U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
U velelepnom prostoru Apostolske palate u Vatikanu, papa Lav XIV primio je predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića u privatnu audijenciju. Ovaj susret, prvi između hrvatskog šefa države i novog pontifika, ocenjen je kao srdačan i sadržajan, a u fokusu razgovora bili su odnosi Svete Stolice i Hrvatske, položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini i aktuelna pitanja u regionu Zapadnog Balkana.
Kako je saopšteno iz Vatikana, razgovor je protekao u toploj i prijateljskoj atmosferi, uz obostrano izraženo zadovoljstvo odličnim bilateralnim odnosima koji datiraju još od uspostavljanja diplomatskih veza 1992. godine.
Predsednik Milanović je tom prilikom uputio papi poziv da poseti Hrvatsku, istakavši da bi takva poseta imala veliki duhovni i simbolički značaj za verni narod.
— Verujem da će papa Lav XIV doći u Hrvatsku. Njegova reakcija bila je vrlo pozitivna. To temeljim na proceni, ali nemojte biti razočarani ako ne dođe — rekao je Milanović nakon sastanka, dodajući da audijencija nije imala politički karakter, već je bila iskreno ljudski razgovor o miru, veri i zajedničkim vrednostima.
Kao znak zahvalnosti, hrvatski predsednik papi je poklonio kopiju Misala po zakonu rimskog dvora iz 1483. godine, prve štampane knjige na hrvatskom jeziku i glagoljici. Taj poklon nosi snažnu simboliku – svedoči o vekovnoj povezanosti hrvatskog naroda sa Katoličkom crkvom, ali i o čuvanju sopstvenog jezičkog i kulturnog identiteta.
Izvori iz Vatikana navode da je papa Lav XIV sa velikim interesovanjem primio dar i podsetio da je glagoljica jedinstveno svedočanstvo evropske hrišćanske kulture koja spaja različitosti u duhu jedinstva.
Posle audijencije, Milanović se sastao sa državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pietrom Parolinom, i mons. Danijelom Pahom iz Sekcije za odnose sa državama. U tom delu posete razmatrane su teme od zajedničkog interesa – položaj katoličkih zajednica u regionu, migracije, socijalna pitanja i doprinos Hrvatske evropskoj stabilnosti.
Posebno je naglašena uloga Hrvatske u pružanju podrške hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, kao i potreba za dijalogom među narodima Zapadnog Balkana.
Predsednik Milanović je posetu Vatikanu završio obilaskom Papinskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu, gde je razgovarao sa hrvatskim studentima i sveštenicima.
„Hrvatska je zemlja duboke hrišćanske tradicije, ali i otvorenog duha. Naši ljudi u svetu su najbolji most između naroda“, poručio je tom prilikom Milanović.
Tokom boravka u Rimu, predsednik Hrvatske odbio je da odgovori na pitanja hrvatskih novinara o beatifikaciji blaženog Alojzija Stepinca, uz objašnjenje:
„To je interna stvar Crkve. Koncept svetosti je nešto u što se ja nimalo ne razumijem i o tome ne mogu govoriti.“
Njegov odgovor izazvao je različite reakcije u hrvatskoj javnosti, ali i tumačenja da Milanović time pokazuje poštovanje prema autonomiji Katoličke crkve i procesu kanonizacije, koji se vodi unutar vatikanskih institucija.
Susret pape Lava XIV i predsednika Milanovića dolazi u trenutku kada se u Evropi sve više naglašava potreba za zajedničkim odgovorom na globalne izazove – od demografskih i socijalnih kriza do pitanja mira i migracija.
U tom kontekstu, audijencija u Vatikanu nije samo diplomatski gest, već i signal nastavka bliskih odnosa Hrvatske i Svete Stolice, koji se temelje na zajedničkoj istoriji, veri i kulturnom nasleđu.
Analitičari ocenjuju da ovaj susret može označiti početak nove faze saradnje, u kojoj bi Vatikan mogao imati važnu ulogu u podsticanju dijaloga i pomirenja u regionu. Ukoliko dođe do najavljene papine posete Hrvatskoj, to bi, kako navode izvori, bio događaj od ogromnog duhovnog i društvenog značaja — prvi posle posete pape Franje uoči pandemije.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Jedina muslimanka u predsedničkom telu za verska prava, Samira Munši, podnela je ostavku uz optužbe da američka politika primorava građane da finansiraju rat na Bliskom istoku.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Gerasima Jordanskog po starom i Svetog Aleksija, Čoveka Božjeg po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Patrika, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
