Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Danas slavimo Svetog Spiridona, jednog od najvećih čudotvoraca u istoriji Crkve. Njegova čuda su brojna i poznata širom pravoslavnog sveta, a o jednom od njih svedočio je čak i veliki ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, posle čega je jedva došao sebi.
O ovom čudu Gogolj je govorio prilikom jedne posete Optinskoj pustinji, kada je duhovniku i bratiji ispričao događaj kojem je prisustvovao tokom putovanja u inostranstvo, na grčko ostrvo Krf. Kasnije je o njemu i pisao.
Toga dana, kada je Gogolj došao na poklonjenje Svetom Spiridonu, verni narod je, kao i svake godine na praznik svetitelja, s velikom svečanošću nosio mošti Svetog Spiridona u litiji oko grada Krfa. Sa strahopoštovanjem i dubokim trepetom, ljudi su prilazili svetim moštima.
Među prisutnima se, međutim, našao i jedan engleski putnik, odrastao u duhu protestantskog racionalizma i skepticizma. On je sebi dopustio da primeti da su, navodno, na leđima Svetog Spiridona napravljeni prorezi i da je telo balsamovano, pokušavajući time da objasni ono što prevazilazi ljudski razum.
U želji da se lično uveri u svoje tvrdnje, Englez se sasvim približio moštima. I tada se, na zaprepašćenje svih prisutnih, a ponajviše samog Engleza, dogodilo čudo:
Sveti Spiridon se podigao iz ćivota, okrenuo leđa tom "idejnom nasledniku apostola Tome" i rekao:
- Ajde, prijatelju, potraži svoje proreze.
Sudbina tog Engleza ostala je nepoznata, ali je ceo ovaj događaj duboko potresao Gogolja, ostavivši snažan trag u njegovoj duši i veri.
Prisećajući se ove priče, Gogolj je kasnije pisao:
- Gospode, za mene je to bio najveći potres u životu. Kroz staklo sam veoma dobro uspeo da razaznam lice svetitelja. Njegove crte sasvim prepoznatljive, odlično očuvana kosa i belosnežni zubi. Koža malo naborana i potamnela, ali je sačuvala formu. Telo Svetog Spiridona ima stalnu temperaturu 36,6 stepeni. Njemu rastu nokti i kosa. I, što je najčudnije, odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine zato što se haba kao da ne leži u ćivotu, već hoda. Čuvar ćivota je pričao da se dešava da ključ ne može da otvori bravu ćivota. I tada sveštenici znaju - svetitelj jednostavno nije u ćivotu, već hoda po ostrvu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Svi su posečeni mačem.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
U pravoslavnoj tradiciji, molitva zauzima centralno mesto u očuvanju porodičnog jedinstva.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svi su posečeni mačem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Sveti Nikifor Carigradski bio je ispovednik i patrijarh koji je mudro upravljao Crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Počivši iguman manastira Denkovac, razotkrio je kako slobodna volja i nevidljivi anđeo čuvar štite svakog čoveka od zla u svakodnevnom životu.
