U Cetinjskom manastiru služena je sveta liturgija i pomen junacima Vučedolske bitke, uz snažne duhovne poruke mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija o značaju molitve, slobode, jedinstva i kosovskog zaveta.
Na praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena 29. jula 2025. mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je svetu liturgiju u Cetinjskom manastiru i tom prilikom odao pomen junacima Vučedolske bitke iz 1876. godine. Ovaj liturgijski čin bio je duboko prožet duhovnim sećanjem, narodnim dostojanstvom i snažnim porukama o jedinstvu, veri i žrtvi, koje i danas odjekuju sa istorijskog prostora Vučjeg dola.
Božja volja i jednodušnost naroda
Govoreći o veličanstvenoj pobedi crnogorsko-hercegovačke vojske nad daleko brojnijom turskom silom, mitropolit Joanikije istakao je da se ne može govoriti samo o ljudskoj hrabrosti, već pre svega o sili Božje milosti:
– Bog je dao čestitom knezu da izvojuje slavnu i veliku pobedu na Vučjem dolu. Prosto je neverovatno, kad uporedimo podatke ratnih rezultata s jedne i s druge strane, kako je mala crnogorsko-hercegovačka vojska, nedovoljno opremljena, nedovoljno obučena, mogla dočekati, ali još više – kako je mogla pobediti veliku tursku silu koju su predvodile trojica paša.
On je dodao da se milost Božja izlila na junake upravo zbog njihove jednodušnosti, spremnosti na žrtvu i vere u slobodu:
– Nije bilo podele među njima kao što ih danas ima. To je bio jedan narod, jedan jezik, jedna vera, jedno isto opredeljenje – za slobodu, za otadžbinu.
Slava svetitelju, a ne datumu
U pravoslavnom duhu, mitropolit Joanikije ukazao je na duboku povezanost između slavne pobede i liturgijskog praznovanja svetitelja:
– Proslava Vučedolske bitke u našoj Crkvi i narodu se uvek vezivala za praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena. Zaista veličanstvena pobeda, ali tu nije odlučivala samo hrabrost, koja nije bila sporna, nego ponajviše Božja milost. Ta Božja milost se izlila na junake ne samo zbog njihove hrabrosti, nego i zbog njihove jednodušnosti, njihove spremnosti na žrtvu, njihove spremnosti da se bore za slobodu do smrti. Očigledno da se Božja milost izlila molitvama Svetoga sveštenomučenika Atinogena, i zato proslavu Vučedolske bitke uvek smo vezivali za sveca, a ne za datum.
Knjaz Nikola – vojskovođa i bogobojažljivi knez
Mitropolit Joanikije nije propustio da se seti i samog vođe pobede – knjaza Nikole Petrovića, ističući njegovu pobožnost i zahvalnost Bogu:
– Knjaz Nikola je sagradio Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću za pokoj duša svih junaka koji su izginuli na hercegovačkom ratištu. Knjaz Nikola sa svojom vojskom je oslobodio veliki deo Hercegovine i proširio Crnu Goru, ali je njegov dalji pohod za oslobođenje i ostatka Hercegovine od turskog ropstva zaustavila Austrougarska, pripretivši da će, ako nastavi dalje od Nevesinja, gde je bio stigao, osim sa turskom vojskom imati problem i sa austrougarskom vojskom.
U jednom od najsnažnijih trenutaka govora, mitropolit je preneo reči samog knjaza izgovorene nakon pobede:
– Kada je video da mu je Bog dao pobedu i kada je nagrnula turska vojska da beži put Bileće sa Vučjega dola, samo je zablagodario Bogu: Slava ti, Bože, i Sveti Vasilije Ostroški!
Cetinje – mesto radosti i zavetnog pamćenja
Mitropolit Joanikije istakao je da je upravo na Cetinju pobeda dočekana s najvećom radošću:
– Najviše radosti i slavlja zbog pobede crnogorske vojske na Vučjem dolu bilo je na Cetinju. Govorilo se da je pobeda na Vučjem dolu lek naših kosovskih rana. Svaka bitka, svaka pobeda i svako junaštvo naših predaka tumačili su se baš u svetlu kosovskog zaveta i kosovskog opredeljenja. To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo.
Kosovo kao ključ razumevanja svake borbe
Ove reči ukazuju da se kroz vekove, pa i danas, slobodarska borba ne odvaja od duhovnog identiteta naroda, niti se odseca od korena zavetnog pamćenja. Za mitropolita Joanikija, kosovski zavet ostaje stožer istorijskog i duhovnog tumačenja narodne borbe:
– To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo – poručio je još jednom snažno.
Liturgija i pomen u Cetinjskom manastiru nisu bili samo verski čin, već i snažno podsećanje na to koliko su vera, jedinstvo i zavet sa Bogom utkali put slobodi. Mitropolit Joanikije podsetio je sve prisutne – i ceo pravoslavni narod – da se veličina jedne pobede ne meri brojevima, već žrtvom, jednodušnošću i blagoslovom Svetitelja. Vučedolska bitka je tako i danas svetionik narodne snage, ali pre svega – svedočanstvo neugasive Božje milosti.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U selu Velika, 81 godinu nakon mučeničkog stradanja nevinih ljudi, dvojica vladika služili su liturgiju u znak sećanja, pokajanja i neugasle nade.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Priča o prevari, Božijem promislu i neočekivanom susretu koji je promenio život mladog para.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Predsednik Belorusije poslao je američkom predsedniku dar snažne duhovne simbolike u trenutku kada Minsk otvoreno govori o želji za novim tonom u odnosima sa Vašingtonom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
