Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
U svakodnevnom životu smo često okruženi hladnoćom, užurbanjem i površnim odnosima, koji nas udaljavaju od istinske duhovne topline. Tražimo smisao, ali ga često ne nalazimo u brzini sveta oko nas. Jedna pouka starca Save Pskovsko-pečerskog nas podseća na svetost trenutaka u Crkvi i na snagu istinske molitve.
- Kada sveštenik i đakoni izlaze iz severnih dveri i sa Jevanđeljem ulaze na Carske dveri, taj trenutak se zove Mali vhod i simvolički označava izlazak Isusa Hrista na propoved. Ko bude živeo hrišćanski, ko bude živeo prema učenju Jevanđelja, taj će ući u Carstvo nebesko - rekao je starac Sava i nastavio da objašnjava:
“Kada sveštenoslužitelji za vreme pevanja Heruvimske pesme izađu na severne dveri i pođu prema Carskim dverima, taj trenutak nosi naziv Veliki vhod. Simvolički on označava odlazak Isusa Hrista na dobrovoljna stradanja radi nas grešnih. Ko se bude kajao i pričešćivao, ući će u Carstvo Nebesko.
Starac Sava dalje kaže:
- Za vreme pesme "Tebe pojem, Tebe blagoslovim..." čitava Crkva, svi prisutni u hramu dužni su da se mole zajedno sa sveštenoslužiteljima da Otac Nebeski nispošalje Duha Svoga Svetog na nas i na predložene Darove, i tri puta u sebi treba da čitaju molitvu: "Gospode, Koji si Presvetog Duha Svog u treći čas nisposlao apostolima svojim, Njega, Blagi, ne oduzmi ni od nas, nego obnovi nas koji Ti se molimo!"
Starac potom ističe:
- U tom trenutku ni jedna duša ne treba da ostane hladna – svi treba da se razgore ljubavlju prema Bogu. Naše duše će tada goreti kao kandila, kao miomirisne kadionice, kao tamjan koji se uznosi ka Nebu, jer u tom času se savršava strašna i životvorna Tajna, pretvaranje Duhom Božijim hleba i vina u Prečisto Telo i Krv Hristovu i na Prestolu (najsvetiji deo u oltaru) se pojavljuje Bog u telu - uči nas starac Sava Pskovsko-pečerski.
Ova pouka nas podseća da svetost nije daleko, niti skrivena. Ona se otkriva u prisutnosti, u molitvi i u zajedništvu sa Bogom, gde svaka duša može da plane ljubavlju i postane deo Carstva nebeskog. U hramu, u molitvi i u svetoj tajni, svakodnevni svet gubi hladnoću, a duša pronalazi ognjište vere i večnog života.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 321 (9,11-14)
11. Ali kad je došao Hristos, Prvosveštenik budućih dobara, kroz veću i savršeniju skiniju, nerukotvorenu, to jest ne od ove tvorevine,12. ne sa krvlju jarčijom ni junčijom, nego sa svojom krvlju uđe jednom za svagda u Svetinju izvršivši večno iskupljenje.13. Jer ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope nečisti osvećuje ih da budu telesno čisti,14. koliko li će više krv Hrista, koji Duhom večnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savest vašu od mrtvih dela, da bi služili Bogu živome i istinitome.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29)
23. A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti.24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali;25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem.26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa.27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu.29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju.
Jevanđelje po Marku, začalo 47 (10,32-45)
32. A kad uzlažahu putem u Jerusalim, Isus iđaše ispred njih, a oni se čuđahu, i za njim iđahu sa strahom.32. I uzevši opet Dvanaestoricu, poče im kazivati šta će mu se dogoditi:33. Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt, i predaće ga neznabošcima;34. i narugaće mu se, i šibaće ga, i pljuvaće ga, i ubiće ga, i treći dan vaskrsnuće.35. I dođoše pred njega Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: „Učitelju, hoćemo da nam učiniš što ćemo te moliti.”
36. A on im reče: „Šta hoćete da vam učinim?"37. A oni mu rekoše: „Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi sa leve, u slavi tvojoj."38. A Isus im reče: „Ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?"39. A oni mu rekoše: „Možemo." A Isus im reče: „Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krstim krstićete se;40. ali da sednete s desne strane meni i s leve nije moje da dam, nego će se dati kojima je pripremljeno."
41. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i Jovana.42. A Isus dozvavši ih reče im: „Znate da oni koji se smatraju vladarima naroda gospodare njima, i velikaši njihovi vladaju nad njima.43. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude među vama veliki, neka vam služi:44. koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga.45. Jer Sin Čovečiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge."
Jevanđelje po Luki, začalo 33 (7,36-50)
36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu.37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom.39. A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grešnica.”
40. I odgovarajući Isus reče mu: „Simone, imam ti nešto kazati.” A on reče: „Učitelju, kaži.”41. A Isus reče: „Dvojica behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?”43. A Simon odgovarajući reče: „Mislim onaj kome više pokloni.” A on mu reče: „Pravo si sudio.”44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
45. Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge.46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.”48. A njoj reče: „Opraštaju ti se gresi.”49. I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?”50. A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi u miru.”
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.
Pouka svetitelja iz 20. veka otkriva kako strpljenje, praštanje i pomirenje prethode Svetom Pričešću i vraćaju istinsku bliskost sa Hristom.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po starom kalendaru i Svetog apostola Aristovula po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetih Hilarija i Tacijana, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Oni su bili drugovi Svetog Teodora Tirona.
Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Dok Božje zapovesti vode vernika kroz život, svetogorski starac pokazuje kako pravila o ljubavi i praštanju mogu pretvoriti dom u prostor istinske sreće.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Jednostavan, zasitan i proveren recept iz domaće kuhinje pokazuje zašto je pasulj generacijama među najvoljenijim jelima.
