U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Svakodnevica savremenog čoveka sve češće liči na nevidljivu borbu sa sopstvenim mislima. Umor koji ne prolazi, osećaj nedovršenosti i unutrašnje nezadovoljstvo koje se ne može lako objasniti postali su tihi saputnici mnogih ljudi. Čovek se povlači u sebe, preispituje, ali često ne nalazi izlaz iz tog kruga tuge koja se umnožava.
Upravo tu, na mestu gde se čini da rešenja nema, pravoslavno predanje donosi duboku pouku starca Emilijana Simonopetrita, koja razdvaja dve vrste tuge i otkriva gde se krije istinska nada.
- Kada pogledaš sebe i vidiš godine da prolaze, i svoje neuspehe i traume, grehe i unutrašnje rane, maloverje, ruine svoga bića, leševe svojih pomisli srca, kojih je bio pun tvoj život, kada vidiš koliko puta si se pokajao, a ništa nisi uradio, savlada te neka tuga. Ta tuga može da se javi i instinktivno iz nas samih, iz našeg egoizma i preuznošenja, jer bismo želeli da budemo veliki, da nemamo pomisli, da nemamo neuspehe.
Bezbroj neispunjenih želja čini nas tužnim. Bolje je da padneš u šake lukavih demona, legiona demona, nego da padneš u ruke tuge, jer ona se teško prevazilazi. Zato budi trezven i budan, da te tuga ne savlada.
Ulov: svaka tuga skriva zasedu. Koliko ljudi je postalo ulov demona tuge, koji svoje zamke postavlja svuda. Koliko ima ljudi koji sa ljubavlju traže Boga, toliko svojih mreža demon tuge baca, a ulov koji hvata je neizbrojiv.
Tuga se skriva iza pretvarnog smirenja, iza lažnog pokajanja, iza lažnog doživljaja ljubavi Božje, iza bezbroj stvari. Stoga se čovek, ne bivajući svestan toga, oberučke je prihvata i postaje sasvim beskoristan. Tuga je sposobna da uništi snagu u čoveku. Ne zaustavlja se sve dok ga ne onesposobi i učini nemoćnim za bilo šta.
A najperfidniji način koji koristi jeste navođenje reči Gospodnje: Blaženi koji plaču. Ne, kaže nam avva Isaija, ne dajte se prevariti. To nije od Boga, to je satansko.
Tuga po Bogu je radost, pošto vidiš sebe u volji Božjoj, kaže avva Isaija. Pretpostavimo da sam sagrešio kao prepodobna Marija Egipćanka i u ovom času kažem: sagreših, Gospode, ustaću. Ako nastavljam da mislim na svoj greh, moja misao je demonska. Ako mislim na pokajanje, to znači da želim volju Božju i odmah imam radost predukus volje Božje, odmah stavljam sebe među nevine, čiste i pokajane, u sabor sa svima svetima.
Ne mešaj, dakle, satansku i demonsku tugu sa tugom po Bogu. Tuga po Bogu je radost, jer pred sobom vidiš Boga, zbog koga živi srce tvoje, pa stoga u tebi caruje Gospod Isus Hristos. To je istinska, bogougodna tuga - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U toj razlici između dve tuge krije se ključ unutrašnjeg preokreta koji pravoslavlje ne posmatra kao psihološko stanje, već kao duhovni rasplet. Tuga koja razara zatvara čoveka u sebe, dok tuga koja vodi Bogu otvara srce i vraća ga smislu. Granica između njih nije spoljašnja, već duboko unutrašnja, u načinu na koji čovek prima sopstveni pad.
Na tom mestu prestaje bezizlaz i počinje pokajanje koje ne guši, nego podiže.
Dela svetih apostola, začalo 5 (2,22-36)
22. Ljudi Izrailjci, čujte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđena među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate, 23. Ovoga, po određenom savetu i promislu Božijem predanog uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste. 24. Njega Bog vaskrse, razdrešivši muke smrti, jer ne beše moguće da ga ona drži. 25. Jer David govori za njega: „Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam.” 26. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi.
27. Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. 28. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veselja licem tvojim. 29. Ljudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. 30. Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po telu podignuti Hrista da sedi na prestolu njegovu, 31. predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti telo njegovo vide truljenja.
32. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svedoci. 33. Desnicom, dakle, Božijom vaznese se, i primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete. 34. Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: „Reče Gospod Gospodu mojemu: 'Sedi meni s desne strane, 35. dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.'" 36. Čvrsto, dakle, neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom učinio Bog njega, ovoga Isusa, koga vi raspeste.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 4 (1,35-51)
35. Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih. 36. I ugledavši Isusa gde ide, reče: „Gle, Jagnje Božije!” 37. I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. 38. A Isus obazrevši se i videvši ih, gde idu za njim, reče im: „Šta tražite?" A oni mu rekoše: „Ravi", što prevedeno znači: učitelju, „gde stanuješ?" 39. Reče im: „Dođite i vidite!" I otiđoše, i videše gde stanuje; i ostadoše kod njega onaj dan. A bejaše oko desetog časa. 40. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i odoše za njim bejaše Andrej, brat Simona Petra.
41. On nađe najpre brata svojega Simona, i reče mu: „Našli smo Mesiju", što prevedeno znači: Hristos. 42. I dovede ga Isusu. I Isus pogledavši na njega reče: „Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, što znači Petar."43. Sutradan htede Isus izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: „Hajde za mnom!” 44. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova. 45. Filip nađe Natanaila i reče mu: „Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.” 46. I reče mu Natanailo: „Iz Nazareta može li biti što dobro?” Reče mu Filip: „Dođi i vidi!”
47. A Isus vide Natanaila gde dolazi k njemu i reče za njega: „Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.” 48. Reče mu Natanailo: „Otkuda me poznaješ?” Odgovori Isus i reče mu: „Pre nego te pozva Filip, videh te kad beše pod smokvom.” 49. Odgovori Natanailo i reče mu: „Ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev.” 50. Odgovori Isus i reče mu: „Zato što ti kazah da te videh pod smokvom, veruješ? Videćeš više od ovoga.” 51. I reče mu: „Zaista, zaista vam kažem: 'Od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.'”
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
