KADA SE NAĐEŠ U OKRUŽENJU KOJE TE GUŠI I TRUJE, UČINI OVO: Sveti Porfirije nas uči kako da se spasemo u lošoj sredini

Savremeni čovek sve češće se nalazi u okruženju koje ga iscrpljuje — u odnosima punim napetosti, u rečima koje ranjavaju, u svakodnevici koja lako postaje teret umesto oslonca. Mnogi pritom osećaju da od takve sredine ne mogu da pobegnu, ali ni da u njoj pronađu mir. Pravoslavno predanje, međutim, podseća da promena ne počinje spolja, već iznutra, i da čak i najteža sredina može postati prostor duhovnog rasta. Jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita upravo to otkriva.

Sveti Porfirije Kavsokalivit je govorio:

- Treba da se raduješ što te Bog smestio u tešku sredinu. I da znaš da nijedna sredina nije savršena. Pokušaj da bez reči promeniš duhovnu sredinu u kojoj živiš. Evo šta da radiš: govori vrlo malo, ali odgovaraj sa radošću na licu. Moli se Bogu za sve ljude, pokazuj ljubav. I u najgoroj sredini možemo živeti svetim životom - govorio je Sveti Porfirije.

U ovoj pouci sadržana je jednostavna, ali zahtevna duhovna logika: čovek ne menja svet tako što se povlači iz njega, već tako što menja način na koji u njemu živi. Pravoslavlje tako tešku sredinu ne vidi kao prepreku, već kao mogućnost, mesto gde se smirenje, molitva i ljubav ne teorijski ispovedaju, nego svakodnevno potvrđuju. U tom pogledu, i najteže okolnosti prestaju da budu kazna i postaju put ka unutrašnjoj slobodi koja ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Čitanje Jevanđelja na Veliki petak

Foto: SPC

 

Jutarnja

Jevanđelja Posledovanja Svetih Strasti Gospoda našeg Isusa Hrista

Jevanđelje Jovan začalo 46 (13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1)
31. Kad on izađe, Isus reče:31. „Sada se proslavi Sin Čovečiji, i Bog se proslavi u njemu.  32. Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti.  33. Dečice, još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima da kuda ja idem vi ne možete doći, to i vama sada govorim.  34. Zapovest novu dajem vam: da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge. 

35. Po tome će svi poznati : da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom.  36. Reče mu Simon Petar: „Gospode, kuda ideš?" Isus mu odgovori: "Kuda ja idem ne možeš sada ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom."  37. Petar mu reče: „Gospode, zašto sad ne mogu ići za tobom? Život svoj položiću za tebe."  38. Odgovori mu Isus: „Život li ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš."

1. „Neka se ne zbunjuje srce vaše, verujte u Boga, i u mene verujte.  2. U kući Oca mog stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: 'Idem da vam pripremim mesto.'  3. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi.  4. I kuda ja idem znate, i put znate.“  5. Reče mu Toma: „Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put?“  6. Isus mu reče: „Ja sam put i istina i život: niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.  7. Kad biste mene znali i Oca mog biste znali; i od sada poznajete ga, i videli ste ga.“ 

8. Reče mu Filip: „Gospode, pokaži nam Oca, i biće nam dosta.“  9. Isus mu reče: „Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je vidio mene, vidio je Oca; pa kako ti govoriš: 'Pokaži nam Oca?'  10. „Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni?“10. „Reči koje vam ja govorim ne govorim od samog sebe, nego Otac koji prebiva u meni on tvori dela.  11. Verute mi da sam ja u Ocu i Otac u meni: ako li ne, zbog samih dela verujte mi.  12. Zaista, zaista vam kažem: 'Ko verue u mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti; jer ja idem Ocu svome.'  13. I što god zaištete (od Oca) u ime moje to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. 

14. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.  15. Ako me ljubite, zapovesti moje držite,  16. i ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva s vama vavek,  17. Duha Istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje: a vi ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama će biti.  18. Neću vas ostaviti sirotne: doći ću vama.  19. Još malo i svet me više neće videti, a vi ćete me videti, jer ja živim, i vi ćete živeti.  20. U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama. 

21. Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam.“  22. Reče mu Juda, ne Iskariotski: „Gospode, šta je to da ćeš se javiti nama, a ne svetu?“  23. Odgovori mu Isus i reče: „Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.  24. Ko mene ne ljubi, reči moje ne drži; a reč koju čujete nije moja nego Oca koji me je poslao.  25. Ovo sam vam govorio dok sam boravio s vama. 

26. A Utešitelj Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh.  27. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje.27. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji.  28. Čuste da vam ja kazah: 'Idem, i doći ću vama.' Kad biste me ljubili, obradovali biste se što rekoh: idem Ocu: jer Otac moj veći je od mene.  29. A sada sam vam rekao, pre nego se zbude, da verujete kada se zbude.  30. Neću više mnogo govoriti s vama, jer dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema ništa.  31. Nego da zna svet da ljubim Oca, i kao što mi zapovedi Otac, onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde!

1. Ja sam istinski čokot, i Otac moj je vinogradar.  2. Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseca je; a svaku koja rod rađa čisti je da više roda rodi.  3. Vi ste već čisti zbog reči koju sam vam govorio.  4. Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete.  5. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod jer bez mene ne možete činiti ništa. 

