U Jevanđelju, apostol Pavle priznaje da ga istovremeno vuče nebo i ljudi oko njega. Želja da bude s Hristom u nebu ne umanjuje njegovu posvećenost bližnjima; naprotiv, ljubav prema ljudima drži ga na zemlji, među njima.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović kroz reči apostola Pavla pokazuje kako služenje i briga za druge čine srce hrišćanskog života – i kako se nebesko i zemaljsko blago prepliću u jednom istinskom smislu ljubavi.
Beseda o ljubavi k bližnjim
"Ali ostati u Tijelu potrebnije je vas radi." (Filib. 1, 24)
Ozaren ljubavlju Hristovom, apostol Pavle priznaje u poslanici Filibljanima da je za njega smrt dobitak, pošto je njegov život Hristos. Ljubav njegova prema Hristu vuče ga u smrt, da bi što pre stao uz Hrista, a ljubav prema vernim ljudima opet goni ga da još ostane u telu.
Pa ipak, to nisu dve ljubavi koje rastržu apostola i vuku ga na dve strane, nego jedna ista, koja otvara pred njim dve riznice blaga: jedna riznica je blaženi svet na nebu, a druga - duše verujućih na zemlji. Ono nebesno blago uveličava se ovim blagom sa zemlje; ova riznica preliva se u onu. Da ide na nebo - na to vuče apostola ljubav i nagrada; da ostane na zemlji - na to ga vuče ljubav i dužnost.
Pa kad jedan smrtan čovek, braćo moja, nalazi da je potrebnije biti u telu iz ljubavi prema braći svojoj, kakvo je onda čudo da je besmrtni Bog uvideo pre apostola da je potrebnije biti u carstvu duhovnom.
Ova ispovest Pavlova pred Filibljanima - ne objašnjava li nam ona sasvim jasno pobude Vaploćenja Sina Božjega? Tamo, na nebesima, je pravo Hristovo carstvo i pravi Hristov život, bez primese greha i smrti. Ali ljubav Sina Božjega prema ljudima našla je da je potrebnije biti u telu, na zemlji, među ljudima.
Vaistinu, moramo biti blagodarni apostolu Pavlu, što nam je, objašnjavajući sebe, objasnio tajnu Hristova dolaska i prebivanja u telu.
Gospode, divan si u svetim Svojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu druge sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava paradoks vere: ono zbog čega se vernik izvrgava podsmehu pred ljudima može biti upravo ono što ga približava večnosti i sudu nebeskom.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
