Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Svako od nas svakodnevno oseća težinu sopstvenih slabosti, bilo da je to neprestano pričanje, pohlepa, zavist ili nemogućnost da se odupre porocima. Mnogi beže od toga da se suoče sa sobom i sopstvenim slabostima. Čak i oni koji to učine često ne znaju kako da se oslobode unutrašnjih demona koji nas sputavaju i čine život napornim. Rešenje, međutim, nudi duboka pouka protojereja Dimitrija Smirnova, koja nas podseća da snaga za pobedu nad grehom leži u veri i odlučnosti.
- Svako od nas je opsednut demonima u većoj ili manjoj meri, a neki su potpuno vezani. Evo čoveka koji se žali: „Moj jezik je kao ovčiji rep, samo priča, ne mogu da prestanem.“ To jest, demon govorljivosti obitava u njemu; ne može da ćuti, već samo traži izgovor da razgovara sa nekim. Drugi ne može da se rastane sa novcem: to je šteta. To je demon pohlepe. Treći ima demona bluda. Da li razumeš da je to smrtni greh? Razumem. Ali zašto to radiš? Ne mogu. To jest, već sam čvrsto vezan - govorio je otac Dimitrije.
A o ostalim demonima je rekao:
- Takođe, demon pijanstva, demon zlobe, gneva, zavisti, osude, bogohuljenja, demon slepila, kada čovek ne vidi grehe u sebi. Grešan od glave do pete, ali ne vidi nijedan greh – skoro svetac. A kako ih isterati? Samo molitva i uzdržavanje od greha mogu pomoći. Čovek sam po sebi ne može da pobedi greh; samo Gospod može da izbavi čoveka od ovog demona kada čovek uloži svu svoju volju, svu svoju snagu da izbegne greh i obrati se Bogu svim srcem i suzama: "Gospode, izbavi me od ovoga." Ako čovek posveti svu svoju energiju oslobađanju od greha i zamoli Boga da ga isceli, onda demon odlazi. On će nastaviti da muči dušu dugo vremena, pojavljujući se na horizontu i iskušavajući, ali čovek će uvek odoleti ako mrzi greh.
A šta se često dešava sa nama? Čovek dođe na ispovest i kaže: "Retko idem u crkvu.“ Koji demon ih opseda? Možda demon nedostatka vere, oni ne veruju u neophodnost odlaska u crkvu svake nedelje - govorio je.
Otac Dimitrije je ponudio i rešenje:
- Kako se ovaj demon može pobediti? Samo jedan način: doći u nedelju i usmeriti svu snagu svoje duše ka odlasku u crkvu. A ako se pojave bilo kakve okolnosti koje to sprečavaju, vapijeti Bogu sa suzama: „Gospode, pomozi mi da pobedim.“ I dalje morate ići. Pa, samo ako ste teško bolesni ili vas je pregazio tramvaj, onda je to apsolutno nemoguće. Ali u svim ostalim slučajevima, zašto ne biste otišli? Ako imate puno obaveza, idite ranije, a do devet sati ste slobodni – ceo dan možete raditi šta želite: perete, šijete, sečete salate, šta god. Ali apsolutno morate da se naterate, morate da izdržite borbu, apsolutno morate da se oduprete grehu – samo tada će vas ovaj demon napustiti - tvrdio jeprotojerej Dimitrije Smirnov.
Pouka je jasna: u pravoslavlju oslobađanje od unutrašnjih demona nije samo pitanje lične discipline, već predanje Bogu i neprestana borba protiv greha. Samo upornom molitvom i voljom čovek može pronaći istinsku slobodu i mir duše.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 41 od pola (12,17-50)
17. A svedočaše narod koji beše s njim kada Lazara pozva iz groba i podiže ga iz mrtvih.18. Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.19. A fariseji rekoše među sobom: „Vidite kako ništa ne pomaže. Eto, svet ode za njim.“20. A behu i neki Jelini među onima koji dođoše da se poklone o Prazniku.21. Oni, dakle, pristupiše Filipu, koji beše iz Vitsaide Galilejske, i moljahu ga govoreći: „Gospodine, hoćemo da vidimo Isusa.“22. Dođe Filip i kaza Andreju, a opet Andrej i Filip kazaše Isusu.
