Na zvaničnoj Fejsbuk stranici manastira objavljena je fotografija freske na zidu crkve.
Praznik Svetog Ilije proslavljen je juče, a ništa drugačije nije bilo ni u manastiru Tumane, koji je podelio neverovarnu scenu - iz svetinje kod Golupca.
Na zvaničnoj Fejsbuk stranici manastira objavljena je fotografija freske na zidu crkve. Prikaz Svetog Ilije i sunčeva svetlost, koja se tokom celog dana zadržala upravo na prikazu ovog svetitelja.
"Čitavog dana osunčana freska Svetog ilije u manastiru Tumane".
Objava je ubrzo prikupila veliki broj sviđanja - čak osam hiljada, za manje od 24 sata, a komentari se samo nižu.
Neki od njih su sledeći:
"Sveti Ilija, spasi nas od zlih ljudi, sačuvaj našu decu, unučiće i svu decu sveta. Amin", "Slava Bogu, Sveti Ilija, moli Gospoda za nas...", "Prelepa slika iz divnog manastira Tumane"...
Sveti Ilija, poznat i kao Sveti Ilija Gromovnik, jedan je od najvažnijih svetaca u pravoslavnoj crkvi. Prema Bibliji i hrišćanskoj tradiciji, bio je prorok i čudotvorac koji je živeo u severnom kraljevstvu Izrael tokom 9. veka pre nove ere, za vreme vladavine kralja Ahava i kraljice Jezavel.
Rođen 816. godene pre Hrista na prostoru današnjeg Izraela i Palestine. O njegovom životu i delu sa poštovanjem je zapisano i u Starom i Novom zavetu, ali i Talamudu i Kuranu.
Povezuje se sa gromom i kišom, jer je, prema biblijskim pričama, bio u mogućnosti da kontroliše vreme, i zbog toga ga često nazivaju Ilija Gromovnik.
Kad se Ilija rodio, njegov otac Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede.
"To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene", piše u žitijama.
Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se.
"Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome - svede kišu s neba molitvom svojom, čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče".
Pred smrt, kaže predanje, svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu i bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima.
Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu (Preobraženje).
Prema Otkrovenju Jovanovom, pred kraj sveta će doći da suzbije silu Antihristovu.
BONUS VIDEO: Presvlačenje moštiju Svetog Zosima u manastiru Tumane 2025.
Manastir Tumane je najposećeniji manastir 21. veka i iz godine u godinu privlači sve veći broj vernika.
Ova vernica objašnjava da u manastir Tumane dolazi kako bi se svecima zamolila što su - kako tvrdi, izmolili pomoć od Boga da joj pomogne da povrati zdravlje.
Iguman Dimitrije saopštio da je manastir Tumane posta bogatiju za još jednu čudotvornu ikonu, čija priča je neverovatna.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
