Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
Ruska politička stranka "Pravoslavna Rusija" pokrenula je inicijativu za zabranu proslava Noći veštica, označujući ovaj praznik kao "zapadnu kulturnu invaziju" koja je u suprotnosti sa duhovnim i moralnim vrednostima Rusije. Ova inicijativa dolazi u kontekstu šireg trenda u Rusiji, gde vlasti nastoje da smanje uticaj zapadnih kulturnih praksi i promovišu tradicionalne ruske vrednosti.
Lider stranke "Pravoslavna Rusija", Mihail Ivanov, pozvao je da se Noć veštica zakonski izjednači sa satanskom propagandom kako bi se sprečilo njeno slavlje u Rusiji. On je u razgovoru za ruske medije ocenio da ovaj praznik podriva tradicionalne ruske vrednosti i ima štetan uticaj na mlađe generacije.
– Ovaj zapadni praznik, stran našoj kulturi i duhovnim temeljima, aktivno se nameće našem društvu, posebno deci – rekao je Ivanov.
Ova inicijativa nije prvi pokušaj da se ograniči proslava Noći veštica u Rusiji. Prošle godine, vlasti u ruskoj republici Sakha (Jakutija) zabranile su proslave Noći veštica u školama i zamenile ih aktivnostima koje "jačaju duhovne i moralne vrednosti, razvijaju patriotizam i čuvaju istorijsko nasleđe".
Ruska pravoslavna crkva i njeni zvaničnici često izražavaju zabrinutost zbog proslava Noći veštica, posebno kada se one održavaju u kontekstu verskih i obrazovnih institucija. Iako ne postoji zvaničan crkveni akt koji zabranjuje ovaj praznik, stavovi crkvenih lidera i teologa ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog njegovih paganskih korena i potencijalnog uticaja na duhovni život vernika.
Ruska zagrančna crkva ističe da Noć veštica potiče iz paganskih običaja i da je u suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima. Oni naglašavaju da slavlje ovog praznika može podrivati temelje crkve, koja je zasnovana na krvi mučenika koji su odbili bilo kakvo učešće u idolopoklonstvu.
Takođe, u pravoslavnim zajednicama u Istočnoj Evropi postoji opšte mišljenje da je Noć veštica praznik sa anti-hrišćanskim temama i da bi trebalo da se izbegava.
Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.
Patrijarh Kiril blagoslovio novi bogoslužbeni čin i zaštitnu ikonu fondacije "Krug dobrote", dok roditelji dobijaju duhovnu podršku kakvu dugo čekaju.
Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
Pokajanje nije ograničeno samo na čin ispovesti, već uključuje celokupan trud ka obnovi zajedništva sa Bogom.
Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake.
Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
U trci za što više, mnogi ni ne primete kada im novac prestane da bude sredstvo, a postane – gospodar.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve primio je mitropolita losanđeloskog Serapiona Koptske pravoslavne crkve, istakavši značaj zajedničkih molitava, razmena mladih i teoloških susreta, dok su dve Crkve razgovarale i o situaciji u Ukrajini.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Pokajanje nije ograničeno samo na čin ispovesti, već uključuje celokupan trud ka obnovi zajedništva sa Bogom.
U trci za što više, mnogi ni ne primete kada im novac prestane da bude sredstvo, a postane – gospodar.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Sura Ez-Zumer (39:53–59) i dnevni izbor iz knjige "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" za 12. oktobar podsećaju da je duhovna obnova moguća u svakom trenutku, dok je pravovremena predaja Alahu ključ spasa.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
