PROROČKI VAPAJ SA SVETE GORE: Katolici pokušavaju da obezvrede svetitelje, a na kraju će reći da Isus nije Bog, već samo učitelj

U vremenu kada svet postepeno gubi vezu sa izvornim Hristovim učenjem, a ekumenisti postaju sve glasniji, reči Svetog Pajsija Svetogorca zvuče kao vapaj i opomena, kao grom iz duhovnog neba. Njegov kritički osvrt na reforme koje su potresle Katoličku crkvu - reforme koje su, pod plaštom modernizacije, dovele do obezvređivanja svetitelja i umanjivanja svetinjâ - ostaje i danas svetionik za sve one koji čuvaju živu veru Pravoslavlja.

Govoreći sa dubokom duhovnom bolju, Sveti Pajsije ukazuje na prodor bezbožnog duha u katolički svet, ističući:

- Koliko su uticali protestanti, katolici! Koliko se bezbožni duh uvukao u katolicizam! Katolici polako, malo po malo, pokušavaju da obezvrede svetitelje.

Printscreen/YouTube

 

Jedan od najočiglednijih primera ove tendencije vidi se u liturgijskim promenama koje su Katoličku crkvu zadesile 1969. godine. Do tada je svaki od arhanđela imao svoj poseban dan: Sveti Mihailo se proslavljao 29. septembra, Sveti Gavrilo 24. marta, a Sveti Rafael 24. oktobra. No, reformom, sva trojica su objedinjena u jedan dan - 29. septembar. Time su, po rečima svetitelja, koraci ka potiranju živog sećanja na pojedinačne ličnosti svetitelja učinjeni očiglednijim i opasnijim.

- Arhangel Mihailo, tvrde, nije postojao, već je bio samo neko Božje prisustvo. Isto to govore i za Arhangela Gavrila - upozoravao je starac Pajsije Svetogorac.

Sveti Pajsije nije mogao da sakrije svoju tugu zbog ovakvog razvoja događaja. Sa dubokim razumevanjem procesa sekularizacije, upozoravao je:

- Sveta Katarina, kažu, nije bila velika svetiteljka, njen otac je bio neki mali vladarčić. Sveti Nikola, kažu, bio je mali svetac. Sveti Georgije je, navodno, mit.

Pixabay

 

Iznad svega, Sveti Pajsije je video do čega sve to može dovesti:

- Posle će reći: "Hristos nije Bog, bio je samo veliki učitelj." A zatim će otići još dalje: "Bog je neka sila." I na kraju će reći: "Bog je priroda!"

Tako se, pred njegovim proročkim vidom, odvijao tragični sled koraka: od relativizacije svetitelja do potpunog gubitka pojma o ličnom Bogu, Ocu našemu.

Zato je Sveti Pajsije sa posebnom pažnjom upozoravao i na opasnosti koje vrebaju i pravoslavne vernike koji, u težnji za znanjem, odlaze na studije na zapadne univerzitete:

- Došao je i kod mene neko da uzme blagoslov, da ide u Italiju da studira Liturgiku i da piše disertaciju. "Jesi li ti pri sebi" - rekoh mu. "Hoćeš da ideš kod jezuita da pišeš disertaciju, i još tražiš blagoslov? Pa oni ne znaju ni šta rade!"

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bg

 

Svetitelj jasno ukazuje na opasnost stranih tumačenja, prevoda i interpretacija koje, bilo iz neznanja ili iz svesne zablude, unose iskrivljenja u tumačenje svetootačke misli:

- Proučavaju, na primer, pravoslavne Oce koristeći prevode koje su stranci sačinili na svoje jezike. A ovi, bilo iz lukavstva, bilo iz neznanja, dodaju svoje zablude.

Oštro i jasno, Pajsije nas podseća na odgovornost da ne prihvatamo slepo sve što nam se nudi, već da sa oprezom razlikujemo istinu od zablude:

- Naravno, ko je pažljiv, lako prepoznaje zlato od ćilibara.

Danas, kada je svet suočen sa sve većim pokušajima da se svetinje svedu na mitove, a vera svodi na filozofske konstrukte, reči Svetog Pajsija odjekuju kao hitan poziv svakom pravoslavnom srcu: da ostane verno, budno i trezveno, čuvajući čistu vodu vere kakvu su nam predali Sveti Oci.

U njegovim rečima čujemo ne samo sud, već i ljubav - ljubav prema svakom čoveku, prema Crkvi, prema istini koju nijedna ljudska reforma ne može ni promeniti ni obezvrediti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara