskrenosti, tamo gde ona i pripada. Čovek se ne pretvara da ima manje briga nego što zaista ima, niti pokušava da Boga impresionira "uzvišenijim" temama.
uoc-news.church
Protojerej Vladimir Pučkov
Gde nastaje greška u molitvi?
Međutim, otac Vladimir upozorava da postoji granica koja razdvaja zdravu molitvenu potrebu od pogrešnog oslanjanja na Boga kao na izvor lakog rešenja.
– Ipak, takva molitva može da postane greh onda kada tražimo ono što nemamo zbog sopstvene lenjosti, neodlučnosti ili malodušnosti, kao i onda kada sa Bogom ne razgovaramo ni o čemu drugom osim o materijalnim dobrima.
U tom upozorenju otvara se ključna tačka: molitva za materijalno nije grešna sama po sebi, ali postaje problem kada se čovek povlači iz sopstvene odgovornosti. Kada Bog postane zamena za trud, strpljenje, rad i ličnu borbu, molitva gubi svoju iskrenost. Isto tako, kada se razgovor sa Bogom svede isključivo na pitanja računa i potreba, duša polako gubi osećaj za ono što je zaista hrani.
Zato protojerej Pučkov zaključuje:
– Kao i u svemu u našem životu, i u našim željama za materijalnim blagodatima potrebno je imati meru – kaže otac Vladimir, jerej kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, prenosi portal spzh.eu.
Ta mera nije matematička, već duhovna. Ona podrazumeva trud koji je čovek dužan da uloži, svest da je svaki dar pre svega odgovornost i iskrenu želju da se Bog ne priziva samo onda kada nešto nedostaje. A kada se sve to spoji – molitva za materijalna dobra više ne izgleda kao izraz slabosti, već kao razgovor deteta sa Ocem, onako kako se razgovara kada se živi u svetu koji je istovremeno i duhovan i sasvim konkretan.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
U besedi za 25. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da u Crkvi nema stranaca i da svako postaje deo jedinstvenog Duha Božjeg.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
U besedi za 25. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da u Crkvi nema stranaca i da svako postaje deo jedinstvenog Duha Božjeg.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