Shutterstock/Andrii Drachuk

 

6. Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.  7. Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, što god hoćete ištite i biće vam.  8. Ovim se proslavi Otac moj da rod mnogi donosite, i bićete moji učenici.9. Kao što Otac ljubi mene, i ja ljubim vas: ostanite u ljubavi mojoj.  10. Ako zapovesti moje održite, ostaćete u ljubavi mojoj, kao što sam ja održao zapovesti Oca mog i ostajem u ljubavi njegovoj.  11. Ovo sam vam kazao da radost moja u vama ostane i radost vaša da se ispuni.  12. Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim.  13. Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje. 

14. Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam.  15. Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca svog, objavih vam.  16. Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite; i rod vaš da ostane, da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da.17. Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge.  18. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas.  19. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 

20. Opominjite se reči koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svoga.' Ako mene goniše, i vas će goniti: ako moju reč održaše, i vašu će održati.  21. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mog, jer ne poznaju Onoga koji me posla.  22. Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj.  23. Koji mrzi mene i Oca mog mrzi.  24. Da ne tvorih među njima dela koja niko drugi nije tvorio, ne bi greha imali: a sada su i videli, i omrznuli i mene i Oca moga.  25. Ali da se ispuni reč napisana u Zakonu njihovu: 'Omrznuše me ni za što.'  26. A kada dođe Utešitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene.  27. A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.”

1. Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite.  2. Izgoniće vas iz sinagoga;2. ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi.  3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.  4. Ali ovo sam vam kazao da se, kada dođe čas, sećate ovoga da vam ja kazah; a ispočetka ne kazah vam ovo, jer bejah s vama.  5. A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: „Kuda ideš?"  6. Ali zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila srce vaše.  7. No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utešitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama. 

8. I kad On dođe, pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud.  9. Za greh, dakle, što ne veruju u mene;  10. za pravdu pak, što idem Ocu svome, i više me nećete videti;  11. a za sud, što je knez ovoga sveta osuđen.  12. Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi.  13. A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od sebe, nego će govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi.  14. On će mene proslaviti, jer od mog će uzeti, i javiće vam.15. „Sve što ima Otac moje je, zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.  16. Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me, jer ja idem Ocu.“ 

17. Tada neki od učenika njegovih rekoše među sobom: „Šta je to što nam kaže: 'Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me;' i: 'Ja idem Ocu?'“  18. Govorahu, dakle: „Šta je to što kaže: 'Malo?' Ne znamo šta govori.“  19. A Isus razume da htedoše da ga pitaju, pa im reče: „Zato li se zapitkujete među sobom, što rekoh: 'Još malo, i nećete me videti, i opet malo, i ugledaćete me.'  20. Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.  21. Žena kad rađa trpi muku, jer dođe čas njezin; a kada rodi dete, više se ne opominje žalosti, zbog radosti što se rodi čovek na svet. 

22. I vi, dakle, imate sada žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas.  23. I u onaj dan nećete me pitati ništa.“23. „Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“  24. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.  25. Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam otvoreno javiti o Ocu.  26. U onaj dan ćete u ime moje zaiskati, i ne kažem vam da ću ja umoliti Oca za vas:  27. jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i verovali da ja od Boga izađoh.  28. Izađoh od Oca, i došao sam na svet; opet ostavljam svet, i idem Ocu. 

29. Rekoše mu učenici njegovi: „Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš.  30. Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome verujemo da ti od Boga izađe.“  31. Isus im odgovori: „Sada li verujete?  32. Evo dolazi čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, a mene sama ostavite: ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.  33. Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet.“

1. Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: "Oče, došao je čas, proslavi Sina svoga, da i Sin tvoj proslavi tebe;  2. kao što si mu dao vlast nad svakim telom, da svemu što si mu dao, daruje im život večni.  3. A ovo je večni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista.  4. Ja te proslavih na zemlji; delo svrših koje si mi dao da izvršim.  5. I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe pre nego svet postade.  6. Objavih ime tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; tvoji behu pa si ih meni dao, i tvoju su reč održali. 

7. Sad razumeše da je sve što si mi dao od tebe.  8. Jer reči koje si mi dao, dao sam njima: i oni primiše, i poznaše zaista da od tebe izađoh, i verovaše da me ti posla.  9. Ja se za njih molim, ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji.  10. I sve moje tvoje je, i tvoje moje; i proslavio sam se u njima.  11. I više nisam u svetu, a oni su u svetu, i ja dolazim tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao mi.  12. Dok bejah s njima u svetu, ja ih čuvah u ime tvoje; one koje si mi dao sačuvah; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni Pismo.  13. A sada dolazim tebi, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi. 

14. Ja sam im dao reč tvoju: i svet ih omrznu, jer nisu od sveta, kao ni ja što nisam od sveta.  15. Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zloga.  16. Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.  17. Posveti ih istinom tvojom: reč tvoja jeste istina.18. Kao što ti mene posla u svet, i ja njih poslah u svet.  19. Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu posvećeni istinom.  20. Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reči njihove poveruju u mene:  21. Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svet veruje da si me ti poslao. 

22. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno.  23. Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš.  24. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta.  25. Oče pravedni, svet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao.  26. I ja im objavih ime tvoje i objaviću: da ljubav kojom me ljubiš u njima bude, i ja u njima."1. Rekavši ovo Isus iziđe sa učenicima svojim preko potoka Kedrona, gde beše vrt, u koji uđe on i učenici njegovi.

