Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom - svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.
Mnogi ljudi danas gledaju na brak kao na zbir trenutnih užitaka, ne shvatajući da zajednički život nosi sa sobom napor, odgovornosti i složene odluke koje oblikuju svakodnevicu. Jedna pouka protojereja Andreja Tkačova nudi nam jasan pogled na ono u čemu ljudi najčešće greše i objašnjava šta brak zaista jeste.
- Mnogi ljudi brak doživljavaju kao spisak dozvoljenih zadovoljstava, potpuno ignorišući činjenicu da je to život napornog rada, sa mnoštvom odgovornosti, važnih i složenih stvari. Stoga, jednostavno treba da promenimo svoju perspektivu o braku. Slatki snovi su dobrodošli, neophodni su, ali nisu jedine stvari koje čine brak. Na kraju krajeva, čokolada ne bi trebalo da bude jedina stvar na trpezi; trebalo bi da budu hleb, voda, povrće i puter - kaže otac Andrej Tkačov.
Brak u pravoslavlju nije samo emotivna veza; on je svakodnevna borba za zajedništvo i istinu. Radost koju donosi ne leži u prolaznim zadovoljstvima, već u predanosti, strpljenju i spremnosti da zajednički gradimo život ispunjen smislom i duhovnom snagom.
Čitanje Jevanđelja za sredu 6. sedmice Velikog posta
Shutterstock/Albegova Zhanna
Jevanđelje
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (58,1-11)
1. Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove, 2. Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu. 3. "Zašto postismo", vele, "a ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a ti ne hte znati?" Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve što vam je ko dužan.
4. Eto, postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš. 5. Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostreti pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu? 6. A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdre šiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram? 7. Ne li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svoga tela?
8. Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža. 9. Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti: vikaćeš, i reći će: "Evo me." Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo; 10. i ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. 11. Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presiše.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (43,26-31; 45,1-16)
26. I kad Josif dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje. 27. A on ih zapita kako su, i reče: "Kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? Je li jošte živ?" 28. A oni rekoše: "Dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ." I pokloniše mu se. 29. A on pogledav vide Venamina brata svog, sina matere svoje, i reče: "Je li vam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste?" I reče: "Bog da ti bude milostiv, sinko!" 30. A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svom, te brže potraži gde će plakati, i ušav u jednu sobu plaka onde. 31. Posle umiv se izađe, i ustežući se reče: "Dajte obed."
1. Tada Josif ne mogući se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: "Izađite svi napolje." Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braći svojoj. 2. Pa briznu plakati tako da čuše Misirci, ču i dom Faraonov. 3. I reče Josif braći svojoj: "Ja sam Josif; je li mi otac još u životu?" Ali mu braća ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega. 4. A Josif reče braći svojoj: "Pristupite bliže k meni." I pristupiše; a on reče: "Ja sam Josif brat vaš, koga prodadoste u Misir."
5. A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašeg. 6. Jer je već dve godine dana glad u zemlji, a biće još pet godina, gde neće biti ni oranja ni žetve. 7. A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim. 8. I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegova i starešinom nad svom zemljom Misirskom. 9. Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: "Ovako veli sin tvoj Josif: 'Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.'"
10. Sedećeš u zemlji Gesemskoj i bićeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i što je god tvoje. 11. I ja ću te hraniti onde, jer će još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i što je god tvoje. 12. A eto vidite očima svojima, i brat moj Venijamin svojima očima, da vam ja iz usta govorim. 13. Kažite ocu mom svu slavu moju u Misiru i što ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog. 14. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovu. 15. I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. Potom se braća njegova razgovarahu s njim. 16. I ču se glas u kući Faraonovoj, i rekoše: "Dođoše braća Josifu." I milo bi Faraonu i slugama njegovim;
Priče Solomonove (21,23-31; 22,1-4)
23. Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja. 24. Ponositom i obesnom ime je potsmevač, koji sve radi besno i oholo. 25. Lenivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade; 26. Svaki dan želi; a pravednik daje i ne štedi. 27. Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinose u grehu? 28. Lažni svedok poginuće, a čovek koji sluša, govoriće svagda. 29. Bezbožnik je bezobrazan, a pravednik udešava svoje pute. 30. Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu. 31. Konj se oprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje.
1. Bolje je ime nego veliko bogatstvo, i milost je bolja nego srebro i zlato. 2. Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio. 3. Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju. 4. Smernosti i strahu Gospodnjemu plata je bogatstvo i slava i život.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