23. A Isus im odgovori govoreći: „Došao je čas da se proslavi Sin Čovečiji.24. Zaista, zaista vam kažem: ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi.25. Koji voli život svoj izgubiće ga, a ko mrzi život svoj na ovome svetu sačuvaće ga za život večni.26. Ko meni služi, za mnom neka ide, i gde sam ja, onde će i sluga moj biti; i ko meni služi tome će dati počast Otac moj.27. Sad je duša moja uzbuđena, i šta da rečem? Oče, spasi me od časa ovoga; ali zato dođoh za čas ovaj.
28. Oče, proslavi ime svoje!“ Tada glas dođe s neba: „I proslavih, i opet ću proslaviti!“29. A narod koji stajaše, kada to ču, govoraše da je grom zagrmio; a drugi govorahu: „Anđeo mi je govorio.“30. Isus odgovori i reče: „Ovaj glas nije bio mene radi no vas radi.31. Sad je sud ovome svetu; sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje.32. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi.“33. A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću umreti.
34. Narod mu odgovori: „Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek; i kako ti govoriš da se Sinu Čovečijem valja podignuti? Ko je taj Sin Čovečiji?“35. A Isus im reče: „Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide.“36. „Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih.37. Jer iako je učinio tolika znamenja pred njima, ne verovahu u njega;
38. da se ispuni reč Isaije proroka koji reče: „Gospode, ko verova propovedi našoj? I ruka Gospodnja kome se otkri?“39. Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:40. „Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.“41. Ovo reče Isaija kada vide slavu njegovu i govoraše o njemu.42. Ali i od starešina mnogi verovaše u njega; no zbog fariseja ne priznavahu, da ne budu isključeni iz sinagoge;
43. Jer zavoleše više slavu ljudsku nego slavu Božiju.44. A Isus povika i reče: „Ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u Onoga koji me je poslao.45. I ko vidi mene, vidi Onoga koji me je poslao.46. Ja u svet dođoh kao svetlost, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami.47. I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu ne sudim; jer ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.48. Ko odbacuje mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih, ona će mu suditi u posljednji Dan.49. Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla, on mi dade zapovest šta da kažem i šta da govorim.50. I znam da je zapovest njegova život večni. Što god, dakle, ja govorim, onako govorim kako mi je rekao Otac.“
Na 6. času
Knjiga proroka Jezekilja (2,3-10; 3,1-3)
3. I reče mi: sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevijem, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi nevjerni do ovoga dana. 4. K sinovima tvrda obraza i uporna srca šaljem te ja, pa im reci: tako veli Gospod; 5. I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima.
6. I ti, sine čovečiji, ne boj ih se niti se boj njihovijeh reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovijeh reči i ne plaši se od njih, što su dom odmetnički. 7. Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici. 8. Ali ti, sine čovečiji, slušaj što ću ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi što ću ti dati. 9. I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga. 10. I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plač i naricanje i jaoh.
1. I reče mi: sine čovečiji, pojedi što je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevu. 2. I otvorih usta, i založi me onom knjigom. 3. I reče mi: sine čovečiji, nahrani trbuh svoj, i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i beše mi u ustima slatka kao med.
Na Pređeosvećenoj liturgiji
Druga knjiga Mojsijeva (2,11-22)
11. Prođoše dani mnogi, i poraste Mojsej, i iziđe k braći svojoj, sinovima Izrailjevim. Razumevši bol njihov, vide čoveka Egipćanina bijućeg nekog Jevrejina od braće njehove, sinova Izrailjevih. 12. Obazrevši se tamo i ovamo, i nikog ne videv: ubiv Egipćanina, sakri ga u pesku. 13. Izašavši sledećeg dana, vide dva Jevrejina bijuća se, i reče nepravdočinitelju: „Zbog čega biješ bližnjeg svog?” 14. Taj mu reče: „Ko te postavi načelnikom i sudijom nad nama? Hoćeš li me ubiti, kao što si juče ubio Egipćanina?” Poboja se Mojsej i reče: „Zar se doznade ovo?”