Jevanđelje po Jovanu, začalo 58 (18,1-28)

1. Rekavši ovo Isus iziđe sa učenicima svojim preko potoka Kedrona, gde beše vrt, u koji uđe on i učenici njegovi.  2. A i Juda, izdajnik njegov, znađaše to mesto; jer se Isus često okupljaše onde sa učenicima svojim.  3. Onda Juda uze četu, i od prvosveštenika i fariseja sluge, i dođe onamo sa buktinjama i svetiljkama i oružjem.  4. A Isus znajući sve šta ima da mu se dogodi, izađe i reče im: „Koga tražite?"  5. Odgovoriše mu: „Isusa Nazarećanina." Isus im reče: „Ja sam." A s njima stajaše i Juda, izdajnik njegov.  6. A kada im reče: Ja sam, odstupiše nazad i popadaše na zemlju. 

7. Onda ih opet zapita: „Koga tražite?" A oni rekoše: „Isusa Nazarećanina."  8. Odgovori Isus: „Rekoh vam da sam ja. Ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu."  9. Da se ispuni reč koju reče: „Ne izgubih ni jednoga od onih koje si mi dao."  10. A Simon Petar imaše nož, pa ga poteže i udari slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho. A slugi beše ime Malho.  11. Tada reče Isus Petru: „Stavi nož u korice! Čašu koju mi je dao Otac zar da je ne pijem?"  12. Onda četa i zapovednik i sluge judejske uhvatiše Isusa i svezaše ga,  13. I odvedoše ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše prvosveštenik one godine. 

14. A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da jedan čovek umre za narod.  15. Za Isusom pak iđaše Simon Petar i drugi učenik: a taj učenik beše poznat prvosvešteniku, pa uđe sa Isusom u dvorište prvosveštenika.  16. A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe taj drugi učenik, koji beše poznat prvosvešteniku, i reče vratarki te uvede Petra.  17. Tada sluškinja vratarka reče Petru: „Da nisi i ti od učenika ovoga čoveka?" On reče: „Nisam."  18. A sluge i momci behu naložili vatru i stajahu te se grejahu, jer beše hladno; a i Petar beše s njima, i stajaše i grejaše se.  19. Prvosveštenik pak upita Isusa za učenike njegove i za nauku njegovu. 

20. Isus mu odgovori: „Ja govorih javno svetu: ja svagda učih u sinagogi i u hramu. gde se uvek skupljaju Judejci, i ništa u tajnosti ne govorih.  21. Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta im govorih; eto, oni znaju šta ja govorih."  22. A kad on ovo reče, jedan od slugu koji stajahu onde udari Isusu šamar i reče: "Zar tako odgovaraš prvosvešteniku?"  23. Isus mu odgovori: „Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo: ako li dobro, zašto me biješ?"  24. Ana ga posla svezanoga Kajafi prvosvešteniku. 

25. A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: „Da nisi i ti od učenika njegovih?" A on se odreče i kaza: „Nisam."  26. Reče jedan od slugu prvosveštenikovih, koji bejaše rođak onome što mu Petar odseče uho: „Ne videh li ja tebe u vrtu sa njim?"  27. Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.28. Isusa pak povedoše od Kajafe u sudnicu. A beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu.

Jevanđelje po Mateju, začalo 109 (26,57-75)

57. A oni što uhvatiše Isusa odvedoše ga prvosvešteniku Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.  58. A Petar iđaše za njim izdaleka do dvorišta prvosveštenikova i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.  59. A prvosveštenici i starešine i sav Sinedrion tražahu lažna svedočanstva protiv Isusa da bi ga ubili,  60. i ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka.  61. I rekoše: „On je kazao: 'Ja mogu razvaliti hram Božiji i za tri dana sagraditi ga.'"  62. I ustavši prvosveštenik reče mu: „Zar ništa ne odgovaraš što ovi protiv tebe svedoče?" 

63. A Isus ćutaše. I prvosveštenik odgovarajući reče mu: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božiji?"  64. Reče mu Isus: „Ti kaza. Ali ja vam kažem: 'Od sada ćete videti Sina Čovečijeg gde sedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.'"  65. Tada prvosveštenik razdre haljine svoje govoreći: „Huli na Boga! Šta nam više trebaju svedoci? Evo sada čuste hulu njegovu.  66. Šta mislite?" A ovi odgovarajući rekoše: „Zaslužio je smrt."  67. Tada mu popljuvaše lice i udarahu ga, a druti ga bijahu po obrazima  68. Govoreći: „Proreci nam, Hriste, ko te udari?" 

69. A Petar seđaše napolju u dvorištu, i pristupi mu jedna sluškinja govoreći: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem."  70. A on se odreče pred svima govoreći: „Ne znam šta govoriš."  71. I kad izađe k vratima, ugleda ga druga i reče onima što bejahu onde: „I ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom."  72. I opet se odreče sa zakletvom: „Ne znam toga čoveka."  73. A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: „Vaistinu i ti si od njih: jer te i govor tvoj izdaje."  74. Tada se poče preklinjati i kleti da ne zna toga čoveka. I odmah zapeva petao.  75. I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: „Dok petao ne zapeva, tri puta ćeš me se odreći." I izišavši napolje, plakaše gorko.

Jevanđelje po Jovanu, začalo 59 (18, 28-40; 19, 1-16)

28. Isusa pak povedoše od Kajafe u sudnicu. A beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu.  29. Onda Pilat iziđe k njima napolje i reče: „Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?"  30. Odgovoriše mu i rekoše: „Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi."  31. A Pilat im reče: „Uzmite ga vi i po zakonu vašemu sudite mu." A Judejci mu rekoše: „Mi ne smemo nikoga pogubiti."  32. Da se ispuni reč Isusova koju reče, ukazujući kakvom će smrću umreti.  33. Onda uđe Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i reče mu: „Ti li si car judejski?" 

