Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
U pravoslavlju je ispovest jedna od najvažnijih tajni duhovnog života. Mnogi vernici poznaju klasičnu ispovest, ali malo njih zna da u crkvenoj praksi postoji i njen dublji oblik - "životna ispovest".
Sveštenik Dejan Krstić objašnjava da životna ispovest predstavlja "dublju, sveobuhvatniju ispovest u kojoj čovek pred Bogom i duhovnikom otkriva tok svoga života, svoje navike, padove i rane koje su se godinama akumulirale".
Prema njegovim rečima, ona "ne predstavlja poseban čin različit od uobičajene ispovesti, nego njen produbljeni oblik, u kome vernik pokušava da sagleda korene greha, unutrašnje motive, promašaje i načine života koji su ga udaljavali od Boga“.
Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
Printscreen/SPC
Otac Dejan Krstić
- Obično se vrši na početku duhovnog života, ili kada čovek ozbiljnije ulazi u duhovni život, kada želi da ostavi iza sebe teško ili besputno razdoblje, ili kada započinje novi duhovni put sa određenim ispovednikom - navodi otac Dejan.
Cilj nije priča o sopstvenoj biografiji, već dubinsko suočavanje sa sobom.
- Cilj je ne da se ispriča biografija, već da se savest rasvetli, da čovek prepozna dublje tokove koji ga vode u greh, da se isceli unutrašnji čovek i da se obnovi kao ličnost pred Bogom.
Životna ispovest, kako kaže, predstavlja trenutak hrabrosti:
Shutterstock/KoldunovaAnna
Osim klasične, u pravoslavlju postoji i životna ispovest
- Trenutak u kojem čovek sabira hrabrost da stane pred svoju prošlost, ali i pred milost Božiju koja ga poziva na novi početak.
Na kraju, otac Dejan poručuje da je važno izabrati sveštenika koji razume značaj ovakve ispovesti:
- Svaki čovek koji je zainteresovan za ovakvu sveobuhvatnu ispovest treba da potraži sveštenika koji razume ovu tajnu i shvata njenu važnost, kako bi ispovest bila zaista duhovno isceljujuća i plodotvorna.
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
