Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Danas, više nego ikada ranije, ljudi tragaju za mirom u srcu i duši. Užurbani ritam života, nerealna očekivanja i stalni pritisci spolja, stvaraju unutrašnji zamor koji mnogi ne umeju ni da prepoznaju, a kamoli da se od njega zaštite.
Svako, na svoj način, pokušava da pronađe trenutak tišine i stabilnosti: neki u prirodi, neki u samoći, drugi u druženjima, razgovorima, radu ili hobijima. Ipak, uprkos svim pokušajima, izgleda da je istinski mir postao retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
U pravoslavlju se mir ne posmatra kao prolazni osećaj prijatnosti, već kao duboko stanje čovekove duše — stanje koje dolazi iznutra, a ne spolja. Crkveni oci uče da se mir ne gradi putem spoljašnjih okolnosti, već kroz unutrašnje preobraženje, smirenje i ozbiljan rad na sebi.
Mir je, prema njihovim rečima, plod duhovnog života, a duhovni život počinje onda kada čovek nauči da ćuti, da posmatra sebe i da se ne rasipa u bespotrebnim rečima i odnosima.
Posebno se ističe i potreba za oprezom u odnosima. Ne može svako da nosi tuđu dubinu, niti svako ume da razume ono najvrednije što čovek nosi u sebi. Zato se savetuje da se reči štede, da se biraju sagovornici, da se ne otvara srce olako, jer jednom izgubljeni mir teško se vraća.
O tome svedoči i duboka misao Shijeromonaha Mihaila Pitkeviča, koja sažima celokupno iskustvo pravoslavne duhovnosti i koja može da posluži kao putokaz svima koji traže ono najdragocenije, a to je mir u srcu i duši:
"Beži od svih, ali voli sve, ne mešaj se u tuđa posla, i ne sudi nikome. Tada će biti mir u srcu. A ako se povedeš sa mnogima, sve će izneti što si uspeo da sakupiš u sebi. Poznanstva i razgovori pustoše i rasejavaju. Treba da postoji neko kome možeš da se poveriš i deliš, bez toga je veoma teško i mučno. Ponekad je i to neophodno. Ali treba birati veoma pažljivo, treba biti siguran u čoveka. Mnogi neće razumeti ono što je za tebe vrednost... Više ćuti, uči se ćutanju..."
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Svet u kojem živimo je odraz našeg srca.
U besedi za sredu Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ćutanje nije puko odsustvo reči, već prostor u kojem se oblikuje trezvenost i sposobnost rasuđivanja.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
U besedi za sredu Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