34. Odgovori mu Isus: „Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše o meni?"  35. Pilat odgovori: „Zar sam ja Judejac? Narod tvoj i prvosveštenici predaše te meni. Šta si učinio?"  36. Isus odgovori: „Carstvo moje nije od ovoga sveta: kad bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, sluge moje bi se borile da ne budem predan Judejcima: ali carstvo moje nije odavde." 

Shutterstock/Wirestock Creators

 

37. Tada mu reče Pilat: „Dakle, ti si car?" Isus odgovori: „Ti kažeš da sam ja car. Ja sam za to rođen i za to sam došao na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj."  38. Reče mu Pilat: „Šta je istina?" I ovo rekavši, iziđe opet Judejcima, i reče im: „Ja nijedne krivice ne nalazim na njemu.  39. A u vas je običaj da vam jednoga pustim na Pashu. Hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskoga?"  40. Tada svi opet povikaše govoreći: „Ne ovoga, nego Varavu!" A Varava beše razbojnik.

1. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i išiba ga.  2. A vojnici opletoše venac od trnja i metnuše mu na glavu, i obukoše mu purpurnu haljinu,  3. i govorahu: „Zdravo, care judejski!” I udarahu ga po obrazima.  4. Pilat pak opet iziđe napolje i reče im: „Evo vam ga izvodim napolje, da znate da na njemu ne nalazim nijedne krivice.”  5. A Isus iziđe napolje noseći trnovi venac i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: „Evo čoveka!”  6. Kada ga, dakle, videše prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći:

6. „Raspni ga, raspni!” Pilat im reče: „Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu.”  7. Odgovoriše mu Judejci: „Mi imamo zakon i po zakonu našem mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.”  8. Kada, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.  9. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: „Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora.  10. Pilat mu tad reče: „Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim?”  11. Isus odgovori: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.” 

12. Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Judejci vikahu govoreći: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.”  13. Pilat, dakle, čuvši ovu reč, izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu, na mestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata.  14. A beše petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: „Evo car vaš!”  15. A oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Pilat im reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Odgovoriše prvosveštenici: „Nemamo cara osim ćesara.”  16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.

Jevanđelje po Mateju, začalo 111 (27, 3-32)

3. Tada videvši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama  4. Govoreći: „Sagreših što izdadoh krv nevinu." A oni rekoše: „Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti."  5. I bacivši srebrnike u hramu, izađe, i otide te se obesi.  6. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: „Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cena za krv."  7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. 

8. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas.  9. Tada se ispuni što je kazano preko proroka Jeremije koji govori: „I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga, koga su cenili sinovi Izrailjevi;  10. i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod."  11. A Isus stade pred namesnikom, i zapita ga namesnik govoreći: „Jesi li ti car judejski?" A Isus mu reče: „Ti kažeš."  12. I kad ga tužahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori.  13. Tada mu reče Pilat: „Zar ne čuješ koliko protiv tebe svedoče?"  14. I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik divljaše veoma. 

15. A o Prazniku beše običaj u namesnika da narodu pusti po jednoga sužnja koga oni hoće.  16. A tada imahu poznatoga sužnja po imenu Varavu.  17. I kada se sabraše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista?"  18. Jer znađaše da su ga iz zavisti predali.  19. A kada seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: „Ne mešaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega."  20. A prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube. 

21. A namesnik odgovarajući reče im: „Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim?" A oni rekoše: „Varavu."  22. Reče im Pilat: „Šta da činim sa Isusom nazvanim Hristom?" Rekoše mu svi: „Da se razapne!"  23. Namesnik pak reče: „A kakvo je zlo učinio?" A oni iz glasa povikaše govoreći: „Da se razapne!"  24. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: „Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete videti." 

25. I odgovarajući sav narod reče: „Krv njegova na nas i na decu našu!"  26. Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne.27. Tada vojnici namesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika.  28. I svukavši ga, obukoše mu purpurni ogrtač.  29. I opletavši venac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred njim, rugahu mu se govoreći: „Zdravo, care judejski!"  30. I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi.  31. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu.  32. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da mu ponese krst.

Jevanđelje po Marku, začalo 67 (15, 16-32)

16. A vojnici ga odvedoše unutra u dvorište u takozvani pretorijum, i sazvaše svu četu vojnika.  17. I obukoše mu purpurni ogrtač, i opletavši trnov venac staviše na njega.  18. I stadoše ga pozdravljati: „Zdravo, care judejski!"  19. I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na njega, i padajući na koljena klanjahu mu se.  20. I kad mu se narugaše, svukoše s njega purpurni ogrtač, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše da ga razapnu.  21. I nateraše jednoga prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst njegov.22. I dovedoše ga na mesto Golgotu, što znači: Mesto lobanje.  23. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 

24. I kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti.  25. A bejaše čas treći, i razapeše ga.  26. I beše natpis njegove krivice napisan: „Car judejski."  27. I s njim raspeše dva razbojnika, jednoga s desne, a jednoga s leve strane njemu.  28. I ispuni se Pismo koje govori: „I uvrstiše ga među bezakonike."  29. I prolaznici huljahu na njega mašući glavama svojim i govoreći: „Ua! Ti što hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ,  30. spasi samoga sebe i siđi s krsta!"  31. Tako i prvosveštenici s književnicima rugahu se, govoreći jedan drugome: „Druge spase, a sebe ne može da spase.  32. Hristos, car Izrailjev, neka siđe sada s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati." I oni što bejahu s njim razapeti vređahu ga.

