Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Danas slavimo Svetog Spiridona, jednog od najvećih čudotvoraca u istoriji Crkve. Njegova čuda su brojna i poznata širom pravoslavnog sveta, a o jednom od njih svedočio je čak i veliki ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, posle čega je jedva došao sebi.
O ovom čudu Gogolj je govorio prilikom jedne posete Optinskoj pustinji, kada je duhovniku i bratiji ispričao događaj kojem je prisustvovao tokom putovanja u inostranstvo, na grčko ostrvo Krf. Kasnije je o njemu i pisao.
Toga dana, kada je Gogolj došao na poklonjenje Svetom Spiridonu, verni narod je, kao i svake godine na praznik svetitelja, s velikom svečanošću nosio mošti Svetog Spiridona u litiji oko grada Krfa. Sa strahopoštovanjem i dubokim trepetom, ljudi su prilazili svetim moštima.
Među prisutnima se, međutim, našao i jedan engleski putnik, odrastao u duhu protestantskog racionalizma i skepticizma. On je sebi dopustio da primeti da su, navodno, na leđima Svetog Spiridona napravljeni prorezi i da je telo balsamovano, pokušavajući time da objasni ono što prevazilazi ljudski razum.
U želji da se lično uveri u svoje tvrdnje, Englez se sasvim približio moštima. I tada se, na zaprepašćenje svih prisutnih, a ponajviše samog Engleza, dogodilo čudo:
Sveti Spiridon se podigao iz ćivota, okrenuo leđa tom "idejnom nasledniku apostola Tome" i rekao:
- Ajde, prijatelju, potraži svoje proreze.
Sudbina tog Engleza ostala je nepoznata, ali je ceo ovaj događaj duboko potresao Gogolja, ostavivši snažan trag u njegovoj duši i veri.
Prisećajući se ove priče, Gogolj je kasnije pisao:
- Gospode, za mene je to bio najveći potres u životu. Kroz staklo sam veoma dobro uspeo da razaznam lice svetitelja. Njegove crte sasvim prepoznatljive, odlično očuvana kosa i belosnežni zubi. Koža malo naborana i potamnela, ali je sačuvala formu. Telo Svetog Spiridona ima stalnu temperaturu 36,6 stepeni. Njemu rastu nokti i kosa. I, što je najčudnije, odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine zato što se haba kao da ne leži u ćivotu, već hoda. Čuvar ćivota je pričao da se dešava da ključ ne može da otvori bravu ćivota. I tada sveštenici znaju - svetitelj jednostavno nije u ćivotu, već hoda po ostrvu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
