Nastojateljica pravoslavnog manastira kod Praga osuđena je zbog nezakonitog prenosa crkvene imovine, dok se slučaj dodatno komplikuje zbog kanonskih sporova i optužbi za neposlušnost crkvenim vlastima.
Oblasni sud u Pragu doneo je u ponedeljak, 11. maja 2026. godine, nepravosnažnu presudu u predmetu protiv bivše igumanije manastira Svetog Vaclava i Svete Ljudmile u Lodjenicama kod Berouna. Monahinja Valentina osuđena je na šest godina zatvora i na petogodišnju zabranu obavljanja dužnosti zbog pronevere crkvene imovine u vrednosti od najmanje 73 miliona kruna. Prema navodima portala Novinky.cz, presuda još nije konačna, a obe strane zadržale su pravo na žalbu.
Obrazlažući presudu, sudija Iva Ržihova istakla je da optužena nije imala pravo da crkvenom imovinom raspolaže kao svojom.
- Optužena je priznala da je bila upoznata sa Ustavom Pravoslavne Crkve i njenim podzakonskim aktima, prema kojima se crkvena imovina može preneti isključivo na osnovu odluke Eparhijskog saveta - navela je sudija, prenosi češka redakcija portala Saveza pravoslavnih novinara.
Mati Valentina je 2022. godine, bez saglasnosti Praške pravoslavne eparhije, prenela manastirski kompleks nazad u vlasništvo Češkog saveza proizvođača i trgovačkih preduzeća za privrednu saradnju sa Ruskom Federacijom. Ta organizacija je još 2012. godine darovala tu imovinu Crkvi. Neposredno pre toga, obezbedila je sebi pravo na besplatno doživotno stanovanje u manastiru. Praški arhiepiskop Mihail, koji je svedočio posredstvom video-veze, izjavio je pred sudom da "nije moguće preneti crkvenu imovinu bez njegove saglasnosti" i da je mati Valentina prekoračila svoja službena ovlašćenja.
Monahinja Valentina branila se tvrdnjom da je prenosom želela da sačuva imovinu od prodaje, jer se Crkva suočavala sa finansijskim teškoćama.
- Monah ili monahinja bez manastira je kao riba bez vode. Nikada nisam učinila ništa na štetu manastira - izjavila je u završnoj reči. Njena advokatica tvrdila je da optužena nije prekršila unutrašnje crkvene propise i da je duboko vezana za manastir. Državni tužilac tražio je sedam godina zatvora, ali je sud izrekao kaznu za godinu dana manju.
Ovaj slučaj ima i širi crkveni kontekst. Arhimandrit Metodije, duhovnik ovog manastira, već je ranije kažnjen crkvenim sankcijama. Praški arhiepiskop Mihail izdao je 2. septembra 2025. godine dekret kojim mu je privremeno zabranio svako sveštenodejstvo na teritoriji cele Pravoslavne Crkve u Češkim zemljama. Kao razlog navedeno je kršenje apostolskih pravila, konkretno samovoljno služenje bogosluženja mimo kanonskog poretka i neposlušnost nadležnom eparhijskom episkopu. U obrazloženju se poziva na odluku broj 10 Svetog sinoda, prema kojoj se sve zajednice sveštenstva i vernika koje nisu u liturgijskom i administrativnom jedinstvu sa nadležnim eparhijskim episkopom smatraju raskolničkim.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Drevna priča o Golemu i njene kasnije verzije smatraju se prvim zapisima koji iznose ideju o stvaranju veštačkog bića.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
