Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Savremeni čovek često živi raslojen između potrebe da veruje i stalne sumnje koja mu se nameće kao svakodnevna navika. U takvom unutrašnjem rascepu smrt se posmatra kao kraj, a život kao niz prolaznih trenutaka bez dubljeg oslonca. Ipak, u pravoslavnom predanju postoji drugačiji pogled, onaj koji ne zatvara čoveka u granice vidljivog, već ga usmerava ka događaju koji menja samu logiku postojanja. Na to podseća jedna od pouka Svetog Justina Ćelijskog, u kojoj se Vaskrsenje ne tumači kao simbol, nego kao stvarni prelaz iz smrti u život.
- Vaskrsenjem Svojim Gospod je digao ploču sa groba našeg, sa grobnice ove zemaljske, i mi smo prvi put ugledali put otvoren za nas ljude, put koji sa zemlje vodi u Život večni. A svedoci toga događaja bezbrojni su. I vi ste svedoci toga danas. Prvi svedoci bile su Svete Mironosice, koje danas slavimo, a sa njima i za njima Sveti apostoli, bezbrojni mučenici, svetitelji, pravednici, svi hrišćani, milioni i milioni hrišćana do današnjeg dana. Šta su oni, ko su oni? Samo svedoci Vaskrsenja Hristovog - rekao je ava Justin Ćelijski u jednoj od svojih beseda.
U ovim rečima Svetog Justina Ćelijskog naglasak nije na apstraktnoj ideji, već na iskustvu koje se prenosi kroz generacije kao živa stvarnost. Vaskrsenje, kako ga on tumači, nije zatvoreno u prošlost, već ostaje otvoren događaj koji se potvrđuje životom onih koji mu svedoče. Mironosice, apostoli, mučenici i svi svetitelji ne stoje kao udaljene istorijske figure, već kao lanac svedočanstava koji ukazuje na isti pravac – izlazak iz granica propadljivosti.
Na kraju, poruka ovog svedočanstva ostaje jednostavna i snažna: pravoslavna vera ne počiva na ideji o Vaskrsenju, nego na susretu sa njim. U tom susretu čovek prestaje da posmatra život kao zatvoren krug i počinje da ga vidi kao put koji se otvara ka večnosti.
Dela svetih apostola, začalo 2 (1,12-17; 21-26)
12. Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda. 13. I kad uđoše, popeše se u gornju odaju gde su boravili, i to: Petar i Jakov, i Jovan i Andrej, Filip i Toma, Vartolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev. 14. Ovi svi bejahu istrajno i jednodušno na molitvi i moljenju, sa ženama i sa Marijom materom Isusovom i sa braćom njegovom.
15. I u te dane ustade Petar između učenika, - a bijaše naroda na okupu oko sto dvadeset duša, - i reče: 16. Ljudi braćo, trebalo je da se izvrši ono Pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu, koji beše predvodnik onih što uhvatiše Isusa; 17. jer se brojaše s nama i bejaše primio udel službe ove.
Nije nađeno poglavlje (p1): 44, 1,12-17; 21-26
Jevanđelje po Jovanu, začalo 2 (1,18-28)
18. Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi, 19. I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Judejci iz Jerusalima sveštenike i levite da ga zapitaju: „Ko si ti?" 20. I priznade i ne poreče; i priznade: „Ja nisam Hristos." 21. I upitaše ga: „Šta dakle? Jesi li ti Ilija? I reče: „Nisam." „Jesi li ti prorok?" I odgovori: „Ne." 22. A oni mu rekoše: „Ko si? Da odgovor damo onima koji nas poslaše: Šta kažeš o sebi samom?"
23. Reče: „Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok." 24. A izaslanici bejahu od fariseja. 25. I zapitaše ga i rekoše mu: „Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok?" 26. Odgovori im Jovan govoreći: „Ja krštavam vodom, a među vama stoji koga vi ne znate. 27. To je Onaj što dolazi za mnom, koji preda mnom bi, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj." 28. Ovo se dogodi u Vitaniji s one strane Jordana gdje Jovan krštavaše.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Praznik je posvećen posetama, gostoprimstvu i radosti, te se nastavljaju porodična okupljanja i gozbe.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Ava Justin otkriva kako molitva postaje tajno i moćno oružje protiv unutrašnjih neprijateljskih sila.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
