U Cetinjskom manastiru služena je sveta liturgija i pomen junacima Vučedolske bitke, uz snažne duhovne poruke mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija o značaju molitve, slobode, jedinstva i kosovskog zaveta.
Na praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena 29. jula 2025. mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je svetu liturgiju u Cetinjskom manastiru i tom prilikom odao pomen junacima Vučedolske bitke iz 1876. godine. Ovaj liturgijski čin bio je duboko prožet duhovnim sećanjem, narodnim dostojanstvom i snažnim porukama o jedinstvu, veri i žrtvi, koje i danas odjekuju sa istorijskog prostora Vučjeg dola.
Božja volja i jednodušnost naroda
Govoreći o veličanstvenoj pobedi crnogorsko-hercegovačke vojske nad daleko brojnijom turskom silom, mitropolit Joanikije istakao je da se ne može govoriti samo o ljudskoj hrabrosti, već pre svega o sili Božje milosti:
– Bog je dao čestitom knezu da izvojuje slavnu i veliku pobedu na Vučjem dolu. Prosto je neverovatno, kad uporedimo podatke ratnih rezultata s jedne i s druge strane, kako je mala crnogorsko-hercegovačka vojska, nedovoljno opremljena, nedovoljno obučena, mogla dočekati, ali još više – kako je mogla pobediti veliku tursku silu koju su predvodile trojica paša.
On je dodao da se milost Božja izlila na junake upravo zbog njihove jednodušnosti, spremnosti na žrtvu i vere u slobodu:
– Nije bilo podele među njima kao što ih danas ima. To je bio jedan narod, jedan jezik, jedna vera, jedno isto opredeljenje – za slobodu, za otadžbinu.
Slava svetitelju, a ne datumu
U pravoslavnom duhu, mitropolit Joanikije ukazao je na duboku povezanost između slavne pobede i liturgijskog praznovanja svetitelja:
– Proslava Vučedolske bitke u našoj Crkvi i narodu se uvek vezivala za praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena. Zaista veličanstvena pobeda, ali tu nije odlučivala samo hrabrost, koja nije bila sporna, nego ponajviše Božja milost. Ta Božja milost se izlila na junake ne samo zbog njihove hrabrosti, nego i zbog njihove jednodušnosti, njihove spremnosti na žrtvu, njihove spremnosti da se bore za slobodu do smrti. Očigledno da se Božja milost izlila molitvama Svetoga sveštenomučenika Atinogena, i zato proslavu Vučedolske bitke uvek smo vezivali za sveca, a ne za datum.
Knjaz Nikola – vojskovođa i bogobojažljivi knez
Mitropolit Joanikije nije propustio da se seti i samog vođe pobede – knjaza Nikole Petrovića, ističući njegovu pobožnost i zahvalnost Bogu:
– Knjaz Nikola je sagradio Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću za pokoj duša svih junaka koji su izginuli na hercegovačkom ratištu. Knjaz Nikola sa svojom vojskom je oslobodio veliki deo Hercegovine i proširio Crnu Goru, ali je njegov dalji pohod za oslobođenje i ostatka Hercegovine od turskog ropstva zaustavila Austrougarska, pripretivši da će, ako nastavi dalje od Nevesinja, gde je bio stigao, osim sa turskom vojskom imati problem i sa austrougarskom vojskom.
U jednom od najsnažnijih trenutaka govora, mitropolit je preneo reči samog knjaza izgovorene nakon pobede:
– Kada je video da mu je Bog dao pobedu i kada je nagrnula turska vojska da beži put Bileće sa Vučjega dola, samo je zablagodario Bogu: Slava ti, Bože, i Sveti Vasilije Ostroški!
Cetinje – mesto radosti i zavetnog pamćenja
Mitropolit Joanikije istakao je da je upravo na Cetinju pobeda dočekana s najvećom radošću:
– Najviše radosti i slavlja zbog pobede crnogorske vojske na Vučjem dolu bilo je na Cetinju. Govorilo se da je pobeda na Vučjem dolu lek naših kosovskih rana. Svaka bitka, svaka pobeda i svako junaštvo naših predaka tumačili su se baš u svetlu kosovskog zaveta i kosovskog opredeljenja. To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo.
Kosovo kao ključ razumevanja svake borbe
Ove reči ukazuju da se kroz vekove, pa i danas, slobodarska borba ne odvaja od duhovnog identiteta naroda, niti se odseca od korena zavetnog pamćenja. Za mitropolita Joanikija, kosovski zavet ostaje stožer istorijskog i duhovnog tumačenja narodne borbe:
– To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo – poručio je još jednom snažno.
Liturgija i pomen u Cetinjskom manastiru nisu bili samo verski čin, već i snažno podsećanje na to koliko su vera, jedinstvo i zavet sa Bogom utkali put slobodi. Mitropolit Joanikije podsetio je sve prisutne – i ceo pravoslavni narod – da se veličina jedne pobede ne meri brojevima, već žrtvom, jednodušnošću i blagoslovom Svetitelja. Vučedolska bitka je tako i danas svetionik narodne snage, ali pre svega – svedočanstvo neugasive Božje milosti.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U selu Velika, 81 godinu nakon mučeničkog stradanja nevinih ljudi, dvojica vladika služili su liturgiju u znak sećanja, pokajanja i neugasle nade.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Prepodobni Gerasim, prema predanju, za vreme časnog posta nije jeo ništa osim što se pričešćivao.
Nakon velikih humanitarnih akcija, molitava i podrške vernika iz Bijeljine i regiona, protojerej Bogdan Stjepanović podvrgnut je kompleksnoj hirurškoj intervenciji.
