Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Svakodnevno smo okruženi tenzijama, strahovima i osećajem da nikada nismo dovoljno dobri – na poslu, u porodici, među prijateljima. Stres, zavist i unutrašnji nemiri često nosimo kao teret koji nas tišti i sprečava da istinski osetimo mir. U takvim trenucima, rešenje može doći iz učenja starca Pajsija Svetogorca, koji je jasno pokazao kako unutrašnja stanja duše oblikuju naše iskustvo sveta – i posle života.
Starac Pajsije je govorio:
- Pakao nije mesto na kojem se duše kuvaju u kotlovima nego stanje u kojem će se duša naći nakon što napusti telo. Tada ćeš shvatiti istinu i patićeš jer nisi poverovao Hristu i Njegovoj propovedi o životu posle smrti. Duša će tada biti daleko svesnija krivice zbog svojih postupaka i doživljavaće neprijatna osećanja straha, užasa, strepnje, očajanja itd.
Isto se može primeniti i na raj. Zamisli da imaš sina kojega mnogo voliš i da je on tokom mnogih godina radio na brodovima. Dok spavaš, sanjaš da se tvoj sin vratio. Srce ti je na nekoliko trenutaka ispunjeno neizmernom radošću. Trčiš prema njemu, grliš ga i ljubiš. I dok je tvoje srce preplavljeno srećom, iznenada se budiš i shvataš da je to bio samo san. Razočaran se vraćaš u stvarnost. Tvoja duša je u tim trenucima okusila raj, bila ispunjena radošću i ljubavlju.
Dajući ti ova dva primera, želim da ti pokažem da postoje i pakao i raj. Mi ih možemo delimično doživeti još u ovom životu, ali ćemo ih potpuno i celovito osetiti tek nakon smrti. Slična stanja postoje u našoj duši, zavisno od njene prirode. Ukoliko duša ima nečistu savest i ako je obuzeta strahom, užasom, strepnjom, očajanjem, ljubomorom ili klevetom, ona postaje obitavalište pakla. Međutim, ako duša oseća ljubav, radost, dobrotu, nadu, veru, umerenost i smirenje, onda postaje obitavalište raja - zaključuje starac pajsije.
Njegova pouka nas podseća da raj i pakao nisu daleki, apstraktni pojmovi, već iskustva koja oblikuju našu svakodnevicu. Naša duša već sada reaguje na ljubav i mržnju, strah i nadu. Pravo pitanje pravoslavnog života stoga nije gde ćemo biti posle smrti, već kako ćemo živeti sada – da li ćemo graditi obitavalište ljubavi i mira ili pakla i straha unutar sebe.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 313 (6,9-12)
9. Ali što se vas tiče, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubeđeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju.10. Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo, posluživši i služeći svetima.11. A želimo da svaki od vas pokaže tu istu revnost radi ostvarenja nade sve do kraja.12. Da ne budete lenji, nego da podražavate one koji verom i istrajnošću nasleđuju obećanja.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 163 (15,47-57)
47. Prvi čovek je od zemlje, zemljan; drugi čovek je Gospod sa neba.48. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski.49. I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga.50. A ovo kažem, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega, niti raspadljivost nasljeđuje neraspadljivost.51. Evo vam kazujem tajnu: Svi nećemo pomreti, a svi ćemo se promeniti,52. Ujedanput, u trenu oka, pri poslednjoj trubi; jer će zatrubiti, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se promeniti.
NIKADA NE TRČI ZA OVIM LJUDIMA: Starac Ilija otkriva istinu koja pogađa pravo u srce – ali oslobađa
53. Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.54. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno obuče u besmrtnost, onda će se ispuniti ona reč što je napisana: „Pobeda proždre smrt.”55. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?56. A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.57. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista.
Jevanđelje po Marku, začalo 31 (7,31-37)
31. I opet iziđe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more Galilejsko kroz krajeve dekapoljske.32. I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku.33. I uzevši ga iz naroda nasamo, metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dotače se jezika njegova;34. i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: „Efata”, to jest, otvori se!35. I odmah mu se otvori sluh, i razdreši se sveza jezika njegova, i govoraše pravilno.36. I zabrani im da nikome ne kazuju; ali što im više zabranjivaše to oni većma razglašavahu.37. I veoma mnogo se divljahu govoreći: „Sve dobro čini; i gluhe čini da čuju i neme da govore.”
Jevanđelje po Jovanu, začalo 16 (5,24-30)
24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.25. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši ga oživeće.26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;27. I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovečiji.
28. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,29. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.30. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe;30. kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
