Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Svakodnevno smo okruženi tenzijama, strahovima i osećajem da nikada nismo dovoljno dobri – na poslu, u porodici, među prijateljima. Stres, zavist i unutrašnji nemiri često nosimo kao teret koji nas tišti i sprečava da istinski osetimo mir. U takvim trenucima, rešenje može doći iz učenja starca Pajsija Svetogorca, koji je jasno pokazao kako unutrašnja stanja duše oblikuju naše iskustvo sveta – i posle života.
- Pakao nije mesto na kojem se duše kuvaju u kotlovima nego stanje u kojem će se duša naći nakon što napusti telo. Tada ćeš shvatiti istinu i patićeš jer nisi poverovao Hristu i Njegovoj propovedi o životu posle smrti. Duša će tada biti daleko svesnija krivice zbog svojih postupaka i doživljavaće neprijatna osećanja straha, užasa, strepnje, očajanja itd.
Isto se može primeniti i na raj. Zamisli da imaš sina kojega mnogo voliš i da je on tokom mnogih godina radio na brodovima. Dok spavaš, sanjaš da se tvoj sin vratio. Srce ti je na nekoliko trenutaka ispunjeno neizmernom radošću. Trčiš prema njemu, grliš ga i ljubiš. I dok je tvoje srce preplavljeno srećom, iznenada se budiš i shvataš da je to bio samo san. Razočaran se vraćaš u stvarnost. Tvoja duša je u tim trenucima okusila raj, bila ispunjena radošću i ljubavlju.
Dajući ti ova dva primera, želim da ti pokažem da postoje i pakao i raj. Mi ih možemo delimično doživeti još u ovom životu, ali ćemo ih potpuno i celovito osetiti tek nakon smrti. Slična stanja postoje u našoj duši, zavisno od njene prirode. Ukoliko duša ima nečistu savest i ako je obuzeta strahom, užasom, strepnjom, očajanjem, ljubomorom ili klevetom, ona postaje obitavalište pakla. Međutim, ako duša oseća ljubav, radost, dobrotu, nadu, veru, umerenost i smirenje, onda postaje obitavalište raja - zaključuje starac pajsije.
Njegova pouka nas podseća da raj i pakao nisu daleki, apstraktni pojmovi, već iskustva koja oblikuju našu svakodnevicu. Naša duša već sada reaguje na ljubav i mržnju, strah i nadu. Pravo pitanje pravoslavnog života stoga nije gde ćemo biti posle smrti, već kako ćemo živeti sada – da li ćemo graditi obitavalište ljubavi i mira ili pakla i straha unutar sebe.
Čitanje Jevanđelja za subotu 4. sedmice velikog posta
Mykola Komarovskyy/Shutterstock
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 313 (6,9-12)
9. Ali što se vas tiče, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubeđeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju.10. Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo, posluživši i služeći svetima.11. A želimo da svaki od vas pokaže tu istu revnost radi ostvarenja nade sve do kraja.12. Da ne budete lenji, nego da podražavate one koji verom i istrajnošću nasleđuju obećanja.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 163 (15,47-57)
47. Prvi čovek je od zemlje, zemljan; drugi čovek je Gospod sa neba.48. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski.49. I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga.50. A ovo kažem, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega, niti raspadljivost nasljeđuje neraspadljivost.51. Evo vam kazujem tajnu: Svi nećemo pomreti, a svi ćemo se promeniti,52. Ujedanput, u trenu oka, pri poslednjoj trubi; jer će zatrubiti, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se promeniti.
NIKADA NE TRČI ZA OVIM LJUDIMA: Starac Ilija otkriva istinu koja pogađa pravo u srce – ali oslobađa
53. Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.54. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno obuče u besmrtnost, onda će se ispuniti ona reč što je napisana: „Pobeda proždre smrt.”55. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?56. A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.57. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista.
Jevanđelje po Marku, začalo 31 (7,31-37)
31. I opet iziđe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more Galilejsko kroz krajeve dekapoljske.32. I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku.33. I uzevši ga iz naroda nasamo, metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dotače se jezika njegova;34. i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: „Efata”, to jest, otvori se!35. I odmah mu se otvori sluh, i razdreši se sveza jezika njegova, i govoraše pravilno.36. I zabrani im da nikome ne kazuju; ali što im više zabranjivaše to oni većma razglašavahu.37. I veoma mnogo se divljahu govoreći: „Sve dobro čini; i gluhe čini da čuju i neme da govore.”
Jevanđelje po Jovanu, začalo 16 (5,24-30)
24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.25. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši ga oživeće.26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;27. I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovečiji.
28. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,29. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.30. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe;30. kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