15. Uznade faraon ovo, i htede ubiti Mojseja. Udalji se Mojsej od lica faraonova, i poseli se u zemlji Madijamskoj; došavši u zemlju Madijamsku, sede kraj studenca. 16. U sveštenika Madijamskog behu sedam kćeri, napasajućih ovce oca svojeg Jotora: došavši, crpahu, dok ne napuniše pojila, da napoje ovce oca svojeg Jotora. 17. Dođoše pastiri, i oteraše ih. Ustav Mojsej, izbavi ih, i nali im, i napoji ovce im. 18. Vratiše se Raguilu, ocu svom. On im reče: „Kako ste tako brzo došle danas?” 1
9. One rekoše: „Čovek Egipćanin nas zaštiti od pastira, i nali nam, i napoji ovce naše.” 20. On reče kćerima svojim: „Gde je on? I kako tako ostaviste čoveka? Pozovite ga, da jede hleba.” 21. Naseli se Mojsej kod čoveka: i dade Sepforu, kćer svoju, Mojseju za ženu. 22. Začevši u utrobi, žena rodi sina, i nareče mu Mojsej ime Girsam, govoreći: jer sam došljak u zemlji tuđoj. Opet začevši, rodi sina drugog, i nareče mu ime Eliezer, govoreći: Bog oca mojeg pomoćnik je moj, i izbavi me iz ruke faraonove.
Knjiga o Jovu (2,1-10)
1. Određenog dana, dođoše Angeli Božiji strati pred Gospodom, i đavo dođe među njima stati pred Gospodom. 2. I reče Gospod đavolu: odakle dolaziš? Tada reče đavo pred Gospodom: prošavši svu podnebesnu, i obišavši svu zemlju - dođoh. 3. I reče Gospod đavolu: jesi li opazio (mišlju tvojom) slugu mog Jova? Nema takvog među onima na zemlji: čovek nezlobiv, istinoljubiv, neporočan, Bogopoštovalac, udaljujući se od svakog zla, i još se drži nezlobivosti: (iako Mi) ti reče uništiti imanje njegovo. 4. Odgovori đavo Gospodu, i reče: kožu za kožu, i sve što ima, daće čovek za dušu svoju: 5. Ali pošalji ruku Tvoju, i dotakni se kostiju njegovih i tela njegovog - da li će te blagosloviti?
6. Reče Gospod đavolu: evo, predajem ti ga, samo dušu njegovu sačuvaj. 7. Iziđe đavo od lica Gospodnja, i porazi Jova gnojem ljutim, od nogu do glave. 8. I uze Jov crep da ostruže gnoj svoj, i seđaše na gnojištu ban grada. 9. I kad prođe mnogo vremena, reče mu žena njegova: dokle ćeš trpeti govoreći: sačekaću još malo vremena, čekajući nadu spasenja mojeg? Gle, pogubi se sa zemlje spomen tvoj, sinovi tvoji i kćeri, moje utrobe bolovi i trudovi, koje zalud u bolu donesoh (na svet); ti sam u gnoju crvnom sediš, noćuješ bez krova (nad glavom), i ja se potucam i služim, od mesta do mesta prelazeći, i od doma do doma, čekajući kad će sunce zaći, da se odmorim od truda i bola svog koji me snađoše; nego reči reč neku Gospodu i umri.
10. On, pogledavši, reče joj: zašto si kao bezumna žena progovorila? Ako smo dobro primili iz ruke Gospodnje, zla li nećemo istrpeti? U svim ovim događajima, ništa ne sagreši usnama svojim Jov pred Gospodom (niti reče bezumlje za Boga).
Jevanđelje po Mateju, začalo 108 (26,6-16)
6. A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavoga,7. pristupi mu žena sa alavastrovom posudom skupocenoga mira, i izli na glavu njegovu kada seđaše za trpezom.8. A kad ovo videše učenici njegovi, negodovaše govoreći: „Čemu ova šteta?9. Jer se mogaše ovaj miris prodati skupo i dati siromasima.10. A razumevši Isus reče im: „Što ometate ženu? Ona učini dobro delo na meni.
11. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.12. A ona izlivši miris ovaj na telo moje, učini to za moj pogreb.13. Zaista vam kažem: Gdje se god uspropoveda ovo jevanđelje po svemu svetu, kazaće se za spomen njen i ovo što ona učini."14. Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima,15. I reče: „Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati?" A oni mu položiše trideset srebrnika.16. I od tada tražaše zgodno vreme da ga izda.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
