Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
U pravoslavlju je ispovest jedna od najvažnijih tajni duhovnog života. Mnogi vernici poznaju klasičnu ispovest, ali malo njih zna da u crkvenoj praksi postoji i njen dublji oblik - "životna ispovest".
Sveštenik Dejan Krstić objašnjava da životna ispovest predstavlja "dublju, sveobuhvatniju ispovest u kojoj čovek pred Bogom i duhovnikom otkriva tok svoga života, svoje navike, padove i rane koje su se godinama akumulirale".
Prema njegovim rečima, ona "ne predstavlja poseban čin različit od uobičajene ispovesti, nego njen produbljeni oblik, u kome vernik pokušava da sagleda korene greha, unutrašnje motive, promašaje i načine života koji su ga udaljavali od Boga“.
Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
Printscreen/SPC
Otac Dejan Krstić
- Obično se vrši na početku duhovnog života, ili kada čovek ozbiljnije ulazi u duhovni život, kada želi da ostavi iza sebe teško ili besputno razdoblje, ili kada započinje novi duhovni put sa određenim ispovednikom - navodi otac Dejan.
Cilj nije priča o sopstvenoj biografiji, već dubinsko suočavanje sa sobom.
- Cilj je ne da se ispriča biografija, već da se savest rasvetli, da čovek prepozna dublje tokove koji ga vode u greh, da se isceli unutrašnji čovek i da se obnovi kao ličnost pred Bogom.
Životna ispovest, kako kaže, predstavlja trenutak hrabrosti:
Shutterstock/KoldunovaAnna
Osim klasične, u pravoslavlju postoji i životna ispovest
- Trenutak u kojem čovek sabira hrabrost da stane pred svoju prošlost, ali i pred milost Božiju koja ga poziva na novi početak.
Na kraju, otac Dejan poručuje da je važno izabrati sveštenika koji razume značaj ovakve ispovesti:
- Svaki čovek koji je zainteresovan za ovakvu sveobuhvatnu ispovest treba da potraži sveštenika koji razume ovu tajnu i shvata njenu važnost, kako bi ispovest bila zaista duhovno isceljujuća i plodotvorna.
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
