Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Gust dim prekrio je ostrvo Kefaloniju, najveće među Jonskim ostrvima i šesto po veličini u Grčkoj, dok je jutro pretvoreno u borbu s vatrenom stihijom. Požar koji je izbio u mestu Karavados brzo se širio, preteći da proguta i dragoceni manastir Svetog Andreja, značajno duhovno i istorijsko mesto na ostrvu.
Zbog naglog približavanja požara, vlasti su u skladu sa procenom rizika izdale naređenje za hitnu evakuaciju monahinja. Akcija je pažljivo i organizovano sprovedena uz koordinaciju Vatrogasne službe, policije i dobrovoljaca, dok su meštani obližnjih sela pružili neophodnu podršku. Sestrinstvo je prebačeno na sigurno, daleko od opasnosti, jer je snažan vetar usmeravao plamen ka selu Peratata, prenosi portal ekefalonia.gr.
Manastir Svetog apostola Andreja nije samo mesto molitve i duhovnog mira, već i dragoceni istorijski spomenik sa vekovnim moštima i relikvijama koje verni narod s velikom pobožnošću poštuje. Sa posebnim osećajem odgovornosti, nadležne službe odmah su se posvetile očuvanju ovog svetog mesta od nemilosrdnog plamena.
Vatrogasci su formirali zaštitne pojaseve oko manastirskog kompleksa, dok su avioni i helikopteri neprekidno ispuštali vodu i protivpožarnu penu na liniju fronta. Iz manastirske porte uklonjeni su svi zapaljivi materijali i vozila kako bi se smanjila opasnost od širenja vatre usled toplotnog zračenja.
Prema upozorenjima Nacionalne meteorološke službe (EMY), snažan vetar u oblasti nastavlja da duva, održavajući visok nivo rizika od ponovnog rasplamsavanja vatre. Vlasti apeluju na građane da ne prilaze ugroženim područjima i da poštuju sve bezbednosne mere.
Borba sa ognjenom stihijom i dalje traje, a molitve i nadanja vernog naroda usmereni su ka Manastiru Svetog apostola Andreja i okolini Peratata, gde se vatrena opasnost ne smanjuje. Ova svetinja ostaje simbol duhovne snage i zajedništva u teškim trenucima, podsećajući nas na važnost vere i zajedničke brige za pravoslavno duhovno nasleđe.
Policija je preduzela sve radnje i istraga je u toku, pa se očekuje da će počinioci biti uhvaćeni brzo.
Crkva Svetog Dimitrija iz 11. veka, biser vizantijske umetnosti u mestu Koropi, našla se na udaru požara koji se širi neverovatnom brzinom, dok su stanovnici evakuisani u panici
U plamenu su sačuvali ne samo živote i domove, već i deo duhovne i kulturne baštine.
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
Monasi prvi primetili vatru u blizini Svete carske lavre, pa i sami učestvovali u gašenju.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Dok vatrogasci vode bitku protiv buktinje koja opkoljava manastirski kompleks u kojem se nalaze crkve Svetog Save i Svetog Lazara, u grčkom mestu Nea Makri, vernici se ujedinjuju u molitvi za očuvanje ovog svetog mesta, čija bogata istorija i dragocene relikvije predstavljaju neprocenjivo duhovno blago pravoslavne vere.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
