Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
U životu mnogih pravoslavnih vernika postoji dilema koja se često tiho postavlja, ali retko javno izgovara: Koliko dana pre i posle pričešća supružnici treba da se uzdržavaju od bračnih odnosa? Ova tema dotiče ne samo telesni, već i duboko duhovni život hrišćanskog braka, jer Svetoj Tajni Pričešća pristupa se sa strahopoštovanjem i čistotom srca i tela.
U potrazi za jasnim odgovorom, mnogi sveštenici i duhovnici upućuju vernike na pouke svetitelja. Jedan od njih je i Sveti Kozma Etolski, veliki prorok i učitelj pravoslavlja.
Uzdržanje pre Svetog Pričešća
Sveti Kozma Etolski kaže:
— „Vi, bračni, kada želite da se pričestite, treba da se uzdržavate, da budete u celomudrenoj uzdržanosti tri dana pre Svetog Pričešća.“
To znači da, ukoliko supružnici žele da pristupe Svetoj Čaši u nedelju, telesnih odnosa ne treba da bude u četvrtak, petak i subotu. Kako su sreda i petak ionako dani posta, uzdržanje u praksi počinje već od utorka.
Do utorka je, kako uči Sveti Kozma, bračni dodir dozvoljen, a potom sledi uzdržanje i molitvena priprema za susret sa Hristom kroz Svetu Tajnu Pričešća.
Foto: freepik,SPC,Wikipedia
Sveti Kozma Etolski kaže da bi supružnici trebalo da se uzdržavaju od bračnih odnosa tri dana pre i tri dana posle Svetog Pričešća
Uzdržanje posle Svetog Pričešća
Dilema se često javlja i u vezi sa danima nakon Pričešća. Sveti Kozma i ovde daje jasan odgovor:
— I posle pričešća bračni par treba da se uzdržava tri dana, to jest: u ponedeljak, utorak i sredu. Tek u četvrtak može ponovo doći do bračnog dodira, pod uslovom da neće ponovo pristupiti Svetoj Tajni.
Međutim, u svojoj pastirskoj brizi, Svetitelj dodaje i ovo:
— Ako jedan od supružnika ima teškoću da se uzdržava, neka makar jedan dan zadrži uzdržanje — dakle, ponedeljak.
Drugim rečima, ideal je trodnevno uzdržanje pre i posle Pričešća, ali Crkva pokazuje razumevanje za ljudsku slabost, pod uslovom da postoji iskrena pobožnost i trud.
Učenje Svetog Kozme Etolskog jasno pokazuje da telesna bliskost u braku nije greh — naprotiv, ona je dar od Boga. Ali kada supružnici žele da se pričeste, taj dar privremeno polažu pred Gospoda kroz uzdržanje i molitvu, kao čin poštovanja i pripreme srca za Svetinju nad svetinjama.
Sveti Kozma poručuje:
— Tri dana pre Svetog Pričešća — uzdržanje. Tri dana posle Svetog Pričešća — uzdržanje. A ako se ne može tri dana, onda makar jedan dan.
Uzdržanje kao duhovna priprema
Uzdržanje nije kazna, već duhovna priprema — vreme u kojem supružnici zajedno ulaze u dublju zajednicu sa Bogom. Kroz ovakvu pripremu, Svetoj Tajni pristupaju ne samo kao pojedinci, već kao jedno telo u Hristu.
„Blago onima koji čista srca pristupaju Gospodu, jer će Boga videti.“ (up. Mt. 5, 8)
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Hram Svetog Save na Vračaru u subotu postaje mesto molitvenog okupljanja vernika, dok se Časni Pojas uz svečanu liturgiju koju služi srpski patrijarh Porfirije ispraća u Vatoped na Svetu goru.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
