Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Suđenje petorici ljudi povezanih sa polu-vojnom organizacijom „Českoslovenští vojáci v záloze za mír“ izazvalo je veliko interesovanje javnosti, pre svega zbog prisustva pravoslavnog sveštenika Ivana Hadrave među optuženima. Njegova uloga u ovom kompleksnom slučaju izazvala je brojne reakcije u javnosti i crkvenim krugovima.
Priča se odvija na raskršću političkih tenzija i moralnih dilema, postavljajući pitanje o mestu vere i duhovnosti u situacijama koje pravni sistem smatra ekstremističkim.
Otac lvan Hadrava, kao duhovni vođa pravoslavne crkve u Češkoj, tereti se za podršku i finansiranje proruskim snagama na teritoriji Ukrajine. Prema optužnici, njegova uloga bila je ključna u organizaciji slanja češkog vojnika u ratnu zonu, što je dodatno militarizovalo ovu grupu.
Hadrava je bio priveden tokom policijske akcije i optužen za terorizam, članstvo u terorističkoj organizaciji, finansiranje i propagandu terorizma, izveštava novinska agencija TASS.
Za pravoslavne vernike, sveštenik nije samo verski službenik, već i moralni uzor, što dodatno komplikuje percepciju ovog slučaja. Crkvene vlasti za sada nisu preduzele disciplinske mere protiv Hadrave, naglašavajući važnost presumpcije nevinosti do pravnosnažne presude.
Istovremeno, slučaj otvara ozbiljna pitanja o granicama društvenog angažmana duhovnika i potrebi odvajanju vere od nasilja i političkih sukoba.
Pravoslavlje u svojoj suštini naglašava vrednosti mira, praštanja i dijaloga, koje su temelj hrišćanskog života. Učitelj Crkve, Sveti Vasilije Veliki, jasno je isticao da vera vodi ka duhovnom i društvenom miru, a ne sukobima.
Ova priča podseća na značaj očuvanja moralnog i duhovnog pravca, posebno u vremenima društvenih izazova i previranja.
Dok sudski proces teče, javnost i verska zajednica s nestrpljenjem očekuju kako će se istina razjasniti. Sveštenik Hadrava i dalje je član pravoslavne crkve, koja veruje da će pravda i istina na kraju biti jasno utvrđene.
Patrijarh Kiril govorio je o izazovima Ruske pravoslavne crkve i njenoj u duhovnom vođstvu naroda. U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva. Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike. Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Šulová Kateřina / ČTK / Profimedia
Poruka mira iz pravoslavne tradicije
Ispod sudskog ogledala
Duhovna riznica
19:39 | 12.02.2025
RUSIJU HOĆE DA PODELE: Dramatično upozorenje patrijarha Kirila - održao važan govor u Moskvi
Duhovna riznica
17:10 | 03.07.2025
ODUZETO DRŽAVLJANSTVO MITROPOLITU ONUFRIJU: Odluka je doneta - kao razlog se navodi sledeće
Duhovna riznica
16:23 | 05.07.2025
SRAMOTNE I BOLNE SCENE U HRAMU SVETOG DUHA: Napadači oltar koristili kao toalet
Duhovna riznica
09:53 | 29.07.2025
NEOČEKIVANI KORAK KA PRIBLIŽAVANJU ISTOKA I ZAPADA: Papa Lav XIV i ruski mitropolit Antonije licem u lice – susret koji bi mogao mnogo toga da promeni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
