"NA PRVOJ ISPOVESTI ZAMALO SE NISAM POTUKAO SA SVEŠTENIKOM": Svedočanstvo bivšeg pankera oca Maksima kako je posle ovog incidenta i sam postao sveštenik
Schutterstock/Odeljenje za informacionu politiku i odnose sa javnošću
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
Svedočanstvo protojereja Maksima Burdina, starešine hrama Svetog Nikolaja Čudotvorca pri Kaspijskom institutu za pomorski i rečni transport u Astrahanu, Rusija, govori o neobičnom i duboko ličnom putu ka veri. Od odrastanja u okruženju punom sujeverja i druženja sa pankerima, preko slučajnog susreta s monasima, do rukopoloženja - njegovo iskustvo pokazuje da Božiji poziv često dolazi neočekivano.
Prvi susret sa pravoslavljem
Maksim Burdin je odrastao u Astrahanu. Roditelji su ga krstili dok je još bio dete, ali se kod kuće o veri retko govorilo. Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kako sam svedoči, „nije bilo lako razumeti u šta treba verovati“. Tada su u narodu cvetala razna sujeverja.
— Sećam se kako je bila popularna figura, mali drveni "debeljuškasti" čovek sa azijskim crtama lica. Govorilo se da, ako mu protrljate stomačić, ispuniće vam se želja - priseća se otac Maksim.
Sa pravoslavljem se prvi put susreo 1998. godine, kada je posetio Trojičko-Sergijevoj lavri. Tada mu je jedan monah prišao, upitao ga za ime i poklonio mu ikonicu prepodobnog Maksima Grka. - Tu ikonicu, veličine bankovne kartice, i danas čuvam. Taj trenutak nije izazvao nagli preokret, ali sam tada prvi put jasno osetio da mi je pravoslavlje blisko. Posle osam godina vratio sam se u Lavru - da bih upisao bogosloviju.
Panker koji je tražio put
Pre toga je prošao kroz mnoga iskušenja mladosti, uključujući i loše društvo - družio se s pankerima.
- Oni su umeli da postavljaju oštra životna pitanja, ali nisu znali da na njih odgovore. Neki od njih, nažalost, nisu preživeli ta lutanja - kaže otac Maksim.
Kada ga je jedan od njih lažno optužio za krađu, otac mu je otvoreno rekao: "Vreme je da odlučiš - da li je to društvo u kojem želiš da ostaneš?"
Nakon toga je prihvatio ponudu da radi u građevinskoj firmi. Već je imao iskustva, jer je ranije pomagao na gradilištu iranskog konzulata, gde je, kako kaže, "uvek bilo dobro plaćeno i gde je naučio da ceni svoj rad". Bilo mu je tek 15 godina.
Odeljenje za informacionu politiku i odnose sa javnošću
Protojerej Maksim Burdin
Tada ga je put doveo u muški manastir Svetog Jovana Preteče u Astrahanu, gde je jedna građevinska firma radila na obnovi objekata.
- Tu sam prvi put ozbiljno ušao u dodir s hrišćanskom kulturom. Video sam život monaha, razgovarao s nekima od njih. Jednom prilikom sam, ne znajući, ušao u oltar da ostavim kandilo koje je smetalo postavljanju skela. A monahinja koja je tada čistila rekla mi je: "Sad moraš ovde i da ostaneš." Nisam tada ni slutio da će te reči biti proročke.
Ispovest i neočekivani obrt
Građevinski radovi u manastiru bili su njegov prvi korak ka veri. Pravo crkveno uzrastanje dogodilo se u Uspenskom saboru u Astrahanu. Jedan njegov drug morao je na neko vreme da se skloni od neprijatne situacije, i utočište je našao u crkvi. Maksim je dolazio da ga obiđe, a tamo je upoznao vernike i sveštenike s kojima je odmah poželeo da se zbliži.
- Iako su bili mnogo stariji od mene, druženje s njima bilo je mnogo prijatnije nego s pankovima. Počeo sam da dolazim na bogosluženja i vrlo brzo sam ih zavoleo. Te večernje službe usred radne nedelje bile su za mene pravo otkriće - priseća se otac Maksim, prenosi portal foma.ru..
Kada je konačno odlučio da pristupi svetoj tajni ispovesti, dogodilo se nešto neočekivano:
- Zamalo da se potučem sa sveštenikom! Danas smo veliki prijatelji i s osmehom pamtimo taj susret, ali tada smo se zaista zamalo sukobili. Svešteniku se nije dopalo što sam imao zasukane rukave, a ja nisam razumeo zašto je to problem. Hvala Bogu, sve se završilo mirno i bez gorčine.
Put ka sveštenstvu
Prelomni trenutak za Maksima bio je Veliki post 2006. godine. Već je studirao na univerzitetu i pomagao u oltaru.
- Od početka posta nisam propustio nijednu službu. Preskakao sam sve što sam mogao da preskočim - nigde mi se nije išlo osim u hram. A posle Vaskrsa sam jasno shvatio: želim zauvek da ostanem u Crkvi.
Te godine je upisao Moskovsku duhovnu akademiju i bogosloviju - i, kako kaže, „delimično da proveri svoje zvanje“. Potvrda nije izostala.
- Zahvalan sam Bogu na učiteljima, na budućoj supruzi i prijateljima koje sam stekao među bogoslovima. Posle četiri godine, pozvali su me nazad u Astrahan jer je gradu očajnički nedostajalo sveštenika. Dana 28. juna 2010. godine bio sam rukopoložen. Petu godinu sam završio vanredno, a dugo potom služio u Uspenskom saboru.
"Nikada nisam zažalio"
Danas je Maksim Burdin starešina hrama Svetog Nikolaja Čudotvorca pri Kaspijskom institutu za pomorski i rečni transport. Često razgovara sa studentima i pomorcima koji ga pitaju zašto je postao sveštenik.
- Moj najvažniji odgovor je: postao sam hrišćanin. Svešteničku službu doživljavam kao jedan od načina da služim Bogu - i radom i rečju. To je kao kada diplomac pomorskog fakulteta odluči da postane mornar: on zna svoj poziv, ali u moru ima mnogo različitih službi - neko postane inženjer, neko pilot, a neko kapetan. Tako sam i ja izabrao sveštenstvo. Od trenutka kada su me pozvali da služim u Astrahanu, nijednom nisam zažalio zbog te odluke. Bilo je trenutaka velike iscrpljenosti, ali kajanja nikada. I nadam se, uz Božiju pomoć - nikada ga neće biti.
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve primio je mitropolita losanđeloskog Serapiona Koptske pravoslavne crkve, istakavši značaj zajedničkih molitava, razmena mladih i teoloških susreta, dok su dve Crkve razgovarale i o situaciji u Ukrajini.
Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Prokopija Dekapolita po starom i Prepodobnog Teofana Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Pape Inćentija I, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
