U Cetinjskom manastiru služena je sveta liturgija i pomen junacima Vučedolske bitke, uz snažne duhovne poruke mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija o značaju molitve, slobode, jedinstva i kosovskog zaveta.
Na praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena 29. jula 2025. mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je svetu liturgiju u Cetinjskom manastiru i tom prilikom odao pomen junacima Vučedolske bitke iz 1876. godine. Ovaj liturgijski čin bio je duboko prožet duhovnim sećanjem, narodnim dostojanstvom i snažnim porukama o jedinstvu, veri i žrtvi, koje i danas odjekuju sa istorijskog prostora Vučjeg dola.
Božja volja i jednodušnost naroda
Govoreći o veličanstvenoj pobedi crnogorsko-hercegovačke vojske nad daleko brojnijom turskom silom, mitropolit Joanikije istakao je da se ne može govoriti samo o ljudskoj hrabrosti, već pre svega o sili Božje milosti:
– Bog je dao čestitom knezu da izvojuje slavnu i veliku pobedu na Vučjem dolu. Prosto je neverovatno, kad uporedimo podatke ratnih rezultata s jedne i s druge strane, kako je mala crnogorsko-hercegovačka vojska, nedovoljno opremljena, nedovoljno obučena, mogla dočekati, ali još više – kako je mogla pobediti veliku tursku silu koju su predvodile trojica paša.
On je dodao da se milost Božja izlila na junake upravo zbog njihove jednodušnosti, spremnosti na žrtvu i vere u slobodu:
– Nije bilo podele među njima kao što ih danas ima. To je bio jedan narod, jedan jezik, jedna vera, jedno isto opredeljenje – za slobodu, za otadžbinu.
Slava svetitelju, a ne datumu
U pravoslavnom duhu, mitropolit Joanikije ukazao je na duboku povezanost između slavne pobede i liturgijskog praznovanja svetitelja:
– Proslava Vučedolske bitke u našoj Crkvi i narodu se uvek vezivala za praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena. Zaista veličanstvena pobeda, ali tu nije odlučivala samo hrabrost, koja nije bila sporna, nego ponajviše Božja milost. Ta Božja milost se izlila na junake ne samo zbog njihove hrabrosti, nego i zbog njihove jednodušnosti, njihove spremnosti na žrtvu, njihove spremnosti da se bore za slobodu do smrti. Očigledno da se Božja milost izlila molitvama Svetoga sveštenomučenika Atinogena, i zato proslavu Vučedolske bitke uvek smo vezivali za sveca, a ne za datum.
Knjaz Nikola – vojskovođa i bogobojažljivi knez
Mitropolit Joanikije nije propustio da se seti i samog vođe pobede – knjaza Nikole Petrovića, ističući njegovu pobožnost i zahvalnost Bogu:
– Knjaz Nikola je sagradio Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću za pokoj duša svih junaka koji su izginuli na hercegovačkom ratištu. Knjaz Nikola sa svojom vojskom je oslobodio veliki deo Hercegovine i proširio Crnu Goru, ali je njegov dalji pohod za oslobođenje i ostatka Hercegovine od turskog ropstva zaustavila Austrougarska, pripretivši da će, ako nastavi dalje od Nevesinja, gde je bio stigao, osim sa turskom vojskom imati problem i sa austrougarskom vojskom.
U jednom od najsnažnijih trenutaka govora, mitropolit je preneo reči samog knjaza izgovorene nakon pobede:
– Kada je video da mu je Bog dao pobedu i kada je nagrnula turska vojska da beži put Bileće sa Vučjega dola, samo je zablagodario Bogu: Slava ti, Bože, i Sveti Vasilije Ostroški!
Cetinje – mesto radosti i zavetnog pamćenja
Mitropolit Joanikije istakao je da je upravo na Cetinju pobeda dočekana s najvećom radošću:
– Najviše radosti i slavlja zbog pobede crnogorske vojske na Vučjem dolu bilo je na Cetinju. Govorilo se da je pobeda na Vučjem dolu lek naših kosovskih rana. Svaka bitka, svaka pobeda i svako junaštvo naših predaka tumačili su se baš u svetlu kosovskog zaveta i kosovskog opredeljenja. To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo.
Kosovo kao ključ razumevanja svake borbe
Ove reči ukazuju da se kroz vekove, pa i danas, slobodarska borba ne odvaja od duhovnog identiteta naroda, niti se odseca od korena zavetnog pamćenja. Za mitropolita Joanikija, kosovski zavet ostaje stožer istorijskog i duhovnog tumačenja narodne borbe:
– To je tako bilo i mi želimo da sačuvamo pamćenje i tradiciju. Nećemo da je brišemo – poručio je još jednom snažno.
Liturgija i pomen u Cetinjskom manastiru nisu bili samo verski čin, već i snažno podsećanje na to koliko su vera, jedinstvo i zavet sa Bogom utkali put slobodi. Mitropolit Joanikije podsetio je sve prisutne – i ceo pravoslavni narod – da se veličina jedne pobede ne meri brojevima, već žrtvom, jednodušnošću i blagoslovom Svetitelja. Vučedolska bitka je tako i danas svetionik narodne snage, ali pre svega – svedočanstvo neugasive Božje milosti.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U selu Velika, 81 godinu nakon mučeničkog stradanja nevinih ljudi, dvojica vladika služili su liturgiju u znak sećanja, pokajanja i neugasle nade.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
Rabini i jevrejski naučnici iz SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, EU-a i Izraela potpisali su otvoreno pismo tvrdeći da se "jevrejski narod suočava s ozbiljnom moralnom krizom".
Sveti Emilijan je bio jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
Vernici su se na Božić sabrali u Cetinjskom manastiru da u molitvi pronađu utehu i snagu, dok su zajedno sa episkopom dioklijskim proslavili Rođenje Hristovo.
Mitropolit Isaija sa grupom poklonika sa Kipra ovih dana se nalazi na pokloničkom putovanju po srpskim svetinjama.
U selu Velika, 81 godinu nakon mučeničkog stradanja nevinih ljudi, dvojica vladika služili su liturgiju u znak sećanja, pokajanja i neugasle nade.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
Svečanost i molitva zaključeni su sledećim rečima episkopa vojnog Dositeja.
Rabini i jevrejski naučnici iz SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, EU-a i Izraela potpisali su otvoreno pismo tvrdeći da se "jevrejski narod suočava s ozbiljnom moralnom krizom".
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
