U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
U pravoslavnim domovima, naročito nedeljom i o praznicima kada se porodica okuplja posle liturgije, trpeza dobija dublji smisao – postaje mesto zajedništva, zahvalnosti i ljubavi. Na takvim trpezama često su se nalazila jela po starinskim receptima, prenošenim s kolena na koleno, koja su čuvala duh doma i blagoslov predaka.
Jedno od takvih jela je i domaća srpska čorba, kakvu su sa pažnjom i verom pripremale naše bake – hranljiva, mirisna i puna topline, savršena za praznične dane kada porodica zajedno slavi i zahvaljuje Bogu na darovima života.
Sastojci za domaću srpsku čorbu:
500 g mesa (teleće, junetina ili piletina)
Priprema domaće čorbe po starinskom receptu:
Najpre sitno iseckajte crni luk i propržite ga na masti ili ulju dok ne omekša. Meso isecite na kockice i dodajte ga u šerpu. Pržite na srednjoj vatri dok ne dobije blagu zlatnu boju sa svih strana.
Zatim dodajte alevu papriku, biber i sitno seckan beli luk. Sve kratko propržite, pa umešajte šargarepu i krompir isečene na kocke, kao i papriku nasečenu na trake. Promešajte, pa dodajte paradajz-pire i kuvajte još nekoliko minuta.
Nalijte vodu, ubacite lovorov list i sačekajte da čorba provri. Kada proključa, smanjite vatru i kuvajte dok meso i povrće ne omekšaju – u proseku 45 do 60 minuta, u zavisnosti od vrste mesa. Na kraju posolite po ukusu i poslužite dok je još topla.
Ako koristite piletinu, vodite računa da se ne raskuva, dok junetini ili teletini treba nešto više vremena da omekšaju.
Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze. Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma. Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put. Stari srpski recept za umak od belog luka vraća toplinu detinjstva i mirise posta na trpezu. Pravi se brzo, od jednostavnih sastojaka, a uz jedno malo prilagođavanje – postaje i posno čudo koje oplemenjuje svaki zalogaj. Kad bi prehlada oborila ukućane, domaćice su posezale za ovim receptom — jednostavna, ali moćna pileća supa s kukuruznim brašnom i kajmakom obnavljala je snagu, grejala telo i vraćala osmeh na lice. Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta. Budi deo Religija.rs zajednice.
1 velika glavica crnog luka
2–3 srednje velike šargarepe
1–2 srednje velika krompira
1–2 veće paprike
2 čena belog luka
2 kašičice aleve paprike
1 kašičica bibera
3 lista lovora
So po ukusu
1 kašika masti ili ulja
3 kašike paradajz-pirea
2 litre vode
shutterstock/Arkadiusz Fajer
BRZ, UKUSAN I JEFTIN DORUČAK KOJI DONOSI MIRIS DETINJSTVA NA VAŠ STO: Starinski recept za najmekša peciva gotova za tren
ZABORAVLJENI UKUSI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Pita zbog koje su u Prizrenu ćutali dok jedu, po receptu koji se prenosi s kolena na koleno
NE BACAJTE STARI HLEB – POGLEDAJTE ŠTA MOŽE DA POSTANE! Naše bake su znale tajnu: od suvih korica pravile su uštipke koji se pamte
OVAJ STARINSKI UMAK MENJA SVE – KAD GA PROBATE, I NAJOBIČNIJE JELO POSTAJE REMEK-DELO: Tajna iz bakine kuhinje koju mnogi danas zaboravljaju
TAJNA IZ STARIH SRPSKIH KUHINJA: Starinska supa koju su bake u valjevskom kraju pravile da okrepe i podignu iz kreveta bolesne
JEDNO OD NAJSKROMNIJIH JELA KRIJE NEZABORAVAN UKUS I MIRIS DETINJSTVA: Tajna iz bakine sveske koju skoro niko više ne sprema
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Priprema je jednostavnija nego što izgleda, a ova elegantna poslastica može da bude pravi ukras trpeze za mrsnu slavu.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Kore od oraha i raskošan fil čine je poslasticom kojoj ćete se uvek rado vraćati.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Spoj dimljene ribe, pšenice i oraha u ovom jelu pretvara običan postni obrok u svečani doživljaj koji okuplja porodicu za stolom.
Arhimandrit Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kostić objašnjava zašto porodični ručak nije samo obrok, već temelj vaspitanja – i kako se u toj tihoj svakodnevici gradi ili ruši autoritet oca, toplina majke i snaga deteta.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Priprema je jednostavnija nego što izgleda, a ova elegantna poslastica može da bude pravi ukras trpeze za mrsnu slavu.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News