Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
U životu mnogih pravoslavnih vernika postoji dilema koja se često tiho postavlja, ali retko javno izgovara: Koliko dana pre i posle pričešća supružnici treba da se uzdržavaju od bračnih odnosa? Ova tema dotiče ne samo telesni, već i duboko duhovni život hrišćanskog braka, jer Svetoj Tajni Pričešća pristupa se sa strahopoštovanjem i čistotom srca i tela.
U potrazi za jasnim odgovorom, mnogi sveštenici i duhovnici upućuju vernike na pouke svetitelja. Jedan od njih je i Sveti Kozma Etolski, veliki prorok i učitelj pravoslavlja.
Uzdržanje pre Svetog Pričešća
Sveti Kozma Etolski kaže:
— „Vi, bračni, kada želite da se pričestite, treba da se uzdržavate, da budete u celomudrenoj uzdržanosti tri dana pre Svetog Pričešća.“
To znači da, ukoliko supružnici žele da pristupe Svetoj Čaši u nedelju, telesnih odnosa ne treba da bude u četvrtak, petak i subotu. Kako su sreda i petak ionako dani posta, uzdržanje u praksi počinje već od utorka.
Do utorka je, kako uči Sveti Kozma, bračni dodir dozvoljen, a potom sledi uzdržanje i molitvena priprema za susret sa Hristom kroz Svetu Tajnu Pričešća.
Foto: freepik,SPC,Wikipedia
Sveti Kozma Etolski kaže da bi supružnici trebalo da se uzdržavaju od bračnih odnosa tri dana pre i tri dana posle Svetog Pričešća
Uzdržanje posle Svetog Pričešća
Dilema se često javlja i u vezi sa danima nakon Pričešća. Sveti Kozma i ovde daje jasan odgovor:
— I posle pričešća bračni par treba da se uzdržava tri dana, to jest: u ponedeljak, utorak i sredu. Tek u četvrtak može ponovo doći do bračnog dodira, pod uslovom da neće ponovo pristupiti Svetoj Tajni.
Međutim, u svojoj pastirskoj brizi, Svetitelj dodaje i ovo:
— Ako jedan od supružnika ima teškoću da se uzdržava, neka makar jedan dan zadrži uzdržanje — dakle, ponedeljak.
Drugim rečima, ideal je trodnevno uzdržanje pre i posle Pričešća, ali Crkva pokazuje razumevanje za ljudsku slabost, pod uslovom da postoji iskrena pobožnost i trud.
Učenje Svetog Kozme Etolskog jasno pokazuje da telesna bliskost u braku nije greh — naprotiv, ona je dar od Boga. Ali kada supružnici žele da se pričeste, taj dar privremeno polažu pred Gospoda kroz uzdržanje i molitvu, kao čin poštovanja i pripreme srca za Svetinju nad svetinjama.
Sveti Kozma poručuje:
— Tri dana pre Svetog Pričešća — uzdržanje. Tri dana posle Svetog Pričešća — uzdržanje. A ako se ne može tri dana, onda makar jedan dan.
Uzdržanje kao duhovna priprema
Uzdržanje nije kazna, već duhovna priprema — vreme u kojem supružnici zajedno ulaze u dublju zajednicu sa Bogom. Kroz ovakvu pripremu, Svetoj Tajni pristupaju ne samo kao pojedinci, već kao jedno telo u Hristu.
„Blago onima koji čista srca pristupaju Gospodu, jer će Boga videti.“ (up. Mt. 5, 8)
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
