U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
Pod svetlošću Hristovog lica i u senkama ljudske slabosti otkriva se drhtaj duše između straha i istine. U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović nas kroz kolebljivost Pilata podseća kako se i u srcima onih koji veruju može razbukta tama, kada telesni strah nadvlada duhovnu snagu. Njegove reči otvaraju pogled na unutrašnju borbu čoveka - između svetlosti Božje zapovesti i privlačnosti prolaznog, pokazujući koliko je lako izgubiti korak sa Hristom kad se duša odvaja od svetlosti.
Od tada gledaše Pilat da ga pusti… Tada im ga predade (Pilat) da se razapne. (Jov. 19, 12, 16)
Odtkud ova protivrečnost u Pilatu? Odtkud ovo dvojstvo volje u jednom istom čoveku? Dok je stajao pod svetlošću lica Hristova, Pilat je od sveg srca hteo da pusti Pravednika. No kad ga je obuzela tama jevrejska, on se saglasio sa delima tame. To je seme palo u trnje. Dok je Hristovo lice svetlelo nad semenom, seme je niklo; ali čim je seme ostalo bez te svetlosti, tama od trnja ugušila ga.
Dok je Gospod Isus gospodarski govorio Pilatu o Caru nebesnom, rekavši mu: „Ti ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dato odozgo.“ Pilat se osećao kao pobeđen strahom od Boga. No kad je gomila jevrejska viknula Pilatu: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru,“ Pilat je bio potpuno pobeđen strahom od cara zemaljskog. I strah za telo nadvladao je strah za dušu, kao što se i dan-danas ponekad dešava.
Pilat je bio učenik svetske mudrosti. A svetska mudrost ne daje snage nego uleva strah. Svetska mudrost ne podržava dušu nego telo. Svetska mudrost ne uleva strah za dušu nego strah za telo i za sve ono što je telesno.
Evo u Pilatu jednog jasnog i žalosnog primera kakve ljude vaspitava svetska mudrost mimo Boga i nasuprot Hrista. No Pilatova slabokarakterna i kolebljiva duša nije slika samo neznabožaca nego i neutvrđenih hrišćana. Poneki hrišćani posvednevno, i neosetno, a često i nesvesno, hteli bi čas da oslobode Hrista od mračnog i zločinačkog instinkta jevrejskog u sebi, a čas opet da Ga puste tome instinktu na raspeće. To biva uvek onda kada jedan hrišćanin pogazi neku zapovest Hristovu radi ispunjenja neke svoje telesne želje. Čas svetlost te zapovesti osvetli srce kolebljivog hrišćanina, čas opet tama telesna toliko navali na njega da se on potpuno predaje njoj.
Gospode dugotrpeljivi, ne ukloni svetlost lica Tvoga od nas ni za jedan tren oka, da nas tama ne savlada. Da ostanemo deca svetlosti do kraja, Gospode, pomozi nam. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
U besedi za sredu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako iskrena milostinja čisti čoveka i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Gerasima Jordanskog po starom i Svetog Aleksija, Čoveka Božjeg po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Patrika, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Prepodobni Gerasim, prema predanju, za vreme časnog posta nije jeo ništa osim što se pričešćivao.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Tumačeći završnu poruku iz Jevanđelja po Luki, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o jednostavnom, ali presudnom koraku koji otvara vrata Božje milosti i vodi čoveka od pada ka oproštaju, radosti i večnom životu.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Na Krstopoklonu nedelju vikarni episkop novobrdski služio je svetu liturgiju u manastiru Rakovici, a poseban trenutak bogosluženja bilo je rukopoloženje.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
