Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
U životu mnogih pravoslavnih vernika postoji dilema koja se često tiho postavlja, ali retko javno izgovara: Koliko dana pre i posle pričešća supružnici treba da se uzdržavaju od bračnih odnosa? Ova tema dotiče ne samo telesni, već i duboko duhovni život hrišćanskog braka, jer Svetoj Tajni Pričešća pristupa se sa strahopoštovanjem i čistotom srca i tela.
U potrazi za jasnim odgovorom, mnogi sveštenici i duhovnici upućuju vernike na pouke svetitelja. Jedan od njih je i Sveti Kozma Etolski, veliki prorok i učitelj pravoslavlja.
Uzdržanje pre Svetog Pričešća
Sveti Kozma Etolski kaže:
— „Vi, bračni, kada želite da se pričestite, treba da se uzdržavate, da budete u celomudrenoj uzdržanosti tri dana pre Svetog Pričešća.“
To znači da, ukoliko supružnici žele da pristupe Svetoj Čaši u nedelju, telesnih odnosa ne treba da bude u četvrtak, petak i subotu. Kako su sreda i petak ionako dani posta, uzdržanje u praksi počinje već od utorka.
Do utorka je, kako uči Sveti Kozma, bračni dodir dozvoljen, a potom sledi uzdržanje i molitvena priprema za susret sa Hristom kroz Svetu Tajnu Pričešća.
Foto: freepik,SPC,Wikipedia
Sveti Kozma Etolski kaže da bi supružnici trebalo da se uzdržavaju od bračnih odnosa tri dana pre i tri dana posle Svetog Pričešća
Uzdržanje posle Svetog Pričešća
Dilema se često javlja i u vezi sa danima nakon Pričešća. Sveti Kozma i ovde daje jasan odgovor:
— I posle pričešća bračni par treba da se uzdržava tri dana, to jest: u ponedeljak, utorak i sredu. Tek u četvrtak može ponovo doći do bračnog dodira, pod uslovom da neće ponovo pristupiti Svetoj Tajni.
Međutim, u svojoj pastirskoj brizi, Svetitelj dodaje i ovo:
— Ako jedan od supružnika ima teškoću da se uzdržava, neka makar jedan dan zadrži uzdržanje — dakle, ponedeljak.
Drugim rečima, ideal je trodnevno uzdržanje pre i posle Pričešća, ali Crkva pokazuje razumevanje za ljudsku slabost, pod uslovom da postoji iskrena pobožnost i trud.
Učenje Svetog Kozme Etolskog jasno pokazuje da telesna bliskost u braku nije greh — naprotiv, ona je dar od Boga. Ali kada supružnici žele da se pričeste, taj dar privremeno polažu pred Gospoda kroz uzdržanje i molitvu, kao čin poštovanja i pripreme srca za Svetinju nad svetinjama.
Sveti Kozma poručuje:
— Tri dana pre Svetog Pričešća — uzdržanje. Tri dana posle Svetog Pričešća — uzdržanje. A ako se ne može tri dana, onda makar jedan dan.
Uzdržanje kao duhovna priprema
Uzdržanje nije kazna, već duhovna priprema — vreme u kojem supružnici zajedno ulaze u dublju zajednicu sa Bogom. Kroz ovakvu pripremu, Svetoj Tajni pristupaju ne samo kao pojedinci, već kao jedno telo u Hristu.
„Blago onima koji čista srca pristupaju Gospodu, jer će Boga videti.“ (up. Mt. 5, 8)
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
