Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Svakodnevno smo okruženi tenzijama, strahovima i osećajem da nikada nismo dovoljno dobri – na poslu, u porodici, među prijateljima. Stres, zavist i unutrašnji nemiri često nosimo kao teret koji nas tišti i sprečava da istinski osetimo mir. U takvim trenucima, rešenje može doći iz učenja starca Pajsija Svetogorca, koji je jasno pokazao kako unutrašnja stanja duše oblikuju naše iskustvo sveta – i posle života.
Starac Pajsije je govorio:
- Pakao nije mesto na kojem se duše kuvaju u kotlovima nego stanje u kojem će se duša naći nakon što napusti telo. Tada ćeš shvatiti istinu i patićeš jer nisi poverovao Hristu i Njegovoj propovedi o životu posle smrti. Duša će tada biti daleko svesnija krivice zbog svojih postupaka i doživljavaće neprijatna osećanja straha, užasa, strepnje, očajanja itd.
Isto se može primeniti i na raj. Zamisli da imaš sina kojega mnogo voliš i da je on tokom mnogih godina radio na brodovima. Dok spavaš, sanjaš da se tvoj sin vratio. Srce ti je na nekoliko trenutaka ispunjeno neizmernom radošću. Trčiš prema njemu, grliš ga i ljubiš. I dok je tvoje srce preplavljeno srećom, iznenada se budiš i shvataš da je to bio samo san. Razočaran se vraćaš u stvarnost. Tvoja duša je u tim trenucima okusila raj, bila ispunjena radošću i ljubavlju.
Dajući ti ova dva primera, želim da ti pokažem da postoje i pakao i raj. Mi ih možemo delimično doživeti još u ovom životu, ali ćemo ih potpuno i celovito osetiti tek nakon smrti. Slična stanja postoje u našoj duši, zavisno od njene prirode. Ukoliko duša ima nečistu savest i ako je obuzeta strahom, užasom, strepnjom, očajanjem, ljubomorom ili klevetom, ona postaje obitavalište pakla. Međutim, ako duša oseća ljubav, radost, dobrotu, nadu, veru, umerenost i smirenje, onda postaje obitavalište raja - zaključuje starac pajsije.
Njegova pouka nas podseća da raj i pakao nisu daleki, apstraktni pojmovi, već iskustva koja oblikuju našu svakodnevicu. Naša duša već sada reaguje na ljubav i mržnju, strah i nadu. Pravo pitanje pravoslavnog života stoga nije gde ćemo biti posle smrti, već kako ćemo živeti sada – da li ćemo graditi obitavalište ljubavi i mira ili pakla i straha unutar sebe.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 313 (6,9-12)
9. Ali što se vas tiče, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubeđeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju.10. Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo, posluživši i služeći svetima.11. A želimo da svaki od vas pokaže tu istu revnost radi ostvarenja nade sve do kraja.12. Da ne budete lenji, nego da podražavate one koji verom i istrajnošću nasleđuju obećanja.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 163 (15,47-57)
47. Prvi čovek je od zemlje, zemljan; drugi čovek je Gospod sa neba.48. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski.49. I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga.50. A ovo kažem, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega, niti raspadljivost nasljeđuje neraspadljivost.51. Evo vam kazujem tajnu: Svi nećemo pomreti, a svi ćemo se promeniti,52. Ujedanput, u trenu oka, pri poslednjoj trubi; jer će zatrubiti, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se promeniti.
NIKADA NE TRČI ZA OVIM LJUDIMA: Starac Ilija otkriva istinu koja pogađa pravo u srce – ali oslobađa
53. Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.54. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno obuče u besmrtnost, onda će se ispuniti ona reč što je napisana: „Pobeda proždre smrt.”55. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?56. A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.57. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista.
Jevanđelje po Marku, začalo 31 (7,31-37)
31. I opet iziđe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more Galilejsko kroz krajeve dekapoljske.32. I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku.33. I uzevši ga iz naroda nasamo, metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dotače se jezika njegova;34. i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: „Efata”, to jest, otvori se!35. I odmah mu se otvori sluh, i razdreši se sveza jezika njegova, i govoraše pravilno.36. I zabrani im da nikome ne kazuju; ali što im više zabranjivaše to oni većma razglašavahu.37. I veoma mnogo se divljahu govoreći: „Sve dobro čini; i gluhe čini da čuju i neme da govore.”
Jevanđelje po Jovanu, začalo 16 (5,24-30)
24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.25. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši ga oživeće.26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;27. I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovečiji.
28. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,29. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.30. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe;30. kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
