Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
U katoličkoj crkvi Vaznesenja Djevice Marije u letonskom naselju Skaistkalne održano je bogosluženje povodom Dana Svetog Huberta – nebeskog zaštitnika lovaca. Ceremonija, predvođena rapskim arhiepiskopom Zbignevom Stankjevičem, trebalo je da istakne važnost odgovornog odnosa prema prirodi i lovu. Međutim, jedan detalj zasenio je sve ostalo.
Naime, tokom mise u oltarski prostor uneto je telo ubijenog jelena, položeno na nosila ukrašena cvećem i granjem – prizor koji se u nekim evropskim zemljama smatra delom tradicionalnog obeležavanja ovog praznika. Slika spoja sakralnog prostora i simbola lova u trenutku je postala viralna.
Arhiepiskop Stankjevič u svojoj propovedi istakao je da je briga o prirodnom poretku i regulisanje divljači zadatak koji Bog poverava lovcima:
– Bog je poverio lovcima brigu o prirodi. Kada vukovi previše naraštaju i počnu da napadaju domaće životinje, njihovu brojnost treba regulisati. Želim lovcima da sačuvaju svoja srca čistim od poroka, zlobe i pohlepe za moć – poručio je okupljenima, prenosi portal Otkrito.lv.
Crkva je bila prepuna, a na kraju mise arhiepiskop je blagoslovio lovce, njihove pse i njihove posede. Ipak, mir u hramu ubrzo je zamenila oluja komentara na internetu.
Fotografije i video-snimci jelena u oltaru započeli su žustru raspravu: mnogi su izrazili negodovanje i zaprepašćenje, postavljajući pitanje da li se svet vraća ritualima iz prošlosti.
– Gospode! Osveštače, pa će pojesti? Svet poludep – napisao je u komentatoru jedna korisnik društvenih mreža.
Bilo je, međutim, i onih koji su stali u odbranu tradicije, objašnjavajući da se ovim činom zapravo blagosilja lov i oni koji se njime bave, uz zahvalnost za darove prirode.
Ova podela u javnosti ponovo je otvorila pitanje – gde je granica između čuvanja hrišćanske baštine i izazivanja sablazni u savremenom društvu? I da li tradicija koja se negde doživljava kao svetinja, drugde može biti viđena kao skandal?
Čini se da će se kontroverza oko jelena u oltaru još dugo prepričavati – i u crkvenim krugovima i na društvenim mrežama, gde se ukrštaju verovanje, običaj i sve glasniji glas modernog senzibiliteta.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
Car je na sve načine pokušavao da ih privoli da žive po jevrejskom zakonu. Ne uspevši, pogubio im je žene i decu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
U razgovoru sa novinarima uoči povratka sa odmora, Sveti Otac je poručio da nada postoji, ali da su potrebni istrajna molitva i rad, govorio je o svom boravku u letnjoj rezidenciji i poseti svetilištima.
Rođen u Filadelfiji 1925. godine, Keli je bio predodređen za sveštenika još u detinjstvu, često igrajući se održavanja mise kod kuće.
Dok se ceo Vatikan utapa u tišini molitve, Lav XIV – nekadašnji misionar iz Perua – započinje pontifikat porukom jedinstva, skromnosti i nade za više od milijardu vernika širom sveta.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
