Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
U pravoslavnoj duhovnosti, Prepodobni Nikodim Svetogorac ostavio je dragocene pouke o svetosti i značaju pričešća, naglašavajući njegovu neizmernu blagodat kako za dušu, tako i za telo. Njegove reči, ispunjene dubokim smirenjem i bogonadahnutim uvidima, i danas vode verne ka dubljem razumevanju ove svete tajne.
U pričešću, kako nas uči Nikodim Svetogorac, ne primamo samo blagodat, već stupamo u zajedništvo sa Hristom i postajemo deo Njegove borbe.
- Vrlinama se borimo protiv svojih duhovnih neprijatelja Hristovom silom, dok se Pričešćem borimo zajedno sa Hristom, a Hristos se bori zajedno sa nama!
Ovaj uzvišeni trenutak ne sme biti shvaćen kao prolazni čin, već kao poziv na trpljenje, na smirenje i spremnost da podnesemo svaku nevolju iz ljubavi prema Gospodu.
Jedna od manje poznatih, ali značajnih pouka Prepodobnog Nikodima odnosi se na posledice nehajnog odnosa prema Pričešću. On upozorava:
- Ako neko, na bilo koji način, nakon Pričešća povrati, ne treba da se pričešćuje narednih 40 dana, svakodnevno govoreći 50. psalam i čineći 50 poklona. Iako nije namerno izazvao povraćanje, Bog je to dopustio kao posledicu njegovih drugih grehova - uči nas Prepodobni Nikodim Svetogorac.
Gospod se otkriva u svakom našem delu ljubavi, praštanja i poslušanja Njegovoj volji.
- Onaj ko čini neku vrlinu ili ispunjava Njegovu zapovest, odmah prima Gospoda u svoju dušu, jer je On skriven u njima . govorio je Nikodim Svetogorac objašnjavajući da svako delo milosrđa, svaka iskrena molitva i svaka pobeda nad sobom donose u nama prisustvo Hrista.
Prepodobni Nikodim nas podseća da pričešćem postajemo hram Božiji.
- Nakon pričešća, reci u sebi: "Ja sam sada postao obitavalište Božije."
Ali on ističe da, iako tajanstveno ne možemo primiti Gospoda više od jednom dnevno, Njegovo prisustvo možemo zadobiti neprestano – kroz činjenje vrlina, ispunjavanje Njegovih zapovesti i neprekidnu molitvu.
Njegove pouke ne samo da nas uče svetosti pričešća, već i podsećaju na neprestanu potrebu za unutrašnjim preobražajem. Pričešće nije samo uteha, već i odgovornost, borba i neprestano traganje za Hristom u svakom trenutku života.
Vernica koja je s podsmehom prišla Svetoj čaši postala je svedok nečega što je zauvek promenilo njen pogled na svetu Tajnu pričešća. Pahomije Bruskov objašnjava da je sve dozvoljeno, ali da je važno razmisliti šta je razlog za sedenje ili ležanje tokom molitve. Duboki uzdasi ka Gospodu, koje je zapisao Sveti Tihon Zadonski, patrijarh moskovski, ostaju večno utočište za one koji traže milost, utehu i snagu da koračaju stazom vere. Nikako da prilazimo Svetoj čaši gledajući da što pre to uradimo, istakao je otac Dragi Veškovac.
ST/Vladimir Lukić
Duhovna riznica
22:16 | 22.01.2025
PRIŠLA JE SVEŠTENIKU DA SE PRIČESTI, A ONDA SE OD ŠOKA ONESVESTILA: Otac Dimitrije otkriva koliko sumnja može biti pogubna
Duhovna riznica
11:00 | 01.02.2025
MOŽEMO LI SE MOLITI LEŽEĆI ILI SEDEĆI! Ruski vladika dao i više nego jasan odgovor
Duhovna riznica
22:47 | 31.01.2025
MOLITVA KOJA JE POMOGLA MILIONIMA VERNIKA DA POBEDE ISKUŠENJA: Molitveni uzdasi Gospodu Isusu Hristu
Duhovna riznica
14:15 | 03.02.2025
KO IMA PREDNOST PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Dragi Veškovac o pravilima ponašanja prilikom prijema ove Svete tajne
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
