Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
Iskušenja su sastavni deo života svakog čoveka, bez obzira na veru, poreklo ili okolnosti. Ipak, u pravoslavlju ona imaju posebno mesto i duboko duhovno značenje. Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja. U tom smislu, iskušenja nisu znak Božje ljutnje, već često izraz Njegove ljubavi i brige.
Kada čovek prolazi kroz teške trenutke, prirodno je da se pita "Zašto baš ja?“ ili "Zar me Bog zaboravio?“ Međutim, Sveto pismo i iskustvo svetih otaca nas uče da se Bog ne udaljava od nas kada patimo. Naprotiv, on tada stoji još bliže, nevidljivo prisutan, podržavajući nas da istrajemo i ne izgubimo veru. Iskušenja nisu tu da nas slome, već da nas nauče strpljenju, poniznosti i oslanjanju na Boga. Kroz njih se ogoljava naša duša, skida se sloj po sloj samouverenosti i gordosti, dok ne dođemo do suštine – iskrene molitve i nade u Božiju milost.
Pravoslavna duhovnost ne beži od patnje, niti je idealizuje, ali je prepoznaje kao trenutak kada se vera ne meri rečima, već tišinom i postojanošću. Sveti oci govore da se vera dokazuje ne u trenucima mira, već upravo onda kada je sve protiv nas. U takvim danima duša se preispituje, čisti i raste. Onaj ko nikada nije bio iskušan ne zna ni koliko može da voli, ni koliko može da veruje.
Zato, kada iskušenja dođu – a doći će svima, pre ili kasnije – važno je da ih ne doživljavamo kao Božiju kaznu, već kao priliku da postanemo bolji ljudi i bliži Bogu. Iskušenja ne menjaju samo okolnosti, već menjaju nas. A možda je upravo to ono što je najpotrebnije – ne da se svet oko nas promeni, već da se mi promenimo iznutra.
Patrijarh Porfirije je jednom prilikom objasnio da svako iskušenje ima smisao i to objasnio sledećim rečima:
- Svako iskušenje, svaka teškoća, svaki problem kroz koji čovek prolazi, mi vernici znamo, da ako se stavi u kontekst vaskrsenja Hritovog i pobede nad svakim zlom, onda zapravo razumemo da je sve prolazno i da sve ima neki smisao - objasnio je patrijarh Porfirije.
Kroz životne nedaće čovek dolazi u priliku da se istinski osloni na Boga, da prepozna svoje slabosti, ali i da razvije unutrašnju snagu. Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju. Patrijarh Porfirije je načalstvovao 27. jula 2025. godine svetom liturgijom u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu. U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji. Budi deo Religija.rs zajednice.
SPC
KAKO IZGLEDA ŽIVOTNI PUT ONIH KOJI ĆE BITI SPASENI: Starac Jefrem Arizonski otkrio da se ti ljudi susreću sa jednim izuzetno teškim problemom!
DAN KADA SE U KOVILJU NEBO SPUSTILO NA ZEMLJU! Patrijarh Porfirije poručio: Da živimo u poretku, jer to je smirenje, a ne u haosu – jer to je nemir
PATRIJARH PORFIRIJE U PUNOJ CRKVI POSLAO VAŽNU PORUKU: Bez ovoga smo u velikom problemu - važno je da obratimo pažnju na to
BOLJE JE ŠTO DANICA CRNOGORČEVIĆ NIJE DOŠLA, OSEĆALO SE DA BI MOGLO BITI PROBLEMA: Iguman Mihailo iz Svetih Arhangela za portal religija.rs govori o iskušenjima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
U crkvi Svetog kneza Lazara, uz molitveno prisustvo poglavara Srpske pravoslavne crkve, služena je sveta Liturgija, uz poziv vernicima na istrajnu molitvu.
Govoreći o napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu, patrijarha, episkope i sveštenstvo, otac Velibor poziva na duhovno jedinstvo uprkos iskušenjima i izazovima modernog doba.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News