Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Danas slavimo Svetog Spiridona, jednog od najvećih čudotvoraca u istoriji Crkve. Njegova čuda su brojna i poznata širom pravoslavnog sveta, a o jednom od njih svedočio je čak i veliki ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, posle čega je jedva došao sebi.
O ovom čudu Gogolj je govorio prilikom jedne posete Optinskoj pustinji, kada je duhovniku i bratiji ispričao događaj kojem je prisustvovao tokom putovanja u inostranstvo, na grčko ostrvo Krf. Kasnije je o njemu i pisao.
Toga dana, kada je Gogolj došao na poklonjenje Svetom Spiridonu, verni narod je, kao i svake godine na praznik svetitelja, s velikom svečanošću nosio mošti Svetog Spiridona u litiji oko grada Krfa. Sa strahopoštovanjem i dubokim trepetom, ljudi su prilazili svetim moštima.
Među prisutnima se, međutim, našao i jedan engleski putnik, odrastao u duhu protestantskog racionalizma i skepticizma. On je sebi dopustio da primeti da su, navodno, na leđima Svetog Spiridona napravljeni prorezi i da je telo balsamovano, pokušavajući time da objasni ono što prevazilazi ljudski razum.
U želji da se lično uveri u svoje tvrdnje, Englez se sasvim približio moštima. I tada se, na zaprepašćenje svih prisutnih, a ponajviše samog Engleza, dogodilo čudo:
Sveti Spiridon se podigao iz ćivota, okrenuo leđa tom "idejnom nasledniku apostola Tome" i rekao:
- Ajde, prijatelju, potraži svoje proreze.
Sudbina tog Engleza ostala je nepoznata, ali je ceo ovaj događaj duboko potresao Gogolja, ostavivši snažan trag u njegovoj duši i veri.
Prisećajući se ove priče, Gogolj je kasnije pisao:
- Gospode, za mene je to bio najveći potres u životu. Kroz staklo sam veoma dobro uspeo da razaznam lice svetitelja. Njegove crte sasvim prepoznatljive, odlično očuvana kosa i belosnežni zubi. Koža malo naborana i potamnela, ali je sačuvala formu. Telo Svetog Spiridona ima stalnu temperaturu 36,6 stepeni. Njemu rastu nokti i kosa. I, što je najčudnije, odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine zato što se haba kao da ne leži u ćivotu, već hoda. Čuvar ćivota je pričao da se dešava da ključ ne može da otvori bravu ćivota. I tada sveštenici znaju - svetitelj jednostavno nije u ćivotu, već hoda po ostrvu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
