Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
U trenutku kada se vatra nemilosrdno širila, gutajući hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, desilo se nešto što ljudski razum teško može objasniti. Plameni jezici obuhvatili su svaki kutak hrama, progutavši njegovu unutrašnjost u strašnoj vatrenoj stihiji, ali je jedna svetinja ostala netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja.
Ovaj požar, koji je izbio u sredu, 26. marta 2025. godine, u potpunosti je uništio unutrašnjost crkve, ostavljajući za sobom zgarište i tugu među vernicima. Deset vatrogasaca sa pet vozila neumorno je gasilo vatru, uz podršku Lučke kapetanije, ali ništa nije moglo spasiti građevinu od razorne moći plamena. Preliminarne istrage ukazuju na to da je uzrok požara bio kratki spoj, dok nadležne službe nastavljaju ispitivanje svih okolnosti ovog tragičnog događaja, piše grčki portal saronicmagazine.gr .
Printscreen vimaorthodoxias.gr
Požar je crkvu Sretenja Gospodnjeg pretvorio u pepeo
Međutim, usred nesreće, ukazala se svetlost nade. Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, koja je stajala na oltaru, ostala je čudesno sačuvana. Sve oko nje bilo je pretvoreno u pepeo, a jedino što je vatra dotakla bila je zaštitna pleksiglasna površina, koja je izgorela, dok je časna ikona ostala netaknuta. Fotografije sa mesta događaja svedoče o ovom neobjašnjivom fenomenu, koji su mnogi već nazvali čudom.
Vernici su sa suzama u očima posmatrali ovaj prizor, doživljavajući ga kao jasan znak Božje prisutnosti i utehe u ovom teškom trenutku. Ikona Hrista, koji kao Veliki Arhijerej blagosilja svet, ostala je da svedoči o nepokolebljivoj veri i snazi duha koja se ne može ugasiti ni u najrazornijem plamenu.
Printscreen vimaorthodoxias.gr
Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja ostala je gotovo netaknuta u požaru
Predsednica Grčke turističke organizacije, gospođa Anđela Gereku, izrazila je svoju duboku potresenost ovim događajem, ističući da ikona Hrista nije samo relikvija, već simbol vere, nade i obnove.
„Ovo sveto mesto će se iznova uzdići iz pepela, jer vera vernog naroda nadjačava svaku nesreću“, poručila je, prenosi portal saronicmagazine.gr.
Crkva Sretenja Gospodnjeg bila je kroz godine ne samo duhovni dom mnogih vernika, već i neprocenjiv deo kulturne baštine ostrva Poros. Njena lokacija u blizini Gradske tržnice i pešačke zone činila ju je dostupnom i omiljenom među turistima, dok su njeni zidovi čuvali tišinu molitve i vekovnu pobožnost. Sada, kada je u ruševinama, pokrenuta je inicijativa za njenu obnovu, uz podršku lokalne zajednice, opštine Poros i Ministarstva kulture, koje će se angažovati na očuvanju ovog svetog i istorijski značajnog mesta.
Dok narod Porosa gleda prema budućnosti, jedno je sigurno – vatra je odnela zidove, ali duh vere ostaje neugasiv. Ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, koja je preživela vatrenu stihiju, sada postaje simbol nade i ponovnog uzdizanja svetinje iz pepela, potvrđujući reči svetih otaca da „gde je vera, tamo su i čuda“.
Mladi sveštenoslužitelj je doživeo trenutak preobražaja kada se pred njegovim očima desilo nesvakidašnje čudo osvećenja vode – mutna tečnost postala je kristalno čista, a s njom je i njegovo srce pronašlo novi put vere.
Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog po starom kalendaru i Svetog Savu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Feliksa iz Nole, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
