Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.
Sveti Nektarije Eginski bio je pravoslavni teolog, rođen pod imenom Anastasije Kefalas. Poštovan je svetac, a njegove mudrosti i danas inspirišu vernike šisrom sveta.
O prijateljstvu, kao interakciji dve duše je posebno lepo govorio.
- Prijateljstvo je ljubav zdrave duše prema zdravoj duši. Prijateljstvo kao izliv zdrave duše sveto je, čisto, čestito, verno, postojano, iskreno, otvoreno, istinito i večno. Prijateljstvo je vrlina, jer se zasniva na moralu i čistom življenju zdrave duše, jer se spaja i sa samom vrlinom i postaje njenim ljubljenikom, nju prigrljuje i sa njome doveka ostaje.
- Prijateljstvo kao vrlina privlači se sličnim i oslanja na srodne vrline. Prijateljstvo je veza dve slične duše. Prijateljstvo je strast razumne duše koja snažnom ljubavlju spaja prijatelje i koja ima poriv da spoji čežnjom ono što je po prirodi rastavljeno. Prijateljstvo ima postojan i nepromenljiv moral. Prijateljstvo je moralna sladost koja raduje dušu. Prijateljstvo uvek trpi i strada i sluša. Aristotel je rekao: „Prijateljstvo je jedna duša u dva tela“.
Wikimedia/Public domain
Sveti Nektarije Eginski
Pričao je da je prijateljstvo osnov blagostanja dvoje dobrih ljudi na zemlji.
- Prijateljstvo je snažnije od srodničke ljubavi, jer srodnička je ljubav po nužnosti, a prijateljstvo po proizvoljenju. Prijateljstvo nalaže blagočašće prema svetinjama prijatelja, čistotu u življenju, časnost u moralu, veru u karakteru, postojanost u odlukama, iskrenost u rečima i slobodu da se govori što je ispravno, korisno i istinito. Prijateljstvo je osnov blagostanja dvoje dobrih ljudi na zemlji, jer jedino se između dobrih ljudi može razviti istinsko prijateljstvo.
- Platon kaže: „Prijateljstvo je saglasnost oko dobrog i pravednog, jednako nastrojenje života, jednomišlje o nastrojenju i delanju, ljubazna saglasnost oko zajedničkog života, zajednica u dobrom delanju i stradanju". Tri su vida prijateljstva: po vrlini, po uzajamnosti i po navici, a najbolje je po vrlini, jer je u vrlini ljubav čvrsta.
Prema verovanju, prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio.
Taj dan je i slava Instituta za onkologiju Kliničkog centra Srbije, pošto se veruje da Sveti Nektarije Eginski može da izleči i kancer.
Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.
Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamonašio se i uzeo ime Lazar.
Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.
Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.
Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
Srpska pravoslavna crkva 22. novembra proslavlja praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom.
BONUS VIDEO: Monah Teofil svedoči o čudima u manastiru Sukovo
Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Molitva i čitanje svetih spisa mogu nam pomoći da se postavimo u zdraviji mentalni okvir. Bog je uvek s nama i ponekad nam je samo potrebno dnevno podsećanje da nastavimo dalje.
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
