Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Ljudi često primećuju tuđe slabosti i greške, dok sopstvene zanemaruju. Kritika i osuda često se upućuju bez razmišljanja o posledicama, povređujući i one koji osuđuju i one koji su osuđeni. Sveti Jovan Lestvičnik nudi jasno rešenje – put ka unutrašnjem miru kroz milost i pokajanje.
- Videh čoveka koji je javno sagrešio, ali se tajno pokajao. Onoga koga sam ja osudio kao nemoralnog, Bog je smatrao čistim, jer Ga je svojim pokajanjem potpuno umilostivio. Onoga koji osuđuje bližnjega, nikada ne poštuj, nego mu radije reci: "Prestani, brate. Ja svakodnevno grešim u težim stvarima, i kako mogu osuđivati drugoga?" Tako ćeš imati dvostruku korist: jednim lekom izlečićeš i sebe i bližnjega“, uči nas Sveti Jovan Lestvičnik.
Pouka je jasna: istinsko hrišćansko življenje ne počiva na osuđivanju drugih, već na sopstvenom pokajanju i saosećanju. Samo kroz skromnost i razumevanje stičemo duhovnu snagu i mir, istovremeno pomažući bližnjima da pronađu put ka oprostu i unutrašnjem pročišćenju.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (37,33-38; 38,1-6)
33. Zato ovako veli Gospod za cara Asirskoga: „Neće ući u ovaj grad, niti će baciti amo strele, neće se primaći k njemu sa štitom, niti će iskopati opkopa oko njega. 34. Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući”, veli Gospod. 35. Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36. Tada izide anđeo Gospodnji i pobi u okolu Asirskom sto i osamdeset i pet tisuća; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci. 37. Te se podiže Senahirim car Asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji. 38. I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju Araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon sin njegov.
1. U to vreme razbolje se Jezekija na smrt; i dođe k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: „Ovako veli Gospod: 'Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.'" 2. A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu, 3. i reče: „Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno.” I plaka Jezekija veoma.
4. Tada dođe reč Gospodnja Isaiji govoreći: 5. „Idi i reci Jezekiji: 'Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvojega: 'Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina. 6. I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara Asirskog, i braniću ovaj grad.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (13,12-18)
12. Avram življaše u zemlji Hananskoj, a Lot življaše po gradovima u onoj ravnici premeštajući svoje šatore do Sodoma. 13. A ljudi u Sodomu bahu nevaljali, i grešahu Gospodu veoma. 14. A Gospod reče Avramu, pošto se Lot odeli od njega: „Podigni sada oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad. 15. Jer svu zemlju što vidiš tebi ću dati i semenu tvom do veka.
16. I učiniću da semena tvog bude kao praha na zemlji; ako ko uzmože izbrojiti prah na zemlji, moći će izbrojiti i seme tvoje. 17. Ustani, i prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu; jer ću je tebi dati.” 18. I Avram diže šatore, i dođe i naseli se u ravnici Mamrskoj, koja je kod Hevrona, i onde načini žrtvenik Gospodu.
Priče Solomonove (14,27-35; 15,1-4)
27. Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih. 28. U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu. 29. Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost. 30. Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31. Ko čini krivo ubogome, sramoti stvoritelja njegova; a poštuje ga ko je milostiv siromahu. 32. Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na smrti. 33. Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a što je u bezumnima poznaje se. 34. Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima. 35. Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.
1. Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju. 2. Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumneh prosipaju bezumlje. 3. Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre. 4. Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Kad je napunio dvanaest godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
