Tradicionalna posna pica sa Kikladskih ostrva u Grčkoj, uz minimalan broj sastojaka: paradajz, crni luk, origano i, naravno, obilno maslinovo ulje – osvaja ukusom.
Sastojci (za 1 picu prečnika oko 38 cm):
Za testo:
350 g brašna za sve namene
10 g svežeg kvasca
280 ml mlake vode
1 kašičica šećera
1/3 kašičice soli
80 ml maslinovog ulja
Za preliv:
2 crna luka, isečena na tanke kolutove
2 kašike paradajz pirea
1 kašičica origana
10 crvenih maslina
1 kašičica krupne soli
100 ml maslinovog ulja
malo sitne soli, biber
Priprema:
U maloj činiji izmrvite kvasac, dodajte mlaku vodu, promešajte dok se sve ne sjedini, i ostavite sa strane oko 10 minuta da se smesa blago naduje.
U velikoj i dubokoj činiji pomešajte brašno, so, šećer, smesu sa kvascem i maslinovo ulje, i mesite oko 5 minuta dok ne dobijete mekanu i elastičnu masu. Pokrijte prozirnom folijom i ostavite sa strane, u toplom okruženju oko 1 sat.
U maloj činiji pomešajte paradajz pire sa 40 ml vode. Dodajte 40 ml maslinovog ulja, malo sitne soli i sveže mlevenog bibera, pa sve dobro promešajte kašikom.
Zagrejte rernu na 200 stepeni, bolje u režimu sa ventilatorom. Podmažite 30 ml maslinovog ulja pleh prečnika oko 38 cm (ili pleh iz rerne). Testo razvucite rukama na prečnik oko 38 cm i prenesite u pleh.
Ravnomerno rasporedite smesu od paradajz pirea koristeći leđa kašike. Pospite lukom, rasporedite ravnomerno masline i prelijte preostalim maslinovim uljem.
Pospite origanom, krupnom solju i sveže mlevenim biberom, i pecite oko 20 minuta na donjoj polici rerne, dok luk ne postane blago karamelizovan na površini, a testo ne dobije zlatnu boju i odozdo.
Proverite podizanjem jednog kraja pice. Izvadite iz rerne i poslužite ovaj posni obrok autentičnog ukusa.
Otkrijte kako monasi pripremaju jednostavno, ali bogato jelo koje će uneti toplinu i ukus u vašu kuhinju Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina. Isprobajte specijalitet koji spaja sočnu belu ribu sa pečenim povrćem punim ukusa i zdravlja. Idealno rešenje za brzu pripremu ručka ili večere, uz sastojke koje već imate kod kuće. Patlidžan sa tahinijem i belim lukom, leblebije u rerni sa lukom i lovorom i slatka pita od bundeve donose ukuse sa Svete gore na vašu trpezu
Shutterstock
Posni recepti
19:26 | 31.07.2024
NAJUKUSNIJI, HILANDARSKI PASULJ: Recept iz drevnog srpskog manastira na Svetoj gori
Posni recepti
10:55 | 28.08.2024
MANASTIRSKA RIBA NA PIRINČU: Isprobajte hilandarski specijalitet koji je praznik za nepce, a melem za dušu
Posni recepti
18:00 | 19.11.2024
RECEPT KOJI ĆE OBOGATITI VAŠU TRPEZU ZA POSLNU SLAVU: Tajna savršenog ribljeg filea iz rerne, sa povrćem
Posni recepti
00:42 | 06.12.2024
UKUSNO POSNO PREDJELO, GLAVNO JELO I DEZERT KOJI SE BRZO SPREMAJU, A DUGO PAMTE: Tri savršena recepta svetogorskih monaha
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Poslednje nedelje Velikog posta donose izazove, ali i priliku za duhovnu snagu i telesnu obnovu. Saznajte kako raznovrsna ishrana i pažljivost mogu učiniti ovaj period još snažnijim i blagoslovenijim.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
Otkrijte kako monasi iz Hilandara pripremaju jedno od najukusnijih jela pravoslavne trpeze – bogato, mirisno i hranljivo, idealno za svaku priliku.
Savršena kombinacija krompira, kiselih krastavaca i začina čini ovo jelo ne samo laganim i zdravim, već i bogatog, raskošnog ukusa – idealnog za dane posta i porodična okupljanja.
Zaboravite na sate sušenja u rerni — uz samo jedno jaje, malo šećera i mikrotalasnu rernu, dobićete savršeno hrskave zalogaje koji podsećaju na bakin dom i onu tihu sreću nedeljnih popodneva.
Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Slatko od jagoda nije samo poslastica — to je toplina bakinog glasa, miris detinjstva i poruka da ste dobrodošli. Donosimo vam tradicionalni recept sa svim tajnama koje domaćice prenose generacijama: kako da sirup „vuče“, a jagode ostanu cele.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