Jevanđelje po Mateju, začalo 113 (27, 33-54)

33. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest: Mesto lobanje,  34. dadoše mu da pije ocat pomešan sa žuči, i okusivši ne hte da pije.  35. A kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacivši kocku.  36. I seđahu onde te ga čuvahu.  37. I staviše mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: „Ovo je Isus car judejski."  38. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s leve strane.  39. A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojima  40. I govoreći: „Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta!" 

41. A tako i prvosveštenici sa književnicima, starešinama i farisejima podsmevajući se govorahu:  42. „Druge spase a sebe ne može da spase. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo verovati u njega.  43. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: 'Ja sam Sin Božiji.'"  44. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se.  45. A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.  46. A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: „Ili, Ili, lima savahtani?" To jest: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?" 

47. A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Ovaj zove Iliju."  48. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.  49. A ostali govorahu: „Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi."  50. A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh.  51. I gle, zavesa hrama razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;  52. i grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tela svetih koji su pomrli;  53. i izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.  54. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, videvši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: „Zaista ovaj beše Sin Božiji."

Jevanđelje po Luki, začalo 111 (23, 32-49)

32. Vođahu pak i druga dva zločinca sa njim da pogube.  33. I kada dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s leve.  34. A Isus govoraše: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" I deleći haljine njegove bacahu kocku.  35. I narod stajaše gledajući. A i starešine rugahu mu se s njima govoreći: „Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji."  36. A i vojnici mu se rugahu, pristupahu i davahu mu ocat.  37. I govorahu: „Ako si ti car judejski, spasi samog sebe!" 

38. A beaše nad njim i natpis napisan slovima jelinskim i latinskim i jevrejskim: „Ovo je car judejski."  39. A jedan od obešenih zločinaca huljaše na njega govoreći: „Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!"  40. A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: „Zar se ti ne bojiš Boga, kada si i sam osuđen tako?  41. A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini."  42. I reče Isusu: „Seti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome." 

43. I reče mu Isus: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju."  44. A beše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga.  45. I pomrča sunce, i zavesa hramovna razdre se napola.  46. I povikavši Isus iz svega glasa reče: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." I rekavši ovo izdahnu.  47. A kad vide kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: „Zaista ovaj čovek beše pravednik."  48. I sav narod koji se beše skupio da gleda ovaj prizor, kad vide šta bi, vrati se bijući se u prsa.  49. A stajahu izdaleka svi poznanici njegovi i žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajući ovo.

Jevanđelje po Jovanu, začalo 61 (19, 25-37)

25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.  26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!”  27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi.  28. Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: „Žedan sam!” 

29. Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim.  30. A kad Isus okusi ocat reče: „Svrši se!” I preklonivši glavu, predade duh.  31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu.  32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim:  33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 

34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.  35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.  36. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: „Kost njegova neće se prelomiti.”  37. I opet drugo Pismo govori: „Pogledaće na onoga koga probodoše.”

Jevanđelje po Marku, začalo 69 (15, 43-47)

43. Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska telo Isusovo.  44. A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: „Je li davno umro?"  45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.  46. I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata groba.  47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga polagahu.

Jevanđelje po Jovanu, začalo 62 (19, 38-42)

38. A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov, ali krišom zbog straha od Judejaca, zamoli Pilata da uzme telo Isusovo. I dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.  39. A dođe i Nikodim, koji je prvi put dolazio noću Isusu, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.  40. Tada uzeše telo Isusovo, i obaviše ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Judejaca da sahranjuju.  41. A na onome mestu, gde beše raspet bio je vrt, i u vrtu grob nov, u koji još niko ne beše položen.  42. Onde, dakle, zbog petka judejskoga, pošto beše blizu grob, položiše Isusa.

Jevanđelje po Mateju, začalo 114 (27, 62-66)

62. Sutradan pak po petku sabraše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata  63. Govoreći: „Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću.'  64. Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećega dana da ne dođu kako učenici njegovi noću, da ga ne ukradu i ne kažu narodu: 'Ustade iz mrtvih;' i biće poslednja prevara gora od prve."  65. Reče im Pilat: „Imate stražu, idite te utvrdite kako znate."  66. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen.

Carski časovi i Večernja služba

Na 1. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 215 (6, 14-18)

14. A ja, Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim se meni razape svet i ja svetu.  15. Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar.  16. I koji god budu živeli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Božiji.  17. Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim.  18. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.

Jevanđelje po Mateju, začalo 110 (27,1-56)

1. A kad bi jutro, učiniše veće svi prvosvsštenici i starešine naroda protiv Isusa da ga pogube.  2. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu, namesniku.3. Tada videvši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama  4. Govoreći: „Sagreših što izdadoh krv nevinu." A oni rekoše: „Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti."  5. I bacivši srebrnike u hramu, izađe, i otide te se obesi.  6. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: „Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cena za krv."  7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. 

8. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas.  9. Tada se ispuni što je kazano preko proroka Jeremije koji govori: „I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga, koga su cenili sinovi Izrailjevi;  10. i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod."  11. A Isus stade pred namesnikom, i zapita ga namesnik govoreći: „Jesi li ti car judejski?" A Isus mu reče: „Ti kažeš."  12. I kad ga tužahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori.  13. Tada mu reče Pilat: „Zar ne čuješ koliko protiv tebe svedoče?" 

Shutterstock/Terelyuk

 

14. I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik divljaše veoma.  15. A o Prazniku beše običaj u namesnika da narodu pusti po jednoga sužnja koga oni hoće.  16. A tada imahu poznatoga sužnja po imenu Varavu.  17. I kada se sabraše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista?"  18. Jer znađaše da su ga iz zavisti predali.  19. A kada seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: „Ne mešaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega."  20. A prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube. 

