Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava gde je granica između iskrene potrebe i pogrešnog oslanjanja na Stvoritelja kao na izvor lakog rešenja.
Ponekad se najtiše misli vernika najglasnije sudare sa pitanjem koje deluje jednostavno, a nosi neočekivanu težinu: sme li čovek da zamoli Boga za ono što mu nedostaje u svakodnevnom životu? Ne za mir, snagu ili razboritost – već baš za posao, za pristojnu platu, za krov koji neće prokišnjavati ili novac da se dete pošalje na fakultet. U tim trenucima mnogi zastanu, kao da strepe da će takva molitva odati neku duhovnu slabost, nedovoljnu uzvišenost ili preveliku vezanost za prolazno. A zapravo, iza te brige stoji nešto sasvim ljudsko: potreba da se vera uklopi u realnost u kojoj se svakodnevno živi.
Da li je greh moliti se za materijalna dobra?
Upravo o toj veoma čestoj nedoumici "da li je greh moliti se Bogu za materijalna dobra" govori protojerej Vladimir Pučkov, podsećajući vernike da Gospod poznaje čovekovu prirodu bolje nego što je mi sami razumemo.
– Ne, nije greh. Kada bi životne potrebe bile nešto što je Bogu protivno, ništa Mu ne bi smetalo da nas stvori bestelesnim. Ali mi smo telesna bića, imamo porodice, treba da jedemo, da se oblačimo, da podižemo decu i brinemo o roditeljima.
Njegove reči vraćaju molitvu u prostor iskrenosti, tamo gde ona i pripada. Čovek se ne pretvara da ima manje briga nego što zaista ima, niti pokušava da Boga impresionira "uzvišenijim" temama.
uoc-news.church
Protojerej Vladimir Pučkov
Gde nastaje greška u molitvi?
Međutim, otac Vladimir upozorava da postoji granica koja razdvaja zdravu molitvenu potrebu od pogrešnog oslanjanja na Boga kao na izvor lakog rešenja.
– Ipak, takva molitva može da postane greh onda kada tražimo ono što nemamo zbog sopstvene lenjosti, neodlučnosti ili malodušnosti, kao i onda kada sa Bogom ne razgovaramo ni o čemu drugom osim o materijalnim dobrima.
U tom upozorenju otvara se ključna tačka: molitva za materijalno nije grešna sama po sebi, ali postaje problem kada se čovek povlači iz sopstvene odgovornosti. Kada Bog postane zamena za trud, strpljenje, rad i ličnu borbu, molitva gubi svoju iskrenost. Isto tako, kada se razgovor sa Bogom svede isključivo na pitanja računa i potreba, duša polako gubi osećaj za ono što je zaista hrani.
Zato protojerej Pučkov zaključuje:
– Kao i u svemu u našem životu, i u našim željama za materijalnim blagodatima potrebno je imati meru – kaže otac Vladimir, jerej kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, prenosi portal spzh.eu.
Ta mera nije matematička, već duhovna. Ona podrazumeva trud koji je čovek dužan da uloži, svest da je svaki dar pre svega odgovornost i iskrenu želju da se Bog ne priziva samo onda kada nešto nedostaje. A kada se sve to spoji – molitva za materijalna dobra više ne izgleda kao izraz slabosti, već kao razgovor deteta sa Ocem, onako kako se razgovara kada se živi u svetu koji je istovremeno i duhovan i sasvim konkretan.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
