Đavo ume da nas ubedi da smo bolji nego što jesmo, svetiji, pravedniji, mudriji, a kad ta iluzija pukne, ubacuje drugu misao: da smo bezvredni, izgubljeni i da nema spasenja za nas.
U pravoslavlju, đavo nije mitološko biće niti karikatura zla – on je stvaran duhovni protivnik, pali anđeo koji se svojevoljno odvojio od Boga i koji neprekidno deluje u svetu, s jednim ciljem: da čoveka odvoji od Spasenja. Njegovo najjače oružje nije nasilje, nego prevara – i to prevara koja deluje tiho, u mislima, u osećanjima, pod maskom istine.
Đavo ne dolazi s rogovima i vilom u ruci. On dolazi kao misao, često umotana u logiku, u "ličnu istinu", u samopouzdanje ili u očajanje. Njegov najopasniji pristup nije spoljašnji napad, već suptilno iskrivljavanje unutrašnjeg života čoveka. Ume da nas ubedi da smo bolji nego što jesmo, svetiji, pravedniji, mudriji – a kad ta iluzija pukne, ubacuje drugu misao: da smo bezvredni, izgubljeni i da nema spasenja za nas. U oba slučaja cilj je isti – da nas odvoji od istine, poniznosti i nade u Boga.
Pravoslavni oci su vekovima govorili da je najopasnija borba ona koja se vodi u srcu i umu. Đavo ne mora da nas navede na vidljiv greh – dovoljno je da iznutra promeni smer našeg razmišljanja. Da nas ubedi da se sami spasavamo, bez Boga. Ili da nas uveri da smo toliko pali da ni Bog ne želi da nas podigne. I jedno i drugo su laži – i jedno i drugo vode duhovnoj smrti.
Najvažnije oružje protiv ovakvog zavođenja nije snaga volje, već trpljenje, molitva i poniznost. Pravoslavlje uči da se čovek ne spasava jer je bezgrešan, već jer zna da ne može sam, i jer se Bogu vraća iznova, pa i hiljaditi put. Đavo se ne boji čoveka, ali se boji onoga koji se kaje i koji u svemu traži Božiju volju, a ne sopstvenu.
Starac Sava Pskovo-Pečerski je objasnio koje su dve najčešće misli koje nam đavo usađuje i koje nas uništavaju i udaljavaju od Boga.
"Pamti dve pomisli i njih se plaši. Jedna kaže da si svet, druga da se nećeš spasiti. Obe pomisli su od đavola i u njima nema istine".
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu šeste sedmice po Duhovima otkriva surovu realnost o iskupljenju koje se ne može kupiti ni zlatom ni srebrom, već samo Hristovom krvlju.
Svetac otkriva zašto baš uživanja i zadovoljstva postaju najopasnije zamke za dušu, vodeći čoveka ka neprimetnom duhovnom padu.
U pouci za subotu 7. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je trezvenost najjače oružje protiv zla i kako da na vreme osetimo njegov smrad pre nego što nas zavede i odvede u propast.
Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
Neki ljudi kroz život prođu lagano, dok neke nevolje stalno prate, a otac Goran objašnjava i zašto.
Arhijereje je ispred hrama dočekao protonamesnik Nemanja Balaban pozdravnim rečima.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Iako pravoslavlje uči da smrt vodi u večni život, mnogi ljudi je i dalje doživljavaju kao nešto strašno.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
Za hrišćanina, iskušenje je prilika da pokaže veru, istrajnost i ljubav prema Bogu uprkos okolnostima.
To stanje nije samo slabost, već prostor kroz koji ulazi čitava vojska drugih grehova.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Neki ljudi kroz život prođu lagano, dok neke nevolje stalno prate, a otac Goran objašnjava i zašto.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Iako pravoslavlje uči da smrt vodi u večni život, mnogi ljudi je i dalje doživljavaju kao nešto strašno.
U njenom podnožju prepliću se duh prošlosti, svetost i prirodna bogatstva, čineći ovu lokaciju jedinstvenim mestom susreta vere, istorije i prirode.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
U njenom podnožju prepliću se duh prošlosti, svetost i prirodna bogatstva, čineći ovu lokaciju jedinstvenim mestom susreta vere, istorije i prirode.
Manje je poznato da je Sveti Jovan Vijane bio i na meti fizičkih i duhovnih napada đavola.
Brojna su čuda koja je učinila i još uvek čini Sveta Marija Magdalena. Neka od njih ćemo pomenuti na slavu ove svetiteljke i na korist svima nama.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
