Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Pitanje davanja imena kućnim ljubimcima, posebno mačkama, ponovo je otvorilo raspravu u crkvenim krugovima o granici između bliskosti prema životinjama i očuvanja ljudskog imena kao posebne oznake ličnosti.
Protojerej Maksim Pervozvanski, sveštenik moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika, skrenuo je pažnju da se u crkvenoj i narodnoj praksi može uočiti izvesna osetljivost kada je reč o imenovanju životinja ljudskim imenima.
- Mačke ne treba nazivati ljudskim imenima… Bolje je birati deminutive i odmilice - rekao je sveštenik Maksim Pervozvanski za TASS, dodajući da je prihvatljivije koristiti umanjene ili „od milja“ oblike, poput imena Vasko umesto Vasilije. Istovremeno je naglasio da je primerenije birati imena koja nisu ljudska, već nadimke ili druge maštovite varijante.
Njegove reči otvaraju staro pitanje tradicije: u kojoj meri se ljudska imena, koja u hrišćanskom shvatanju nose i ličnu i duhovnu težinu, mogu prenositi na životinje koje zauzimaju mesto u svakodnevnom životu porodice.
Sličan ton opreza prema savremenom odnosu čoveka i kućnih ljubimaca može se čuti i kod sveštenika Gligorija Markovića iz crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, koji ukazuje da današnji odnos prema životinjama često govori više o ljudima nego o samim životinjama.
- Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih kao kućne ljubimce… dajemo im krštena imena - naveo je otac Gligorije u jednom od svojih javnih obraćanja, ističući da se u takvom pristupu često projektuju ljudska osećanja i očekivanja na bića koja funkcionišu po sopstvenoj prirodi.
On je, govoreći iz ličnog iskustva, opisao i situaciju sa belgijskim ovčarom na parohiji, koji je dugo bio u kavezu, postavljajući pitanje da li je životinja zaista bila srećna ili su zadovoljstvo pre svega osećali ljudi koji su je imali.
Ovakva razmišljanja otvaraju širu temu savremenog odnosa prema životinjama u pravoslavnom kontekstu: između bliskosti i brige, i potrebe da se ne brišu granice koje, prema mišljenju sveštenika, imaju i simboličko i duhovno značenje.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Otac Ljuba objasnio je kako pravoslavno učenje gleda na sudbinu celokupne tvorevine i njenu obnovu u budućem veku.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