21. A namesnik odgovarajući reče im: „Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim?" A oni rekoše: „Varavu."  22. Reče im Pilat: „Šta da činim sa Isusom nazvanim Hristom?" Rekoše mu svi: „Da se razapne!"  23. Namesnik pak reče: „A kakvo je zlo učinio?" A oni iz glasa povikaše govoreći: „Da se razapne!"  24. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: „Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete videti."  25. I odgovarajući sav narod reče: „Krv njegova na nas i na decu našu!"  26. Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne.27. Tada vojnici namesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika. 

28. I svukavši ga, obukoše mu purpurni ogrtač.  29. I opletavši venac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred njim, rugahu mu se govoreći: „Zdravo, care judejski!"  30. I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi.  31. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu.  32. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da mu ponese krst.33. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest: Mesto lobanje,  34. dadoše mu da pije ocat pomešan sa žuči, i okusivši ne hte da pije. 

35. A kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacivši kocku.  36. I seđahu onde te ga čuvahu.  37. I staviše mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: „Ovo je Isus car judejski."  38. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s leve strane.  39. A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojima  40. I govoreći: „Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta!"  41. A tako i prvosveštenici sa književnicima, starešinama i farisejima podsmevajući se govorahu: 

42. „Druge spase a sebe ne može da spase. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo verovati u njega.  43. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: 'Ja sam Sin Božiji.'"  44. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se.  45. A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.  46. A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: „Ili, Ili, lima savahtani?" To jest: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"  47. A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Ovaj zove Iliju."  48. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.  49. A ostali govorahu: „Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi." 

50. A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh.  51. I gle, zavesa hrama razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;  52. i grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tela svetih koji su pomrli;  53. i izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.  54. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, videvši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: „Zaista ovaj beše Sin Božiji."  55. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu.  56. Među kojima beše Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.

Na 3. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 88 (5, 6-9)

6. Jer Hristos, još dok besmo nemoćni, umre u određeno vreme za bezbožnike.  7. Jer jedva će ko umreti za pravednika; a za dobroga možda bi se ko i usudio da umre.  8. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok besmo grešnici, Hristos umre za nas.  9. Mnogo ćemo, dakle, pre biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom.

Jevanđelje po Marku, začalo 67 (15, 16-41)

16. A vojnici ga odvedoše unutra u dvorište u takozvani pretorijum, i sazvaše svu četu vojnika.  17. I obukoše mu purpurni ogrtač, i opletavši trnov venac staviše na njega.  18. I stadoše ga pozdravljati: „Zdravo, care judejski!"  19. I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na njega, i padajući na koljena klanjahu mu se.  20. I kad mu se narugaše, svukoše s njega purpurni ogrtač, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše da ga razapnu.  21. I nateraše jednoga prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst njegov.22. I dovedoše ga na mesto Golgotu, što znači: Mesto lobanje. 

23. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze.  24. I kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti.  25. A bejaše čas treći, i razapeše ga.  26. I beše natpis njegove krivice napisan: „Car judejski."  27. I s njim raspeše dva razbojnika, jednoga s desne, a jednoga s leve strane njemu.  28. I ispuni se Pismo koje govori: „I uvrstiše ga među bezakonike."  29. I prolaznici huljahu na njega mašući glavama svojim i govoreći: „Ua! Ti što hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ,  30. spasi samoga sebe i siđi s krsta!"  31. Tako i prvosveštenici s književnicima rugahu se, govoreći jedan drugome: „Druge spase, a sebe ne može da spase. 

32. Hristos, car Izrailjev, neka siđe sada s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati." I oni što bejahu s njim razapeti vređahu ga.  33. A kada nastade šesti čas, bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.  34. I u deveti čas povika Isus iz svega glasa govoreći: „Eloi, Eloi, lima savahtani?" što znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"  35. I neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Eno zove Iliju."  36. A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga, govoreći: „Ostavite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine."  37. I Isus povika iz sveg glasa i izdahnu. 

38. I zavesa hramovna razdre se na dvoje odozgo do dole.  39. A kad vide kapetan koji stajaše prema njemu da tako uzviknuvši izdahnu, reče: „Zaista čovek ovaj Sin Božiji beše."  40. A bejahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija,  41. koje i kad on beše u Galileji iđahu za njim i služahu mu; i mnoge druge i koje bejahu došle s njim u Jerusalim.

Na 6. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 306 (2, 11-18)

11. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga, zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći:  12. „Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pesmom ću te veličati.”  13. I opet: „Ja ću se uzdati u Njega.” I opet: „Evo ja i deca koju mi dade Bog.”  14. A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola,  15. i da izbavi one koji iz straha od smrti celoga života behu krivci za svoje robovanje.  16. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini semenu Avraamovu.  17. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i veran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grehe naroda.  18. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.

Jevanđelje po Luki, začalo 111 (23, 32-49)

32. Vođahu pak i druga dva zločinca sa njim da pogube.  33. I kada dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s leve.  34. A Isus govoraše: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" I deleći haljine njegove bacahu kocku.  35. I narod stajaše gledajući. A i starešine rugahu mu se s njima govoreći: „Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji."  36. A i vojnici mu se rugahu, pristupahu i davahu mu ocat. 

37. I govorahu: „Ako si ti car judejski, spasi samog sebe!"  38. A beaše nad njim i natpis napisan slovima jelinskim i latinskim i jevrejskim: „Ovo je car judejski."  39. A jedan od obešenih zločinaca huljaše na njega govoreći: „Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!"  40. A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: „Zar se ti ne bojiš Boga, kada si i sam osuđen tako?  41. A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini."  42. I reče Isusu: „Seti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome."  43. I reče mu Isus: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju." 

