U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
U velelepnom prostoru Apostolske palate u Vatikanu, papa Lav XIV primio je predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića u privatnu audijenciju. Ovaj susret, prvi između hrvatskog šefa države i novog pontifika, ocenjen je kao srdačan i sadržajan, a u fokusu razgovora bili su odnosi Svete Stolice i Hrvatske, položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini i aktuelna pitanja u regionu Zapadnog Balkana.
Kako je saopšteno iz Vatikana, razgovor je protekao u toploj i prijateljskoj atmosferi, uz obostrano izraženo zadovoljstvo odličnim bilateralnim odnosima koji datiraju još od uspostavljanja diplomatskih veza 1992. godine.
Predsednik Milanović je tom prilikom uputio papi poziv da poseti Hrvatsku, istakavši da bi takva poseta imala veliki duhovni i simbolički značaj za verni narod.
— Verujem da će papa Lav XIV doći u Hrvatsku. Njegova reakcija bila je vrlo pozitivna. To temeljim na proceni, ali nemojte biti razočarani ako ne dođe — rekao je Milanović nakon sastanka, dodajući da audijencija nije imala politički karakter, već je bila iskreno ljudski razgovor o miru, veri i zajedničkim vrednostima.
Kao znak zahvalnosti, hrvatski predsednik papi je poklonio kopiju Misala po zakonu rimskog dvora iz 1483. godine, prve štampane knjige na hrvatskom jeziku i glagoljici. Taj poklon nosi snažnu simboliku – svedoči o vekovnoj povezanosti hrvatskog naroda sa Katoličkom crkvom, ali i o čuvanju sopstvenog jezičkog i kulturnog identiteta.
Izvori iz Vatikana navode da je papa Lav XIV sa velikim interesovanjem primio dar i podsetio da je glagoljica jedinstveno svedočanstvo evropske hrišćanske kulture koja spaja različitosti u duhu jedinstva.
Posle audijencije, Milanović se sastao sa državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pietrom Parolinom, i mons. Danijelom Pahom iz Sekcije za odnose sa državama. U tom delu posete razmatrane su teme od zajedničkog interesa – položaj katoličkih zajednica u regionu, migracije, socijalna pitanja i doprinos Hrvatske evropskoj stabilnosti.
Posebno je naglašena uloga Hrvatske u pružanju podrške hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, kao i potreba za dijalogom među narodima Zapadnog Balkana.
Predsednik Milanović je posetu Vatikanu završio obilaskom Papinskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu, gde je razgovarao sa hrvatskim studentima i sveštenicima.
„Hrvatska je zemlja duboke hrišćanske tradicije, ali i otvorenog duha. Naši ljudi u svetu su najbolji most između naroda“, poručio je tom prilikom Milanović.
Tokom boravka u Rimu, predsednik Hrvatske odbio je da odgovori na pitanja hrvatskih novinara o beatifikaciji blaženog Alojzija Stepinca, uz objašnjenje:
„To je interna stvar Crkve. Koncept svetosti je nešto u što se ja nimalo ne razumijem i o tome ne mogu govoriti.“
Njegov odgovor izazvao je različite reakcije u hrvatskoj javnosti, ali i tumačenja da Milanović time pokazuje poštovanje prema autonomiji Katoličke crkve i procesu kanonizacije, koji se vodi unutar vatikanskih institucija.
Susret pape Lava XIV i predsednika Milanovića dolazi u trenutku kada se u Evropi sve više naglašava potreba za zajedničkim odgovorom na globalne izazove – od demografskih i socijalnih kriza do pitanja mira i migracija.
U tom kontekstu, audijencija u Vatikanu nije samo diplomatski gest, već i signal nastavka bliskih odnosa Hrvatske i Svete Stolice, koji se temelje na zajedničkoj istoriji, veri i kulturnom nasleđu.
Analitičari ocenjuju da ovaj susret može označiti početak nove faze saradnje, u kojoj bi Vatikan mogao imati važnu ulogu u podsticanju dijaloga i pomirenja u regionu. Ukoliko dođe do najavljene papine posete Hrvatskoj, to bi, kako navode izvori, bio događaj od ogromnog duhovnog i društvenog značaja — prvi posle posete pape Franje uoči pandemije.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Sofonija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Ageja. Katolici se nalaze u Trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju treći dan Hanuke, a u islamu je ovo dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Priča o prevari, Božijem promislu i neočekivanom susretu koji je promenio život mladog para.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
