Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.
Sveti Nektarije Eginski bio je pravoslavni teolog, rođen pod imenom Anastasije Kefalas. Poštovan je svetac, a njegove mudrosti i danas inspirišu vernike šisrom sveta.
O prijateljstvu, kao interakciji dve duše je posebno lepo govorio.
- Prijateljstvo je ljubav zdrave duše prema zdravoj duši. Prijateljstvo kao izliv zdrave duše sveto je, čisto, čestito, verno, postojano, iskreno, otvoreno, istinito i večno. Prijateljstvo je vrlina, jer se zasniva na moralu i čistom življenju zdrave duše, jer se spaja i sa samom vrlinom i postaje njenim ljubljenikom, nju prigrljuje i sa njome doveka ostaje.
- Prijateljstvo kao vrlina privlači se sličnim i oslanja na srodne vrline. Prijateljstvo je veza dve slične duše. Prijateljstvo je strast razumne duše koja snažnom ljubavlju spaja prijatelje i koja ima poriv da spoji čežnjom ono što je po prirodi rastavljeno. Prijateljstvo ima postojan i nepromenljiv moral. Prijateljstvo je moralna sladost koja raduje dušu. Prijateljstvo uvek trpi i strada i sluša. Aristotel je rekao: „Prijateljstvo je jedna duša u dva tela“.
Wikimedia/Public domain
Sveti Nektarije Eginski
Pričao je da je prijateljstvo osnov blagostanja dvoje dobrih ljudi na zemlji.
- Prijateljstvo je snažnije od srodničke ljubavi, jer srodnička je ljubav po nužnosti, a prijateljstvo po proizvoljenju. Prijateljstvo nalaže blagočašće prema svetinjama prijatelja, čistotu u življenju, časnost u moralu, veru u karakteru, postojanost u odlukama, iskrenost u rečima i slobodu da se govori što je ispravno, korisno i istinito. Prijateljstvo je osnov blagostanja dvoje dobrih ljudi na zemlji, jer jedino se između dobrih ljudi može razviti istinsko prijateljstvo.
- Platon kaže: „Prijateljstvo je saglasnost oko dobrog i pravednog, jednako nastrojenje života, jednomišlje o nastrojenju i delanju, ljubazna saglasnost oko zajedničkog života, zajednica u dobrom delanju i stradanju". Tri su vida prijateljstva: po vrlini, po uzajamnosti i po navici, a najbolje je po vrlini, jer je u vrlini ljubav čvrsta.
Prema verovanju, prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio.
Taj dan je i slava Instituta za onkologiju Kliničkog centra Srbije, pošto se veruje da Sveti Nektarije Eginski može da izleči i kancer.
Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.
Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamonašio se i uzeo ime Lazar.
Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.
Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.
Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
Srpska pravoslavna crkva 22. novembra proslavlja praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom.
BONUS VIDEO: Monah Teofil svedoči o čudima u manastiru Sukovo
Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Kseniju Petrogradsku po starom i Svetog Fotija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Pavla Mikija i drugove mučenike, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