44. A beše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga.  45. I pomrča sunce, i zavesa hramovna razdre se napola.  46. I povikavši Isus iz svega glasa reče: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." I rekavši ovo izdahnu.  47. A kad vide kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: „Zaista ovaj čovek beše pravednik."  48. I sav narod koji se beše skupio da gleda ovaj prizor, kad vide šta bi, vrati se bijući se u prsa.  49. A stajahu izdaleka svi poznanici njegovi i žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajući ovo.

Na 9. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 324 (10, 19-31)

19. Imajući dakle, braćo, slobodu za ulazak u Svetinju krvlju Isusovom,  20. putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavesom, to jest telom svojim,  21. i Sveštenika velikoga nad domom Božijim,  22. pristupajmo istinitim srcem, u punoj veri, sa srcima očišćenim od zle savesti i telom opranim vodom čistom,  23. držimo se čvrsto u ispovedanju nade bez kolebanja, jer je pouzdan Onaj koji je obećao;  24. i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela.  25. Nemojmo izostajati sa skupova naših, kao što neki imaju običaj, nego se uzajamno bodrimo, i utoliko više koliko vidite da se približuje Dan onaj. 

26. Jer ako mi grešimo hotimice i posle primljenog poznanja istine, tu više nema žrtve za grehe,  27. nego samo strašno očekivanje suda i jarost ognja koji će progutati protivnike.  28. Kad neko prestupi Zakon Mojsejev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti;  29. zamislite koliko će sada težu kaznu zaslužiti onaj koji gazi Sina Božijeg, i krv Zaveta kojom je osvećen za nesvetu drži, i Duha blagodati vređa?  30. Jer znamo Onoga koji reče: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod. I opet: Gospod će suditi narodu svom."  31. Strašno je pasti u ruke Boga živoga.

Jevanđelje po Jovanu, začalo 59 (18, 28-40; 19, 1-37)

28. Isusa pak povedoše od Kajafe u sudnicu. A beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu.  29. Onda Pilat iziđe k njima napolje i reče: „Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?"  30. Odgovoriše mu i rekoše: „Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi."  31. A Pilat im reče: „Uzmite ga vi i po zakonu vašemu sudite mu." A Judejci mu rekoše: „Mi ne smemo nikoga pogubiti."  32. Da se ispuni reč Isusova koju reče, ukazujući kakvom će smrću umreti.  33. Onda uđe Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i reče mu: „Ti li si car judejski?" 

34. Odgovori mu Isus: „Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše o meni?"  35. Pilat odgovori: „Zar sam ja Judejac? Narod tvoj i prvosveštenici predaše te meni. Šta si učinio?"  36. Isus odgovori: „Carstvo moje nije od ovoga sveta: kad bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, sluge moje bi se borile da ne budem predan Judejcima: ali carstvo moje nije odavde."  37. Tada mu reče Pilat: „Dakle, ti si car?" Isus odgovori: „Ti kažeš da sam ja car. Ja sam za to rođen i za to sam došao na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj." 

38. Reče mu Pilat: „Šta je istina?" I ovo rekavši, iziđe opet Judejcima, i reče im: „Ja nijedne krivice ne nalazim na njemu.  39. A u vas je običaj da vam jednoga pustim na Pashu. Hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskoga?"  40. Tada svi opet povikaše govoreći: „Ne ovoga, nego Varavu!" A Varava beše razbojnik.1. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i išiba ga.  2. A vojnici opletoše venac od trnja i metnuše mu na glavu, i obukoše mu purpurnu haljinu,  3. i govorahu: „Zdravo, care judejski!” I udarahu ga po obrazima.  4. Pilat pak opet iziđe napolje i reče im: „Evo vam ga izvodim napolje, da znate da na njemu ne nalazim nijedne krivice.” 

5. A Isus iziđe napolje noseći trnovi venac i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: „Evo čoveka!”  6. Kada ga, dakle, videše prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći:6. „Raspni ga, raspni!” Pilat im reče: „Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu.”  7. Odgovoriše mu Judejci: „Mi imamo zakon i po zakonu našem mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.”  8. Kada, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.  9. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: „Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora.  10. Pilat mu tad reče: „Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim?” 

Shutterstock/Saulich Elena

 

11. Isus odgovori: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.”  12. Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Judejci vikahu govoreći: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.”  13. Pilat, dakle, čuvši ovu reč, izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu, na mestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata.  14. A beše petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: „Evo car vaš!” 

15. A oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Pilat im reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Odgovoriše prvosveštenici: „Nemamo cara osim ćesara.”  16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.  17. I noseći krst svoj iziđe na mesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota.  18. Onde ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini.  19. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a beše napisano: „Isus Nazarećanin car judejski.”  20. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada beše mesto gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, jelinski i rimski. 

21. A prvosveštenici judejski govorahu Pilatu: „Ne piši: car judejski, nego da on reče: „Ja sam car judejski.”  22. Pilat odgovori: „Što pisah, pisah.”  23. Vojnici pak kada razapeše Isusa, uzeše haljine njegove i načiniše četiri dela, svakome vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana izjedna.  24. Onda rekoše među sobom: „Da je ne deremo, nego da bacimo kocku za nju kome će dopasti.” Da se ispuni Pismo koje govori: „Razdeliše haljine moje među sobom, i za dolamu moju baciše kocku.” Vojnici, dakle, tako učiniše.

