U besedi za 25. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da u Crkvi nema stranaca i da svako postaje deo jedinstvenog Duha Božjeg.
Hristos briše granice i čini tuđince domaćima. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 25. utorak po Duhovima podseća da u Crkvi nema stranaca – svi koji stupaju u nju postaju sažitelji svetitelja, deo jedinstvenog Duha Božjeg. Bez obzira na narod, pleme ili prošlost, vernik nalazi mir i bliskost s Bogom koja nadmašuje sve životne podele i otuđenosti.
Tako dakle više nijeste tuđi i
došljaci nego sažitelji svetitelja i
domaći Bogu. (Ef. 2, 19)
Pre dolaska Hrista Gospoda izgledalo je da su samo Jevreji bliski Bogu, a neznabošci daljni. U stvari, i Jevreji i neznabošci podjednako su bili udaljeni od Boga i od istinskog bogopoštovanja.
Tada dođe On, Hristos Spasitelj, i blagovesti mir vama, daljnima i bliskima, i još kroz to privede oboje, tj. i Jevreje i neznabošce, u jednome Duhu ka Ocu. U novoj tvari, ili novom čoveku, ili Crkvi Božjoj, jedan je Duh; i svak ko stupa u Crkvu Božju prima tog Duha, tako da, ma koliko da se povećava broj članova Crkve, uvek ostaje isti jedan Duh Božji; i ma koliko naroda, plemena i rasa da stupe u Crkvu Božju, Duh se ne menja, no ostaje vazda za vazda jedan i isti Duh.
Eto zašto vi neznabošci niste tuđi i došljaci u Crkvi, već, kao i svi ostali članovi, sažitelji svetitelja i domaći Bogu. Jer Crkva je na svetosti zasnovana, i njen kamen temeljac jeste Svetac nad svetcima, i prema planu svi članovi njeni treba da budu sveti. Svetima se nazivaju i svi oni koji su živeli pre Hrista, a očekivali su Hrista i nadali se u Nj, kao i oni koji žive posle Hrista priznajući Hrista kao Gospoda, Sina Božjeg, kao Spasitelja, Iskupitelja, Vaskrsitelja i Sudiju.
Greh deli i otuđuje od Boga. No kroz Hrista Gospoda deoba i otuđenost iščeze, i svi verni, bili oni pređašnji Jevreji ili neznabošci, postaše domaći Bogu. Sve zbog i kroz Gospoda Isusa Hrista.
O, braćo moja, Gospod Hristos nam je darovao nešto više i dragocenije od ovog života – darovao nam je mir i prijateljstvo s Bogom. A ovo je veće i dragocenije od života u otuđenosti od Boga.
O Gospode Isuse Hriste, Mirotvorče i Mirodavče, održi nas do kraja u miru s Bogom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 23. sredu po Duhovima, svetitelj pokazuje da nijedno blago na nebu i zemlji ne može nadmašiti Božju prisutnost i da samo Bog donosi istinsku radost i snagu duši.
U besedi za 23. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svaki čovek, roditelj, trgovac ili radnik može postati svet u svakodnevici i živeti prema pozivu vere.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. sredu po Duhovima pokazuje kako unutrašnja promena povezuje ljude i daje smisao svakodnevici.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. petak po Duhovima otkriva moć vaskrsenja koja podiže grehom umrle, vodi vernike iz tame greha i otvara put ka nebeskim visinama – dar koji menja sve što mislimo o životu i smrti.
U besedi za 25. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da u Crkvi nema stranaca i da svako postaje deo jedinstvenog Duha Božjeg.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Na praznik Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svetog Mine, provalnici su ušli u hram, vernici su uznemireni.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
U besedi za 24. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da istinsko oslobođenje nije u delima, već u milosti koja nas vodi iz tame u Carstvo Božje
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
