Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Pitanje davanja imena kućnim ljubimcima, posebno mačkama, ponovo je otvorilo raspravu u crkvenim krugovima o granici između bliskosti prema životinjama i očuvanja ljudskog imena kao posebne oznake ličnosti.
Protojerej Maksim Pervozvanski, sveštenik moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika, skrenuo je pažnju da se u crkvenoj i narodnoj praksi može uočiti izvesna osetljivost kada je reč o imenovanju životinja ljudskim imenima.
- Mačke ne treba nazivati ljudskim imenima… Bolje je birati deminutive i odmilice - rekao je sveštenik Maksim Pervozvanski za TASS, dodajući da je prihvatljivije koristiti umanjene ili „od milja“ oblike, poput imena Vasko umesto Vasilije. Istovremeno je naglasio da je primerenije birati imena koja nisu ljudska, već nadimke ili druge maštovite varijante.
Njegove reči otvaraju staro pitanje tradicije: u kojoj meri se ljudska imena, koja u hrišćanskom shvatanju nose i ličnu i duhovnu težinu, mogu prenositi na životinje koje zauzimaju mesto u svakodnevnom životu porodice.
Sličan ton opreza prema savremenom odnosu čoveka i kućnih ljubimaca može se čuti i kod sveštenika Gligorija Markovića iz crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, koji ukazuje da današnji odnos prema životinjama često govori više o ljudima nego o samim životinjama.
- Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih kao kućne ljubimce… dajemo im krštena imena - naveo je otac Gligorije u jednom od svojih javnih obraćanja, ističući da se u takvom pristupu često projektuju ljudska osećanja i očekivanja na bića koja funkcionišu po sopstvenoj prirodi.
On je, govoreći iz ličnog iskustva, opisao i situaciju sa belgijskim ovčarom na parohiji, koji je dugo bio u kavezu, postavljajući pitanje da li je životinja zaista bila srećna ili su zadovoljstvo pre svega osećali ljudi koji su je imali.
Ovakva razmišljanja otvaraju širu temu savremenog odnosa prema životinjama u pravoslavnom kontekstu: između bliskosti i brige, i potrebe da se ne brišu granice koje, prema mišljenju sveštenika, imaju i simboličko i duhovno značenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sampsona Stranoprimca po starom i Svete 45 mučenika iz Nikopolja po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih prvomučenika Kine, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Otac Ljuba objasnio je kako pravoslavno učenje gleda na sudbinu celokupne tvorevine i njenu obnovu u budućem veku.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
