Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
U katoličkoj crkvi Vaznesenja Djevice Marije u letonskom naselju Skaistkalne održano je bogosluženje povodom Dana Svetog Huberta – nebeskog zaštitnika lovaca. Ceremonija, predvođena rapskim arhiepiskopom Zbignevom Stankjevičem, trebalo je da istakne važnost odgovornog odnosa prema prirodi i lovu. Međutim, jedan detalj zasenio je sve ostalo.
Naime, tokom mise u oltarski prostor uneto je telo ubijenog jelena, položeno na nosila ukrašena cvećem i granjem – prizor koji se u nekim evropskim zemljama smatra delom tradicionalnog obeležavanja ovog praznika. Slika spoja sakralnog prostora i simbola lova u trenutku je postala viralna.
Arhiepiskop Stankjevič u svojoj propovedi istakao je da je briga o prirodnom poretku i regulisanje divljači zadatak koji Bog poverava lovcima:
– Bog je poverio lovcima brigu o prirodi. Kada vukovi previše naraštaju i počnu da napadaju domaće životinje, njihovu brojnost treba regulisati. Želim lovcima da sačuvaju svoja srca čistim od poroka, zlobe i pohlepe za moć – poručio je okupljenima, prenosi portal Otkrito.lv.
Crkva je bila prepuna, a na kraju mise arhiepiskop je blagoslovio lovce, njihove pse i njihove posede. Ipak, mir u hramu ubrzo je zamenila oluja komentara na internetu.
Fotografije i video-snimci jelena u oltaru započeli su žustru raspravu: mnogi su izrazili negodovanje i zaprepašćenje, postavljajući pitanje da li se svet vraća ritualima iz prošlosti.
– Gospode! Osveštače, pa će pojesti? Svet poludep – napisao je u komentatoru jedna korisnik društvenih mreža.
Bilo je, međutim, i onih koji su stali u odbranu tradicije, objašnjavajući da se ovim činom zapravo blagosilja lov i oni koji se njime bave, uz zahvalnost za darove prirode.
Ova podela u javnosti ponovo je otvorila pitanje – gde je granica između čuvanja hrišćanske baštine i izazivanja sablazni u savremenom društvu? I da li tradicija koja se negde doživljava kao svetinja, drugde može biti viđena kao skandal?
Čini se da će se kontroverza oko jelena u oltaru još dugo prepričavati – i u crkvenim krugovima i na društvenim mrežama, gde se ukrštaju verovanje, običaj i sve glasniji glas modernog senzibiliteta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
U razgovoru sa novinarima uoči povratka sa odmora, Sveti Otac je poručio da nada postoji, ali da su potrebni istrajna molitva i rad, govorio je o svom boravku u letnjoj rezidenciji i poseti svetilištima.
Rođen u Filadelfiji 1925. godine, Keli je bio predodređen za sveštenika još u detinjstvu, često igrajući se održavanja mise kod kuće.
Dok se ceo Vatikan utapa u tišini molitve, Lav XIV – nekadašnji misionar iz Perua – započinje pontifikat porukom jedinstva, skromnosti i nade za više od milijardu vernika širom sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
