Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
U pravoslavnom predanju, tuga se posmatra kao složeno duhovno stanje koje može biti i spasonosno i pogubno, zavisno od njenog uzroka i načina na koji je čovek nosi. Postoji tuga po Bogu, koja vodi pokajanju, smirenju i obraćenju, i postoji tuga sveta ovoga, koja rađa uninijem, očajanjem i odvajanjem od Boga.
Kada čovek tuguje zbog svojih grehova, kada oseća bol zato što je povredio ljubav Božiju i udaljio se od njegovog svetog lika, tada ta tuga postaje lekovita. Ona razmekšava srce, vraća čoveka molitvi i vodi ga ka spasenju.
Ali, kada tuga dolazi iz samoljublja, iz želje da uvek budemo uspešni, da ne pogrešimo, da budemo savršeni po sopstvenim merilima, tada ona postaje zamka i oružje neprijatelja. Takva tuga ne vodi ka pokajanju, već ka duhovnom gušenju i zatvaranju srca.
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast. Ona čoveka odvaja od nade u Boga i uvlači ga u tamu uninija, u stanje duhovne lenjosti i očajanja. Zato se u Crkvi uvek naglašava potreba trezvenosti - budnosti uma i srca, kako bi se tuga prepoznala na vreme i preobrazila kroz molitvu, ispovest i smirenje. U zajednici sa Hristom, ni bol ni iskušenje ne mogu da odvoje čoveka od ljubavi Božije, jer tamo gde je vera, tamo tuga gubi svoju snagu.
Duhovno iskustvo Crkve svedoči da svaka nevolja može postati put ka prosvetljenju ako se primi s poverenjem u Boga. Kroz krst i patnju čovek se čisti od gordosti i uči istinskoj ljubavi, jer "koga Gospod ljubi, onoga i kara“. Tuga, ako nije osvećena pokajanjem i nadom u Hrista, pretvara se u teret koji duša sama ne može poneti.
O tome jasno govori starac Emilijan:
"Tuga može da se javi i instinktivno, iz nas samih, to jest iz našeg egoizma, preuznošenja, jer bismo želeli da budemo veliki, da nemamo pomisli, da nemamo neuspehe. Bezbroj neispunjenih želja čine nas tužnim. Bolje je da padneš u šake lukavih demona, legeona demona, nego da padneš u ruke tuge, jer ona se teško prevazilazi. Zato budi trezven. Budi budan, da te tuga ne savlada. U suprotnom, pitanje je da li ćeš uspeti."
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Pravoslavlje jasno odvaja rasuđivanje, koje može biti neophodno radi zaštite istine i dobra, od osuđivanja koje proizlazi iz gordosti, samopravednosti i duhovne slepoće.
U hrišćanskom učenju, tuga nije samo psihološki problem, već pokazatelj da se duša udaljila od Boga, kao izvora radosti i života.
U osnovi hrišćanske vere je nada u Vaskrsenje - verovanje da ćemo svi vaskrsnuti i živeti večni život u Carstvu nebeskom.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
On je ženu preveo u hrišćanstvo i s njom živeo kao sa sestrom.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Upravo ona ni Kainu nije dala da se pokaje posle ubistva brata, niti je dopustila Judi da posle izdaje pronađe put spasenja, već ga je dovela, kroz očajanje koje mu je nametnula, dotle da se obesi.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