25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.  26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!”  27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi.  28. Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: „Žedan sam!”  29. Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. 

30. A kad Isus okusi ocat reče: „Svrši se!” I preklonivši glavu, predade duh.  31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu.  32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim:  33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni,  34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. 

35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.  36. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: „Kost njegova neće se prelomiti.”  37. I opet drugo Pismo govori: „Pogledaće na onoga koga probodoše.”

Na večernji

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 125 (1, 18-31; 2, 1-2)

18. Jer je reč o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo.  19. Jer je napisano: „Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću.”  20. Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost?  21. Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludošću propovedi spase one koji veruju.  22. Jer i Judejci ištu znake, i Jelini traže mudrost. 

23. A mi propovedamo Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost;  24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.  25. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.  26. Jer gledajte, braćo, na vas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenita roda;  27. nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; 

28. I što je neplemenito pred svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno, da uništi ono što jeste,  29. da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom.  30. Iz Njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam postade premudrost od Boga i pravednost i osvećenje i izbavljenje.  31. Da bude kao što je napisano: „Ko se hvali neka se Gospodom hvali.”1. I ja došavši k vama, braćo, ne dođoh s visokom reči ili mudrošću da vam javim svjedočanstvo Božije.  2. Jer rasudih da ne znam među vama išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga.

Jevanđelje sastavno

Jevanđelje po Mateju, začalo 110 (27, 1-38)

1. A kad bi jutro, učiniše veće svi prvosvsštenici i starešine naroda protiv Isusa da ga pogube.  2. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu, namesniku.3. Tada videvši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama  4. Govoreći: „Sagreših što izdadoh krv nevinu." A oni rekoše: „Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti."  5. I bacivši srebrnike u hramu, izađe, i otide te se obesi.  6. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: „Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cena za krv."  7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. 

8. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas.  9. Tada se ispuni što je kazano preko proroka Jeremije koji govori: „I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga, koga su cenili sinovi Izrailjevi;  10. i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod."  11. A Isus stade pred namesnikom, i zapita ga namesnik govoreći: „Jesi li ti car judejski?" A Isus mu reče: „Ti kažeš."  12. I kad ga tužahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori.  13. Tada mu reče Pilat: „Zar ne čuješ koliko protiv tebe svedoče?" 

Shutterstock/sianstock

 

14. I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik divljaše veoma.  15. A o Prazniku beše običaj u namesnika da narodu pusti po jednoga sužnja koga oni hoće.  16. A tada imahu poznatoga sužnja po imenu Varavu.  17. I kada se sabraše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista?"  18. Jer znađaše da su ga iz zavisti predali.  19. A kada seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: „Ne mešaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega."  20. A prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube. 

21. A namesnik odgovarajući reče im: „Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim?" A oni rekoše: „Varavu."  22. Reče im Pilat: „Šta da činim sa Isusom nazvanim Hristom?" Rekoše mu svi: „Da se razapne!"  23. Namesnik pak reče: „A kakvo je zlo učinio?" A oni iz glasa povikaše govoreći: „Da se razapne!"  24. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: „Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete videti." 

25. I odgovarajući sav narod reče: „Krv njegova na nas i na decu našu!"  26. Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne.27. Tada vojnici namesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika.  28. I svukavši ga, obukoše mu purpurni ogrtač.  29. I opletavši venac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred njim, rugahu mu se govoreći: „Zdravo, care judejski!"  30. I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi.  31. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu. 

32. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da mu ponese krst.33. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest: Mesto lobanje,  34. dadoše mu da pije ocat pomešan sa žuči, i okusivši ne hte da pije.  35. A kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacivši kocku.  36. I seđahu onde te ga čuvahu.  37. I staviše mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: „Ovo je Isus car judejski."  38. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s leve strane.

Jevanđelje po Luki, začalo 111 (23, 39-43)

39. A jedan od obešenih zločinaca huljaše na njega govoreći: „Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!"  40. A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: „Zar se ti ne bojiš Boga, kada si i sam osuđen tako?  41. A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini."  42. I reče Isusu: „Seti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome."  43. I reče mu Isus: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju."

Jevanđelje po Mateju, začalo 113 (27, 39-54)

39. A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojima  40. I govoreći: „Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta!"  41. A tako i prvosveštenici sa književnicima, starešinama i farisejima podsmevajući se govorahu:  42. „Druge spase a sebe ne može da spase. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo verovati u njega.  43. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: 'Ja sam Sin Božiji.'" 

44. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se.  45. A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.  46. A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: „Ili, Ili, lima savahtani?" To jest: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"  47. A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Ovaj zove Iliju."  48. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.  49. A ostali govorahu: „Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi." 

50. A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh.  51. I gle, zavesa hrama razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;  52. i grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tela svetih koji su pomrli;  53. i izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.  54. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, videvši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: „Zaista ovaj beše Sin Božiji."

Jevanđelje po Jovanu, začalo 61 (19, 31-37)

31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu.  32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim:  33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni,  34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.  35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.  36. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: „Kost njegova neće se prelomiti.”  37. I opet drugo Pismo govori: „Pogledaće na onoga koga probodoše.”

Jevanđelje po Mateju, začalo 113 (27, 55-61)

55. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu.  56. Među kojima beše Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.  57. A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.  58. Ovaj pristupivši Pilatu zamoli za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.  59. I uzevši Josif telo, zavi ga u platno čisto.  60. I stavi ga u svoj novi grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba, otide.  61. A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, koje seđahu prema grobu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara