U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
U velelepnom prostoru Apostolske palate u Vatikanu, papa Lav XIV primio je predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića u privatnu audijenciju. Ovaj susret, prvi između hrvatskog šefa države i novog pontifika, ocenjen je kao srdačan i sadržajan, a u fokusu razgovora bili su odnosi Svete Stolice i Hrvatske, položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini i aktuelna pitanja u regionu Zapadnog Balkana.
Kako je saopšteno iz Vatikana, razgovor je protekao u toploj i prijateljskoj atmosferi, uz obostrano izraženo zadovoljstvo odličnim bilateralnim odnosima koji datiraju još od uspostavljanja diplomatskih veza 1992. godine.
Predsednik Milanović je tom prilikom uputio papi poziv da poseti Hrvatsku, istakavši da bi takva poseta imala veliki duhovni i simbolički značaj za verni narod.
— Verujem da će papa Lav XIV doći u Hrvatsku. Njegova reakcija bila je vrlo pozitivna. To temeljim na proceni, ali nemojte biti razočarani ako ne dođe — rekao je Milanović nakon sastanka, dodajući da audijencija nije imala politički karakter, već je bila iskreno ljudski razgovor o miru, veri i zajedničkim vrednostima.
Kao znak zahvalnosti, hrvatski predsednik papi je poklonio kopiju Misala po zakonu rimskog dvora iz 1483. godine, prve štampane knjige na hrvatskom jeziku i glagoljici. Taj poklon nosi snažnu simboliku – svedoči o vekovnoj povezanosti hrvatskog naroda sa Katoličkom crkvom, ali i o čuvanju sopstvenog jezičkog i kulturnog identiteta.
Izvori iz Vatikana navode da je papa Lav XIV sa velikim interesovanjem primio dar i podsetio da je glagoljica jedinstveno svedočanstvo evropske hrišćanske kulture koja spaja različitosti u duhu jedinstva.
Posle audijencije, Milanović se sastao sa državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pietrom Parolinom, i mons. Danijelom Pahom iz Sekcije za odnose sa državama. U tom delu posete razmatrane su teme od zajedničkog interesa – položaj katoličkih zajednica u regionu, migracije, socijalna pitanja i doprinos Hrvatske evropskoj stabilnosti.
Posebno je naglašena uloga Hrvatske u pružanju podrške hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, kao i potreba za dijalogom među narodima Zapadnog Balkana.
Predsednik Milanović je posetu Vatikanu završio obilaskom Papinskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu, gde je razgovarao sa hrvatskim studentima i sveštenicima.
„Hrvatska je zemlja duboke hrišćanske tradicije, ali i otvorenog duha. Naši ljudi u svetu su najbolji most između naroda“, poručio je tom prilikom Milanović.
Tokom boravka u Rimu, predsednik Hrvatske odbio je da odgovori na pitanja hrvatskih novinara o beatifikaciji blaženog Alojzija Stepinca, uz objašnjenje:
„To je interna stvar Crkve. Koncept svetosti je nešto u što se ja nimalo ne razumijem i o tome ne mogu govoriti.“
Njegov odgovor izazvao je različite reakcije u hrvatskoj javnosti, ali i tumačenja da Milanović time pokazuje poštovanje prema autonomiji Katoličke crkve i procesu kanonizacije, koji se vodi unutar vatikanskih institucija.
Susret pape Lava XIV i predsednika Milanovića dolazi u trenutku kada se u Evropi sve više naglašava potreba za zajedničkim odgovorom na globalne izazove – od demografskih i socijalnih kriza do pitanja mira i migracija.
U tom kontekstu, audijencija u Vatikanu nije samo diplomatski gest, već i signal nastavka bliskih odnosa Hrvatske i Svete Stolice, koji se temelje na zajedničkoj istoriji, veri i kulturnom nasleđu.
Analitičari ocenjuju da ovaj susret može označiti početak nove faze saradnje, u kojoj bi Vatikan mogao imati važnu ulogu u podsticanju dijaloga i pomirenja u regionu. Ukoliko dođe do najavljene papine posete Hrvatskoj, to bi, kako navode izvori, bio događaj od ogromnog duhovnog i društvenog značaja — prvi posle posete pape Franje uoči pandemije.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Ajet 9:43 uči nas strpljenju, mudrom prosuđivanju i unutrašnjoj odgovornosti, podsećajući da svaka reč i odluka imaju težinu, a istinoljubivost vodi ka Božijem oprostu.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
