Kroz životne nedaće čovek dolazi u priliku da se istinski osloni na Boga, da prepozna svoje slabosti, ali i da razvije unutrašnju snagu.
U pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji iskušenja zauzimaju važno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nisu posmatrana kao puka nesreća ili kazna, već kao neizbežni deo hoda ka spasenju.
Kroz njih se, veruje se, duša čisti, vera jača i čovek postaje sposobniji za istinsku ljubav, strpljenje i smirenje.
Pravoslavno učenje nas podseća da nijedan vernik nije pošteđen teškoća. Naprotiv, kroz životne nedaće čovek dolazi u priliku da se istinski osloni na Boga, da prepozna svoje slabosti, ali i da razvije unutrašnju snagu. Iskušenja se doživljavaju kao prilike — nevoljne i često bolne, ali dragocene — da se potvrdi vera ne rečima, već životom.
U molitvama svetih otaca često nalazimo zahvale Bogu za patnje, jer su kroz njih zadobili dublje razumevanje života i duhovne istine. Iskušenja, dakle, nisu samo izazovi koje treba preživeti, već duhovne škole kroz koje se prolazi da bi se postalo sličniji Hristu — u trpljenju, milosrđu i veri.
Važnost iskušenja ne ogleda se samo u ličnom rastu. Ona imaju i zajednički, crkveni karakter. Kada jedno telo trpi, cela zajednica saoseća; kada jedno srce strada, molitve mnogih ga uznose. Time se učvršćuje zajednica i otkriva prava snaga hrišćanske ljubavi.
U vremenu koje sve češće teži brzom rešenju i instant utehi, pravoslavlje nas vraća temeljnim istinama: da je put ka svetlosti neretko posut senkama, da bez krsta nema vaskrsenja i da je u trpljenju često skrivena najveća snaga. Iskušenja su deo puta — ne kazna, već poziv.
Na to je ukazivao i starac Jefrem Arizonski:
"Ne tugujte, sve će proči. Tako je postavljen put onih koji će biti spaseni. Kroz patnje i nedaće."
Bez datuma i senzacionalizma, ali s rečima koje odzvanjaju kroz vekove – šta nam svetitelji poručuju o ratu, padu Crkve i iskušenjima koja dolaze
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Hrišćanstvo naglašava da Bog nikada ne greši u onome što dopušta da se dogodi čoveku.
Kada nas svet pritisne, a mi ne uzvratimo mržnjom nego sačuvamo mir, tada stojimo na čvrstom tlu.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
U jednom od videa objasnio je zašto sveštenik na početku i na kraju mise ljubi oltar, dodajući da taj gest ima duboko značenje.
Na Petrovdan, hiljade vernika sa mitropolitima Metodijem i Atanasijem koračali su ulicama Bijelog Polja, noseći mošti, ikone i uznoseći molitve za spas naroda, dok je mitropolit Metodije poslao snažnu poruku da Crkvu ne mogu zaustaviti ni barikade ni sile ovog sveta.
Međutim, do trenutka kada je upisao fakultet, izgubio je veru. Postao je agnostik - odbacivao je crkveno učenje i čak nije bio siguran ni da li Bog postoji.
Kroz životne nedaće čovek dolazi u priliku da se istinski osloni na Boga, da prepozna svoje slabosti, ali i da razvije unutrašnju snagu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Osme srede po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da na putu ka duhovnom savršenstvu hrišćanin mora proći kroz spoljašnja iskušenja.
Treće srede posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas u svojoj knjizi uči kako da prihvatimo i prevaziđemo životne teškoće, ističući da samo kroz veru, pokajanje, zahvalnost i molitvu možemo pronaći spasenje i smirenje duše u svakodnevnim iskušenjima.
Prvi put u istoriji, muslimani više nisu većina u Albaniji. Dok raste broj ateista i neopredeljenih, pravoslavna Crkva beleži snažan povratak i ulazi u novu epohu duhovne obnove.
Postoje uvrede koje bole godinama, rane koje ne zaceljuju preko noći.
Veliki duhovnik 20. veka, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva nevidljivu silu koja utišava bes, razara bezumlje i rasteruje tamu – i kako je to oružje dostupno svakome od nas, ako se koristi u ime Hrista.
Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Međutim, do trenutka kada je upisao fakultet, izgubio je veru. Postao je agnostik - odbacivao je crkveno učenje i čak nije bio siguran ni da li Bog postoji.
Dok su druga deca maštala o lutkama, Mihaela Đurović je pisala stihove svetiteljki – njena molitva pretvorena je u spot koji su vernici dočekali u suzama i tišini poštovanja
Uvođenjem ovakve svakodnevne rutine, svakodnevna briga može postati izvor duhovne snage.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Postoje uvrede koje bole godinama, rane koje ne zaceljuju preko noći.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Donosimo recept iz zaboravljene knjige „Kosovske kuhinje“ za mirisni pilav od jagnjetine i suvog grožđa, koji spaja ukus detinjstva, domovine i tihe molitve uz ognjište.
