U svetu nesigurnosti, duhovna potraga može nas odvesti do neočekivanih susreta koji nas podsećaju da istinska toplina dolazi iz srca, a ne iz materijalnih stvari.
U svetu prepunom izazova i nesigurnosti, često se nađemo u trenucima kada život testira našu veru, a duša je obasjana pitanjima. U takvim trenucima, duboka ljubav i vera u Boga mogu nas voditi ka neočekivanim susretima i čudima koja nam pokazuju da nije sve u materijalnom svetu, već u nečemu mnogo većem — u ljubavi, dobroti i prijateljstvu. Ova priča, kroz lično iskustvo Ane Maslove, pravoslavnog psihologa, otkriva kako gubitak može postati dobitak, kako kroz duhovnu potragu za smirenjem i poverenjem u Gospoda možemo doći do nečega što prevazilazi ljudske mogućnosti i očekivanja.
Jednog avgustovskog, vlažnog dana, dok je praznik Uspenja ispunjavao hram, Ana je doživela trenutak nesanice duše. Nakon liturgije, pretraživala je prozorske daske u Sretenjskom manastiru gde je pažljivo ostavila svoju jaknu, samo da bi je našla nestalu. Taj gubitak postao je početak njene duhovne potrage za smirenjem u svetu u kojem je, čini se, sve prolazno, a dobri ljudi i njihovi gestovi ljubavi ostaju da nas podsećaju na Božji mir.
printskrin instagram
Pravoslavni psiholog Ana Maslova
U trenutku kada je otkrila da njena jakna više nije tu, osećala je duboku nemoć. Kiša je padala, a vetar je prolazio kroz njenu tanku bluzu, dok su ljudi žurili da se sklone u svoje domove nakon toplog hramovnog okruženja. Ana je ostala sama na pločniku, prepuštena svojim mislima i bez odgovora. Razmišljala je o prijatelju Iliji, seminaristi kog je poznavala, ali nije imala njegov broj. Bilo je to vreme kada je pomoć prijatelja delovala kao jedini izlaz.
Zamišljala je kako da ga nađe, kad je naišao mladić u crnoj seminarističkoj odeći. Nije je poznavao, ali je, kao pravi hrišćanin, stao da pomogne. Očajna, Ana je prišla i zamolila ga da pozove Iliju. „Da li će ga naći?“ pomislila je, dok je molila Boga da joj pošalje pomoć. I zaista, mladi seminarista je otišao da ga potraži. Prošlo je nekoliko minuta, ali ona nije gubila nadu. Sakrila se od hladnog kišnog vetra pod nadstrešnicom i trljala promrzle ruke, verujući da nije sama u tom trenutku.
SPC
Liturgija
Iznenada, seminarista se vratio. Iako nije našao Iliju, donio je rešenje. U rukama je držao ogromnu tamnozelenkastu jaknu. „Ne znam ko je to uradio, Bog im je sudija,“ rekao je, i širokim gestom joj obuo jaknu. „Zagrejte se,“ rekao je, ostavljajući je u potpunom iznenađenju. Ana nije mogla da veruje — kako je to moguće? Tople ruke nisu dolazile samo od jakne, već i od nesebične ljubavi koju je osetila u tom trenutku.
„Ja... ja ću je sigurno vratiti, sutra! Kako se zovete?“ pitala je, dirnuta njegovom velikodušnošću. „Anton,“ odgovorio je mladi seminarista. „Vratite je kad budete mogli, ne brinite,“ rekao je, i otišao. Ana je ostala zatečena, sa jaknom koja je mirisala na tamjan i sa osećajem zahvalnosti u srcu. „Anton... Hvala. Sutra ću doći i vratiti. Jer sutra je takođe praznik,“ razmišljala je, vraćajući se sa srcem punim vere i poverenja.
Pixabay
Uvek postoje ljudi koji nas podsećaju na snagu ljubavi i zajedništva
Ova priča nosi snažnu poruku o tome kako gubitak može postati dobitak — kroz ljubaznost, veru i prijateljstvo. Ana je na tom kišnom jutru doživela više od materijalnog gubitka. Naučila je da istinska toplina ne dolazi samo od stvari koje posedujemo, već od onoga što smo spremni da podelimo sa drugima. Bez obzira na to koliko nas život testira, uvek postoje ljudi koji nas podsećaju na snagu ljubavi i zajedništva, i kako gubitak može prerasti u najvredniji dobitak — iskreno prijateljstvo i neizmernu zahvalnost.
Ova priča nas poziva da ne zaboravimo da u svakom trenutku možemo biti svetlost koja osvaja tamu, i da u svakom gubitku pronađemo priliku za duhovni rast i povezivanje sa bližnjima.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Hramu Svetog Save, a u nadahnutoj besedi poslao je snažnu poruku o veri, jedinstvu i večnosti svetosavskog nasleđa - blagočestivim vernicima koji su se sabrali da u molitvi proslave ime utemeljitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Riznica Eparhijskog kulturnog centra čuva svetinje koje odišu smirenjem i svedoče o istini pravoslavlja, a mitropolit Fotije poručuje da one u sebi nose vekove stradanja i nade srpskog naroda.
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi - kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
