Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
U trenutku kada se vatra nemilosrdno širila, gutajući hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, desilo se nešto što ljudski razum teško može objasniti. Plameni jezici obuhvatili su svaki kutak hrama, progutavši njegovu unutrašnjost u strašnoj vatrenoj stihiji, ali je jedna svetinja ostala netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja.
Ovaj požar, koji je izbio u sredu, 26. marta 2025. godine, u potpunosti je uništio unutrašnjost crkve, ostavljajući za sobom zgarište i tugu među vernicima. Deset vatrogasaca sa pet vozila neumorno je gasilo vatru, uz podršku Lučke kapetanije, ali ništa nije moglo spasiti građevinu od razorne moći plamena. Preliminarne istrage ukazuju na to da je uzrok požara bio kratki spoj, dok nadležne službe nastavljaju ispitivanje svih okolnosti ovog tragičnog događaja, piše grčki portal saronicmagazine.gr .
Printscreen vimaorthodoxias.gr
Požar je crkvu Sretenja Gospodnjeg pretvorio u pepeo
Međutim, usred nesreće, ukazala se svetlost nade. Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, koja je stajala na oltaru, ostala je čudesno sačuvana. Sve oko nje bilo je pretvoreno u pepeo, a jedino što je vatra dotakla bila je zaštitna pleksiglasna površina, koja je izgorela, dok je časna ikona ostala netaknuta. Fotografije sa mesta događaja svedoče o ovom neobjašnjivom fenomenu, koji su mnogi već nazvali čudom.
Vernici su sa suzama u očima posmatrali ovaj prizor, doživljavajući ga kao jasan znak Božje prisutnosti i utehe u ovom teškom trenutku. Ikona Hrista, koji kao Veliki Arhijerej blagosilja svet, ostala je da svedoči o nepokolebljivoj veri i snazi duha koja se ne može ugasiti ni u najrazornijem plamenu.
Printscreen vimaorthodoxias.gr
Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja ostala je gotovo netaknuta u požaru
Predsednica Grčke turističke organizacije, gospođa Anđela Gereku, izrazila je svoju duboku potresenost ovim događajem, ističući da ikona Hrista nije samo relikvija, već simbol vere, nade i obnove.
„Ovo sveto mesto će se iznova uzdići iz pepela, jer vera vernog naroda nadjačava svaku nesreću“, poručila je, prenosi portal saronicmagazine.gr.
Crkva Sretenja Gospodnjeg bila je kroz godine ne samo duhovni dom mnogih vernika, već i neprocenjiv deo kulturne baštine ostrva Poros. Njena lokacija u blizini Gradske tržnice i pešačke zone činila ju je dostupnom i omiljenom među turistima, dok su njeni zidovi čuvali tišinu molitve i vekovnu pobožnost. Sada, kada je u ruševinama, pokrenuta je inicijativa za njenu obnovu, uz podršku lokalne zajednice, opštine Poros i Ministarstva kulture, koje će se angažovati na očuvanju ovog svetog i istorijski značajnog mesta.
Dok narod Porosa gleda prema budućnosti, jedno je sigurno – vatra je odnela zidove, ali duh vere ostaje neugasiv. Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, koja je preživela vatrenu stihiju, sada postaje simbol nade i ponovnog uzdizanja svetinje iz pepela, potvrđujući reči svetih otaca da „gde je vera, tamo su i čuda“.
Mladi sveštenoslužitelj je doživeo trenutak preobražaja kada se pred njegovim očima desilo nesvakidašnje čudo osvećenja vode – mutna tečnost postala je kristalno čista, a s njom je i njegovo srce pronašlo novi put vere.
Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
U besedi za sredu 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava zašto čoveku put u propast može izgledati privlačnije od puta spasenja i šta donosi povlađivanje strastima i porocima.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U besedi za sredu 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava zašto čoveku put u propast može izgledati privlačnije od puta spasenja i šta donosi povlađivanje strastima i porocima.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
