Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
U pravoslavnoj duhovnosti trpljenje zauzima posebno mesto i smatra se jednom od najuzvišenijih hrišćanskih vrlina.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka. Ne shvata se kao pasivno podnošenje teškoća, već kao aktivno, svesno i smireno suočavanje sa životnim izazovima, utemeljeno na veri da Bog deluje i onda kada čoveku izgleda da je sve izmaklo kontroli.
Pravoslavno poimanje trpljenja povezuje se sa Hristovim stradanjem, ali i sa svakodnevnim borbama koje vernik nosi u svom srcu. Trpeći, čovek ne pobeđuje samo okolnosti, već pre svega samoga sebe – svoje slabosti, strasti, nestrpljenje, unutrašnji nemir.
U savremenom svetu, u kojem je sve ubrzano, gde se traže brza rešenja i trenutna zadovoljstva, trpljenje se često doživljava kao nepotrebno opterećenje. Međutim, u duhovnoj tradiciji ono je uslov izgradnje čvrstine duha i istinske slobode.
Trpljenje, kako uči crkveno predanje, ne slabi čoveka, već ga čini otpornijim i zrelijim. Ono donosi smirenje, jer otkriva da život nije samo niz prolaznih briga i dužnosti, već put na kojem se čovek uči poverenju u Boga.
To je istako i otac Benedikt za TV Hram govoreći koliko je trpljenje bitno za sve nas, pogotovo u današnje vreme, kada se često susrećemo sa teškim iskušenjima.
- Ono što je napotrebnije danas je trpljenje. Trpljenje je velika vrlina. Trpljenje je kažu spasenje. Neće ljudi i ne vole da trpe, a ne znaju da kroz to jačamo duh, da time pobeđujemo sve slabosti i strasti, a onda se osećamo i sigurnijim, zaštićenijim... Jeste teško, čovek je danas rasejan, na mnogo strana su obaveze, trči se, razni su tu problemi, tačno je da ne možeš da se sastaviš sa sobom. Međutim, jedini pravi način da se to sve savlada jeste da se fokusiramo na Boga i na molitvu i da tu tražimo pomoć i rešenje. Tu je način da sve stignemo i postignemo.
Kaže da ako mislimo da ćemo sami, zahvaljujući svojim umovanjem sve ovo prevazići, samo ćemo pasti i razočarati se.
- Budimo jednostavni, živimo i dišimo s Gospodom i onda ćemo shvatiti da smo u sigurnom okruženju.
Svet u kojem živimo je odraz našeg srca. Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi. U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme. Patnja, koliko god teška bila, nije kraj, već prolaz ka nečemu višem.
Shutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 21.11.2025
OVIM ČOVEK SEBE NAJVIŠE UBIJA, A TO JE JEDINO ŠTO MOŽE DA MENJA: Otac Gervasije o najvećem paradoksu savremenih ljudi
Duhovna riznica
14:00 | 27.11.2025
OVAKO SE STIČE MIR U SRCU! Shijeromonah Mihail kaže da je suština u dve stvari, a jedna se tiče okoline!
Duhovna riznica
20:22 | 03.12.2025
ŠTA ČINI, A ŠTA BI TREBALO DA URADI ČOVEK KOME SE RASPADAJU I ŽIVOT, I DOM, I PORODICA: Starac Emilijan o zamci u kojoj se od jednog problema napravi 10 još težih
Duhovna riznica
14:00 | 05.12.2025
KAD DOĐU PATNJE I TUGE, UVEK NA UMU IMAJTE OVO! Strac Jefrem Arizonski kaže da tako nikada nećete upasti u očajanje!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Mnogi vernici mogu da posvedoče da su tek nakon određenog vremena razumeli zašto ih je Gospod poveo baš određenim putem.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
