Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Pitanje davanja imena kućnim ljubimcima, posebno mačkama, ponovo je otvorilo raspravu u crkvenim krugovima o granici između bliskosti prema životinjama i očuvanja ljudskog imena kao posebne oznake ličnosti.
Protojerej Maksim Pervozvanski, sveštenik moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika, skrenuo je pažnju da se u crkvenoj i narodnoj praksi može uočiti izvesna osetljivost kada je reč o imenovanju životinja ljudskim imenima.
- Mačke ne treba nazivati ljudskim imenima… Bolje je birati deminutive i odmilice - rekao je sveštenik Maksim Pervozvanski za TASS, dodajući da je prihvatljivije koristiti umanjene ili „od milja“ oblike, poput imena Vasko umesto Vasilije. Istovremeno je naglasio da je primerenije birati imena koja nisu ljudska, već nadimke ili druge maštovite varijante.
Njegove reči otvaraju staro pitanje tradicije: u kojoj meri se ljudska imena, koja u hrišćanskom shvatanju nose i ličnu i duhovnu težinu, mogu prenositi na životinje koje zauzimaju mesto u svakodnevnom životu porodice.
Sličan ton opreza prema savremenom odnosu čoveka i kućnih ljubimaca može se čuti i kod sveštenika Gligorija Markovića iz crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, koji ukazuje da današnji odnos prema životinjama često govori više o ljudima nego o samim životinjama.
- Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih kao kućne ljubimce… dajemo im krštena imena - naveo je otac Gligorije u jednom od svojih javnih obraćanja, ističući da se u takvom pristupu često projektuju ljudska osećanja i očekivanja na bića koja funkcionišu po sopstvenoj prirodi.
On je, govoreći iz ličnog iskustva, opisao i situaciju sa belgijskim ovčarom na parohiji, koji je dugo bio u kavezu, postavljajući pitanje da li je životinja zaista bila srećna ili su zadovoljstvo pre svega osećali ljudi koji su je imali.
Ovakva razmišljanja otvaraju širu temu savremenog odnosa prema životinjama u pravoslavnom kontekstu: između bliskosti i brige, i potrebe da se ne brišu granice koje, prema mišljenju sveštenika, imaju i simboličko i duhovno značenje.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Otac Ljuba objasnio je kako pravoslavno učenje gleda na sudbinu celokupne tvorevine i njenu obnovu u budućem veku.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Probajte mešano povrće po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Prvu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Probajte mešano povrće po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Prvu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpla po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Evtihe. Katolička crkva obeležava praznik Svetog apostola Vartolomeja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
