Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U vremenu kada duša traži znakove nebeske blizine, a srce vapije za utehom odozgo, svedočanstva vernika postaju svetionici nade i duhovne snage. Jedno takvo svedočenje, dirljivo i silno u svojoj jednostavnosti, podelila je nedavno Elena Georgiadou putem objave na društvenoj mreži, osvetlivši svoj susret s nevidljivim, koji se dogodio tokom posete grobu Svetog Pajsija u manastiru u Suroti.
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja pravoslavne crkve, upokojio se 1994. godine, ali njegova duhovna prisutnost i danas snažno zrači u srcima vernika. Brojna čuda, utehe i nevidljive intervencije koje mu se pripisuju, prenose se s kolena na koleno, s duše na dušu, poput tihe molitve koja nikada ne prestaje.
Elena Georgiadou, Grkinja blage reči i duboke vere, svedočila je o jednom takvom čudu koje se zbilo 3. maja, kada je posetila obitelj manastira Svetog Jovana Bogoslova u Suroti, gde počiva telo Svetog Pajsija.
– Retko objavljujem bilo šta na internetu – započinje ona svoju ispovest – ali smatram svojom dužnošću da podelim ono što mi se dogodilo. Vera se osnažuje kada se deli.
Dok je sa prijateljicom obilazila manastirsku portu, Elena je počela da fotografiše mesta oko svetiteljevog groba. Ništa nije nagoveštavalo čudo, sve do trenutka kada je na ekranu svog aparata ugledala neobjašnjivo – ogroman, svetlucav stub svetlosti koji se pružao upravo iznad groba Svetog Pajsija.
– U prvi mah sam se šokirala – priznaje. – Nisam bila sigurna šta se dešava. Pomakla sam se, napravila još jednu fotografiju... I ponovo – isti zrak svetlosti, snažan, blistav, kao da dolazi iz nekog drugog sveta.
Sunce je i dalje sjalo, ali – kako sama kaže – činilo se nemoćnim pred sjajem nestvorenog svetla koje se spustilo tamo gde svetitelj počiva.
To nije bio trenutak za objašnjenja, već za tišinu, suze i poklonjenje. Jer tamo gde razum staje, vera progovara. I u toj veri Elena prepoznaje prisustvo svetitelja, tiho i veličanstveno, kao odgovor na neizgovorene molitve i duhovne potrebe duše.
– Na taj način nam je ovaj veliki svetitelj pokazao svoje prisustvo. Sveti Pajsije, moli Boga za nas – zapisala je ona.
Njeno svedočenje već je dotaklo mnoga srca. I dok slike koje je objavila putuju digitalnim prostranstvima, dublja poruka odzvanja u srcima: svetitelji nisu daleki. Oni nas gledaju iz večnosti, mole se za nas i – kada je to najpotrebnije – daruju nam zrake večnog svetla u tami prolaznog sveta.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
U planinskom predelu Epira, samo nekoliko kilometara od Konice, nalazi se neobična crkvica posvećena svetogorskim starcu – napravljena unutar debla vekovnog drveta, postala je simbol molitve, tišine i spoja duhovnosti s prirodom.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Arhimandrit Vasilije Kostić podseća da nam Bog nikada ne daje krst, koji nismo u stanju da ponesemo.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Arhimandrit Vasilije Kostić podseća da nam Bog nikada ne daje krst, koji nismo u stanju da ponesemo.
Veruje se da kada sveštenik daje blagoslov, Isus Hristos sam, preko sveštenika, blagosilja narod.
Davanje nije gubitak, to je način života koji oslobađa čoveka i otkriva mu istinsku radost i smisao postojanja.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
